Свештеник Ненад Илић: Црква не сме допустити да нехришћанска власт заклони Христа

У сарадњи са властима које не прихватају или стављају у заграду хришћанске вредности, однос треба да буде веома опрезан и уз дужну дистанцу

Свештеник Ненад Илић (Фото: Медија центар)

Неће Црква учествовати у бунту. И не треба. Али Црква ће увек стати у заштиту народа кад запрети велика опасност. И јерархија и сви верујући. То не треба заборавити.

Није на Цркви да даје предводнике у бунту против лоших власти, али јесте одговорност Цркве улагање труда у формирање елите која ће бити носилац хришћанских вредности. Нечињење у том правцу носи велику одговорност.

Црква не треба да учествује у политичким борбама, али треба да се из Цркве чешће чује глас против рушења моралних вредности, против насиља, лажи, манипулације.

А пре свега из Цркве треба гласније да се чује сведочење Христа и да се види труд уношења у културу хришћанских вредности. И треба да се види што више примера издизања изнад потпуне владавине вредности овога света, изнад апсолутне владавине новца, пре свега, али и изнад млаких малограђанских вредности. Не смемо Христа утапати у наше малограђанско компромисерство и потеру за златом.

Црква је могла да сарађује са властима чији је врховни представник миропомазан, мада је и тада било пуно проблема, јер Црква никада није била и неће бити само од овог света, а власт увек жели да има и власт над Црквом.

А у сарадњи са властима које не прихватају или стављају у заграду хришћанске вредности, однос треба да буде веома опрезан и уз дужну дистанцу. Не сме се допустити да нехришћанска власт заклони Христа.

Власти које мисле да је могуће држати Цркву под пуном контролом, било притисцима или даровима, увек ће се изненадити у одлучујућим тренуцима. Неће их нико слагати, него ће се испоставити да нису разумели договоре, циљ и облик сарадње. Видели смо и видећемо. 😊

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

2 replies

  1. Патријарх Иринеј тражио и /верововатно/ добио 1.000.000,оо еура за
    исплату доспелих обавеза СПЦ према држави – доприносе и порезе на
    плате запослених у СПЦ?!
    Такође, АВ је јавно обећао СПЦ /патријарху/ средства за довршење
    храма Светог Саве!
    Према “поклонадвцу“ мораш имати “обзира“, зар не, Оче Ненаде?

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  2. СПЦ је, према извештајима у медијима, прошле године већ добила од државе 10 милиона евра за храм Св. Саве.
    Што се тиче опаски о. Ненада, са већином се слажем.
    Али опет и опет долазимо до конкретног делања. Где је оно? Каже о. Ненад да ће Црква увек стати у заштиту народа кад запрети велика опасност. (Ја бих рекао – не само народа, него и државе). Да ли народу и држави прети велика опасност од губитка Косова и Метохије? Прети. И то стање траје већ годинама. Како је Црква помагала? До сада је домаћим и иностраним властодршцима упутила неколико порука и апела за очување Косова и Метохије, али су они одбијени. Ту су, значи, врата затворена. Осим тога, Црква организује и координира помоћ у храни и другим потрепштинама народу на Косову и Метохији, бодри га и штити колико јој могућности дозвољавају. Може ли Црква да учини још нешто? Може. Може да позове сав, или барем верујући, народ да се моли Богу за спасење. Али из непознатог разлога Црква то не чини, или чини веома ретко. Од 2000. године само спорадично је 2003, 2008, и ове године у јулу држан у црквама „Молебан за спас србског народа“ који је сачинио патријарх Павле. То се дешавало кампањски, од прилике до прилике, кад баш „загусти“, и трајало је две-три недеље. У овом тренутку, колико ја знам, ни на једном сајту ниједне епархије не постоји позив за молитву за Косово и Метохију. Ни Сабор ни било који епископ није се тиме бавио и не бави се. Да ли нам ко брани? Нико. О чему се ради? О малодушности? О маловерју? Не знам. Знам само да нам у овом тренутку, када је наизглед све пропало, само Бог може помоћи („проклет био ко се узда у човека“). И да је Црква ту да све наше личне и колективне муке и невоље приноси Богу, молећи избављење и спасење. А Христос нам је обећао (и много пута у историји хришћанских народа, и србског, и руског, и грчког, одржао обећање) да ће учинити оно за шта га молимо.
    И опет, по ко зна који пут, да цитирам речи Серафима Вирицког, великог руског светитеља прве половине 20. века:
    „Ако би макар и на кратко, али у исто време, заједно, сви руски људи пали на колена и из дубине душе завапили ка Господу и Мајци Божјој за спасење отаџбине од сатанског ропства, Господ би показао чудо свога избављења и развејао би сатански мрак који је притиснуо Русију и наш народ.“

    Значи, потребно је врло мало: да се сетимо да Бог постоји, да је Свемоћан, и да хоће да нам помогне ако Му се у покајању обратимо. Да ли је то стварно толико компликовано ? Не питам да ли је компликовано за неверујуће људе, за њих је то свакако компликовано. Питам да ли је то стварно компликовано за Цркву, за верујуће људе? Делује невероватно, али изгледа да јесте.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s