Издржљивост, физичка снага, атлетска грађа, храброст и преузимање ризика, емоционална суздржаност, склоност узбуђењима, такмичарски дух, успех и постигнуће и агресивност постају негативне црте личности

Илустрација: Срђан Печеничић

Када приметите да је нека жена женствена да ли то сматрате позитивном или негативном особином њене личности? Да ли тако гледате и на мужевне мушкарце? Иако се женственост и мужевност у многим културама сматрају за позитивне особине личности, амерички психолози не мисле тако: мужевност су прогласили за патологију.

Реч је о „Водичу за психолошку праксу у раду са дечацима и мушкарцима” који је објавила Америчка психолошка асоцијација која окупља скоро 120.000 психолога. У свом покушају да заснују „родно сензитиван приступ” психолошким и емоционалним проблемима мушкараца, аутори су се ослонили на ненаучну родну идеологију чији је темељ разликовање пола од „рода”. Из тог разлога овај „водич” врви од идеолошких појмова као што су „мушка привилегија”, „сексизам”, „патријархат”, „напетост родне улоге”, „традиционална мушка идеологија” итд.

Напад на патријархат

Како је мужевност негативна особина, од ње одрасле мушкарце треба лечити, а на дечаке треба превентивно деловати како би израсли у „нове мушкарце”. За све је криво васпитање у оквиру „традиционалне мушке идеологије” јер оно ствара мужевност која „ограничава психолошки развој мушкарца, сужава његова понашања, изазивајући велику напетост у његовој родној улози, угрожава његово ментално и физичко здравље”. Усмерење на постигнуће и успех, склоност авантури и ризицима, избегавање да се изгледа као слабић постају неприхватљиве црте личности мушкарца. А на дечаке и мушкарце се гледа као на „групу која тежи да задржи привилегије и моћ која је произашла из њихове родне улоге”.

У датом „водичу” јасно истичу да се наслањају на феминистичку доктрину познату под називом „нова психологија мушкарца” унутар које се „мушкост” сматра проблематичним и непожељним друштвеним конструктом. Све оне особине које се сматрају састојцима мужевности: издржљивост, физичка снага, атлетска грађа, храброст и преузимање ризика, емоционална суздржаност, склоност узбуђењима, такмичарски дух, успех и постигнуће, агресивност итд. – сада постају негативне црте личности које су подложне психолошком третману.

Између редова овог „водича” могу се пронаћи одјеци радикално феминистичког учења о „токсичној мужевности”. Последњих деценија се кроз медијске садржаје карикирају и извргавају руглу такозвани мачо-мушкарци или алфа-мушкарци, да би тек у учењу о „токсичној мужевности” ови називи којима се означавају доминантни мушкарци постали праве дијагнозе. Насупрот томе, медијски се промовише и нуди као узор недоминантан, подредљив и сарадљив бета-мушкарац.

Док се у природним наукама описује стварност онаква каква јесте, у друштвеним наукама, у које спада и психологија, заступају се идеје каква стварност треба да буде. Због тога су ове науке подложне идеолошким утицајима и политичким акцијама. Аутори описаног водича јасно нападају оно што они виде као „традиционалну мушку идеологију” и „патријархат”, али вероватно нису свесни да то чине заступајући супротну радикално феминистичку идеологију и „матријархат”.

Важне полне улоге

Тачно је да током васпитања и социјализације заједница утиче да се прихватањем полних улога код дечака и девојчица развију једне особине, а да се обесхрабри развој других особина њихових личности. Ако се тако гледа, онда би било добро да свако, било мушко било женско развије особине оба пола и постане „мушко-женац” или андрогина личност. Али, полне улоге имају своју сврху и функцију, делујући на нивоу заједнице, стварајући комплементарност и потребу, али и привлачење „половина”. Зато распад полних улога има негативне последице на заједницу, а самим тим и појединце који је сачињавају.

Идеје изнете у описаном водичу чине да ће убудуће, како упозоравају критичари, бити паметно пре него што мушкарац оде код психолога или му родитељи пошаљу свог сина, да сазнају идеолошке ставове датог психолога.

Са веома сличном аргументацијом ових „психо-идеолога” можемо заступати идеју да је тестостерон који запљускује мушке мозгове, повећавајући мушку сексуалност и агресивност, одговоран за силовања и сваколико насиље, тако да је оправдано све мушкарце кастрирати како бисмо створили боље друштво.

(Политика, 28. 1. 2019)

Categories: Преносимо

Tags: Зоран Миливојевић