Драгослав Пакић: Кад ми тамо, а оно Он плус Путин

Ни пет, ни шест, него нас сто хиљада. Са једне стране Путин, са друге ми, а између обавезни сендвичи. А то кошта, бре!

Дочек Путина и Вучића испред Храма Светог Саве (Фото: Ало!/Ненад Вујановић)

Ми, као и сви дивљаци на планети, гласали за њих и чекамо да нам, у знак захвалности, скину капу, а они нам, како нас обавештава интелектуална београдска елита, скинули гаће.

Онда смо, као санкилоти и као „јадан и од медија излудели народ, да би му дали подршку“ (Ч. Антић) изашли на улице. Аутобусима, додуше. Јовански мраз штипа, у шуми пуца кора церова, ми без гаћа а заставе се од хладноће потпуно укрутиле и поред тога што је атмосфера, рекло би се, опуштена.

Кад ми тамо, а оно Он плус Владимир Владимирович Путин. Као оно некад: Ге 17 Путин.

Ни пет, ни шест, него нас сто хиљада. Са једне стране Путин, са друге ми, а између обавезни сендвичи.

А то кошта, бре!

Онда се у цео игроказ умеша и шарпланинац Паша пред којим се, ако коза лаже, камера не лаже, лепо видело да и Путин и АВ, АВ клече.

И онда, гле чуда, тамо неки, нама, дебилима, замерају што се не жалимо на пасји живот.

Паша заиста оде чак до Кремља и остави уцвељену Србију да сања Пашји живот – кажемо ми.

Шиптари су се, што је и нормално, одмах побунили тврдећи да је Паша њихове расе.

Из Москве су јавили да су сагласни уколико то одговара и Србији.

Срби су рекли да добро познају ту расу.

Из Москве је Паша послао телеграм: Пошаљите ми две-три београдске кује. Стоп. Знам да у томе не оскудевате. Стоп. Намера ми је да и овде оснујем Београдски пашалук. Стоп. Ваш Паша. Нон – Стоп.

Владимир Путин и шарпланинац Паша (Фото: Председништво Србије)

Због поменутих сендвича и дневница од целих 1000 динара, грађанима и напредној српској интелигенцији, углавном изгладнелој од немаштине због недостатка дебелих хонорара низашта, иде вода на уста. Не могу да се уздрже. Пљуцкају по нама.

Тешко је нама „провинцијалним контрамитингашима, ђилкошима, дилејама, акрепима, крезубим црвеним мишевима доведеним да „ к*њамо и ш*рамо по лепим београдским улицама, по њиховој слободи у кругу двојке и по невиној деци“ да разумемо и схватимо њихов дух аутошовинизма, њихово виђење сопствене земље као септичке јаме.

Коме би нормалном било нормално да разуме, и ту су грађани као и у свим другим ситуацијама потпуно у праву, како се део Србије слаже да јој је лепо што живи у септичкој јами. Да жалост буде већа, у питању је и део Србије који је већи.

Једино објашњење би могло бити што се претпоставља да је у септичкој јами нешто топлије него на улици. И пријатније. Нема мућкова. За гађање и гађење.

Изгледа да, ми јамци, узалуд покушавамо да разумемо да они не могу да разумеју „ политику дефинисану као „камен на преливајућем клозету“ – засновану на расистичком уверењу владајућих кругова у ЕУ и САД да у Србији никада не може бити добро и да је потребно пронаћи локалног поглавицу, колаборационисту али иначе, ако је могуће најдивљијег и најлуђег, са најдебљом батином, само да држи дивљу земљу на миру“ (Опет Ч. Антић).

Онда је Европа, пошто су наведени услови испуњени, уз сагласност САД, изразила пуну захвалност Русији што нема ништа против да се Србија прикључи Европској унији.

Србији остаје да види коме би требало да се захвали што Европа има против да се Србија прикључи Унији.

Украјина подржава Србију на путу да постане унијатска.

