Први резултати Комисије: НАТО нас још убија

Председник Комисије појашњава да је научно доказано да на здравље не утиче само осиромашени уранијум, већ и сви они токсини који су се ослободили путем бомбардовања

Фото: CC0/pixabay

Од 40 људи који су имали контакт са контаминираним тереном у Врању, десеторо је већ преминуло. Истовремено, број малигних обољења у Пчињском округу расте, иако је реч о млађој популацији од просека становништва у осталом делу Србије, изјавио је за Спутњик председник Комисије за испитивање последица НАТО бомбардовања др Дарко Лакетић.

Лакетић истиче да је научно-медицинско истраживање још у току и објашњава да Комисија обилази градове у Србији који су били погођени дејством токсина.

„Били смо у Врању, сад идемо у Крагујевац. Обићи ћемо и Панчево због Петрохемије, као и Нови Сад. То су нам приоритети. Прикупљамо здравствене и статистичке податке из здравствених центара и обављамо разговоре са људима који су имали контакт са контаминираним тереном.“

Лакетић наводи да се Комисија у Врању сусрела са око 40 људи, при чему су неки били у директном контакту са токсинима. Такође, обављен је и разговор са породицама људи који су у међувремену преминули.

„У Врању, од 40 људи који су директно имали контакт са контаминираним тереном — Релеј на брду Пљачковица који је гађан осиромашеним уранијумом, десеторо је већ преминуло, већином од малигних болести.“

Председник Комисије за испитивање последица бомбардовања наглашава и да многи који су били на контаминираним локацијама имају кожне манифестације, од еритема до хроничних улцерација непознате етиологије.

„Добили смо податке и о људима који живе у одређеним селима, која су била под дејством авијације која је носила пројектиле са осиромашеним уранијумом. У селу Боровац које има око 300 становника, најмање троје има тумор мозга, што износи један одсто популације тог села.“

Лакетић напомиње да је пораст броја оболелих од малигних обољења забележен у Пчињском округу, што је, према његовим речима, значајан показатељ, јер је становништво у том округу млађе у просеку од становништва у осталом делу Србије.

Комисија тренутно класификује све податке, прикупља се здравствена документација и прави се велика база.

„Испитује се дејство токсина, јер је уранијумска муниција врх леденог брега. Задатак комисије је утврђивање истине и доказивање узрочно последичне везе између деловања токсина и обољевања. После резултата рада комисије имаћемо ваљане аргументе и да спроведемо превенцију, како би се реализовало рано лечење тамо где је неопходно.“

Наш саговорник појашњава да је научно доказано да на здравље не утиче само осиромашени уранијум, већ и сви они токсини који су се ослободили путем бомбардовања попут пиралена, хлора, деривата бензена….

Ови токсини узрокују малигне болести које се јављају након пет до десет година од инцидената, док се тумори могу јавити после десет до двадесет година од испуштања отровних супстанци.

Први прелиминарни извештај Комисије биће завршен 2020. године, а следећег месеца предвиђено је прво извештавање Скупштине о току досадашњег рада и прикупљених података.

rs.sputniknews.com, Јелена Вучићевић

Опрема: Стање ствари

(Искра, 7. 11. 2018)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s