Певање уз гусле на листи Унеска

Одлука је донета на заседању Међувладиног комитета на Маурицијусу, наша номинација усвојена је без икаквих примедби, каже за „Политику” Данијела Филиповић, која представља Србију

Данијела Филиповић приликом заседања на Маурицијусу (Фото: Лична архива)

Певање уз гусле, део нематеријалног културног наслеђа Србије, уписано је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, где су до сада били наша слава, од 2014, и коло, од 2017. године. Одлука о упису гуслања донета је на Маурицијусу, где се одржава 13. редовно заседање Унесковог Међувладиног комитета за очување нематеријалног културног наслеђа.

Министарство културе и информисања препоручило је 2016. године надлежној стручној комисији номиновање певања уз гусле на ову листу, а Номинацијски досије припремио је Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду, у сарадњи са Музиколошким институтoм САНУ и уз подршку Савеза гуслара Србије, гусларских удружења, појединаца, локалних самоуправа, невладиних организација и стручних удружења.

Уписом се обезбеђује боља међународна видљивост, а подстичу се и матичне заједнице да негују и промовишу изабране елементе сопственог наслеђа, рекла је за наш лист Данијела Филиповић, помоћник директора Етнографског музеја за програмску делатност и представник Србије на Маурицијусу, са којом смо разговарали непосредно након заседања.

– С обзиром на то да је у свим фазама наша номинација била оцењена позитивно, само усвајање протекло је у врло лепој и позитивној атмосфери, предлог је прихваћен без икаквих примедби. Пошто је ово други упис наслеђа из Србије у последње две године, то потврђује и да је систем заштите нематеријалног културног наслеђа у нашој земљи постављен на добрим основама. За разлику од кола, које је било увелико познато и са нама непогрешиво повезивано и пре него што је у Јужној Кореји донета одлука о додавању ове игре на листу Унеска, то није случај са певањем уз гусле, па ће на овај начин оно постати популарније – додала је наша саговорница, која је пре неколико месеци за наш лист најавила могућност покретања иницијативе да се и злакуско лончарство нађе у престижном међународном друштву ове врсте баштине.

У првим реакцијама на вест министар културе и информисања Владан Вукосављевић оценио је за Танјуг да је овај догађај доказ да је један од битних делова дубоког српског културног језгра препознат од стране Унеска.

– Наша традиција и обичаји постају део светског културног наслеђа и то јесте и у симболичком и у фактичном смислу веома важна ствар – казао је Вукосављевић.

Драган Хамовић, посебни саветник министра, изјавио је, такође за Танјуг, да су гусле симбол српског народног памћења у дугој борби за одржање у прошлости, али да нису само то.

– Нема данас народа у којем је овај древни елемент културног наслеђа живље присутан, поштован и вољен. Заслуге за такав статус припадају гусларским удружењима и бројним оданим слушаоцима широм нашег културног простора – речи су Хамовића.

У националном регистру нематеријалног културног наслеђа уписано је 37 обичаја, заната, вештина, усмених традиција и уметности, а са артифактима који о њима ближе сведоче – фрулама, авалима, гајдама, накитом, тепелуцима, кадионицама, јастучницама, пешкирима, славским колачем и обредним хлебом – јавност је могла боље да се упозна летос, на изложби „Нематеријално културно наслеђе Србије”, која је одржана у Етнографском музеју.

Опрема: Стање ствари

(Политика. 29. 11. 2018)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s