Из оволиког замешетељства Србија никада не би успела да извуче здраву и читаву главу да нема сигуран ослонац у својој интелигенцији, пре свега у професорском кадру мислећих факултета, оних који се баве филозофијом и политиком као науком.

Уочљив напредак у домену јавних делатности је чињеница да се политика, за коју се некада говорило да се бави најстаријим занатом на свету, сада назива науком па су, према томе, и политичари – научници. Доказ је да постоји чак и факултет са све професорима и разним сарадницима.

Од тренутка када је политика постала наука, о чему сведоче толики професори који подржавају, у политици више не важе правила моје тетке, предратне власнице куплераја, која је говорила: Када посао не иде, ја нисам мењала кревете, него курве.

Свакоме је јасно да не би било фер и поштено да се ни код моје тетке ни на улици мењају научници.

„Ви (Срби) сте један од најбистријих народа које сам за живота видео. Схватате брзо и правилно. Са својом интелигенцијом и богатствима тла, морали бисте имати једну од главних улога у Европи. Ваше мане, поготово мане оних које називате интелигенцијом, спречавају вас да то постигнете.“ Арчибалд Рајс.

Advertisements


Категорије:Сатиристика

Ознаке:, ,

1 reply

  1. Srbija je izlozena trostrukoj negativno selekciji.Prvo bioloskoj kroz ogromna stradanja u Prvom i Drugom svetskom ratu (u ogromnoj vecini muskarci, a poste se zene nisu obrazovale, institucije je trebalo puniti bilo kim, tako da se i u njima poceo stvarati psiholoska negativna selekcija, potiskivanje „mogucih pretnji“ , a proteziranj clankolizaca i sefovskih miljenika, tako da se stvorio i poseban mentalitet institucionalnog delovanja, lazni kolektivitet prema spolja, a sukobi iznutra).Sve je to pratila negativna politicka selekcija koja se zaostravala iz sistema u sistem, da bi, za divno, cudo, svoj vrhunac dozivela u „demokratskom visestranacju“, a koja je korupciju pretvorila u obicajnosti.“Imas li vezu“ je uobicajna recenica koja izleti i meni razgovarajuci sa mladima.Treca je ekonomska negativna selekcija koja je Srbiju pretvorila u tranzitnu drzavu za Srbe, pokrenuvsi novu seobu, mladih, sposobnih i uglavnom obrazovanih.Sve to ce dovesti do demografske katastrofe.Ono sto je dominatno jeste da su Srbi izgubili svest i volju za drzavom.Drzava se sve vise udaljavala od naroda, ideoloskim putem, jugoslovenstva, narocito se udaljavala u socijalizmu kada mu je bila najbliza, kada je bila ta koja obezbedjuje besplatno skolstvo, zdravstvo, zaposlenje stanbeno zbrivanje, kada vise nije mogla da ispuni te funkcije, nikada razvijeni gradjanski individualitet je zamenio novi kolektivitet, nacionalisticki i drzava se raspala u krvavom ratu.I dok ostale drzave, paradaokslano cak i poludrzave poput BiH ili BJRM kroz nacionalno pitanje nastavljaju neki svoj put, Srbija cini se ostaje nepomirena sa gubitkom jugoslovenske drzave koji se jos vise ojacava rastakanjem identiteta medjusobno se preplicuci.Ono sto je posledica jeste umor od drzave.Nesposobna da povrati paternalisticki odnos iz vremena SFRJ, okrenuta ideoloskim konceptima europejstva i „identitetstva“, ona ponovo masi sansu da se uspostavi kao pravna gradjanska drzava, pretvarajuci socijalisticku krivicu drzave sto ne moze da namiruje potrebe stanovnistva u puku nepravednost, tako da sve veci broj ljudi drzavu napusta, ne zbog boljeg zivota, vec pravednijeg.Izmedju Srba i srpske drzave, nikada do kraja integrisanih, stvorila se mrznja koja preti da Srbe pretvore u apatride.Nikada nismo bili razbijeniji i slabiji, a nikada u vecoj opasnosti.Ono sto je cini velikom je to sto nije spoljasnja, vec unutrasnja.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s