Милош Ковић: Недавно откривене фотографије важан доказ да је Јасеновац био логор смрти

Ковић посебно наглашава да је веома важна и чињеница да и Горан Хутинец пореди фотографије које су снимљене приликом надлетања Аушвица са фотографијама Јасеновца, јер је ријеч о чињеници да су и нацисти и усташе уништавали доказе

Фотографије је у свом штампаном издању објавио хрватски „Национал“

БЕОГРАД – Недавно пронађене савезничке фотографије Јасеновца настале крајем Другог свјетског рата су веома важан документарни доказни материјал да то јесте био логор смрти и да су усташе, попут нациста у Аушвицу, уништавале доказе о масовним покољима које су вршиле, сматра историчар Милош Ковић.

„Ове фотографије за нас су веома важне, јер улазе у корпус доказног материјала о логору смрти Јасеновац, а поготову о локацијама масовних гробница, јер су приказане фотографије са местима која би требало да представљају тачне локације масовних гробница, које се налазе највећим делом јужно од Саве, а што је за нас веома важно, сада су на територији Републике Српске“, рекао је Ковић Срни.

Он истиче да је у контексту ревизије историје Другог свјетског рата и масовних злочина у Хрватској, важно и то што је извор фотографија „англосаксонски“, а не „комунистички“, јер се у хрватској јавности систематски дисквалификују сви докази о масовним покољима у Јасеновцу, који су настали у комунистичкој Југославији.

„И онда се аутоматски сваки извор који има комунистичко или српско порекло аутоматски дисквалификује, упркос чињеници, како то примећује /хрватски историчар који је открио фотографије Горан/ Хутинец, да су доказе комунистичке Југославије користили и ловци на нацисте и јеврејски информациони центри и сви остали који су се бавили злочинима“, каже Ковић.

Он напомиње да се у Хрватској и даље води „срамотна расправа о томе да ли је Јасеновац био радни логор или логор смрти, да ли су тамо слушали /хрватску оперету из 1926. године/ `Малу Флорами` или су људи клани и убијани“.

Ковић посебно наглашава да је веома важна и чињеница да Хутинец пореди фотографије које су снимљене приликом надлетања Аушвица са фотографијама Јасеновца, јер је ријеч о чињеници да су и нацисти и усташе уништавали доказе.

Он примјећује да је, према Хутинцу, у Јасеновцу то урађено буквално у „три тједна“, што значи да су докази уништавани врло систематски, врло промишљено и рутински.

„Дакле, ако су докази прикривани и сакривани, ако су људи ископавани из гробница, спаљивани и пепео бацан у Саву, онда то додатно отежава утврђивање чињеница у Јасеновцу, броја жртава и то додатно релативизује сваку тврдњу о броју жртава“, објашњава Ковић.

Он напомиње да је Србима наметнута расправа о броју жртава у Јасеновцу, те да се и српски историчари, сада цјењкају, умјесто да инсистирају на ужасу, на освјешћивању у српској јавности и култури чињенице да је српски народ уништаван у једном геноциду, који је у свему сличан ономе што су доживјели Јевреји или Јермени нешто раније.

Ковић поручује да би сјећање на геноцид над Србима у НДХ требало да буде освијешћено и уграђено у темеље националног идентитета на цијелом српском идентитетском простору, слично мјери у којој је уграђен Свети Сава, али подједнако као код Јевреја.

Он напомиње да ни Јевреји нису одмах послије Другог свјетског рата почели да инсистирају на сјећању на Холокауст, него су то учинили тек послије суђења нацистичком злочинцу Адолфу Ајхману.

Ковић подсјећа да је сјећање на Јасеновац само дио приче, у коју морају ући и сви остали логори смрти и мјеста покоља, међу којима и Шарговац и Мотике – села, која су сада у предграђу Бањалуке у којима су извршени најстрашнији злочини, Пребиловци, Јадовно…

„Пронађене фотографије су још један подстицај за нас, да схватимо да документарни материјал постоји. Има документарног материјала о Јасеновцу и геноциду до кога српски историчари нису дошли. Зашто неки српски историчар није дошао до ових докумената? Потребно је мање расправе, а више рада на прикупљању грађе и чињеница“, закључио је Ковић.

Хрватски историчар Горан Хутинец открио је у архиву Националне збирке ваздушних фотографија у Единбургу заборављене снимке концентрационог логора Јасеновац, снимљене прије уништавања доказа о масовним злочинима због страха усташа да ће након рата морати да одговарају.

Ради се о фотографијама које је снимио из ваздуха амерички пилот у јануару 1945. године, а објавио загребачки „Национал“. Фотографије показују масовне гробнице из којих су усташе пред сам крај рата вадили лешеве и спаљивали их, али и зграде које су рушили, све како би прикрили стравичне злочине које су направили у том логору.

Осим пронађених широкоугаоних фотографија, уз помоћ додатних камера пилот је снимио и низ детаљних фотографија, али су оне нестале.

Опрема: Стање ствари

(Срна, 20. 1. 2019)



Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, ,

2 replies

  1. Интересантно је да је до ових открића хрватски истраживач дошао ненаменски, такорећи случајно – пошто је тема његових истраживања незаконита градња у Загребу између два светска рата. Па су му за праћење развоја урбаног подручја интересантан изворни материјал авионски снимци из Другог светског рата.

    Свиђа ми се

  2. Na zidu Vladičanskog dvora u Novom Sadu, gde se održavao sastanak komisije Srpske pravoslavne crkve i Katoličke crkve, koja je raspravljala o katoličkom kardinalu i ustaškom vikaru Alojziju Stepincu, osvanuo je grafit 2017. godine koji i danas opominje…

    http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:649933-GRAFIT-U-NOVOM-SADU-Pavelic-i-Stepinac-su-milosrdni-andjeli-FOTO

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s