Спутњик: Порошенко и патријарх Вартоломеј завршавају процес аутокефалности украјинске цркве

Председник Украјине Петро Порошенко и цариградски патријарх Вартоломеј потписали су споразум о сарадњи. Церемонија је одржана у резиденцији патријарха у Истанбулу

Петро Порошенко и патријарх Вартоломеј (Фото: REUTERS/Osman Orsal)

„Данас је историјски дан. Потписали смо споразум о сарадњи између Украјине и Васељенске патријаршије. Украјинци су молили да им Господ пошаље јединствену православну аутокефалну цркву“, рекао је Порошенко након потписивања.

Према речима украјинског председника, „завршава се процес, створени су сви услови за припрему Васељенског сабора како би томос био дат у складу са канонима аутокефалне цркве“.

Вартоломеј је поновио да он има право да даје аутокефалност и изразио мишљење да ће овакве акције „помоћи да се превазиђе раскол који постоји у Украјини већ 30 година“.

„Захваљујем вам на посети Васељенској патријаршији, на прелепом храму Светог Андреја који сте нам дали у Кијеву, да буде стално представништво мајке-цркве у престоници Украјине“, поручио је Вартоломеј Порошенку.

Како се наводи у потписаном Споразуму о сарадњи, васељенски патријарх ће симболично уручити томос о аутокефалности представнику Украјинске православне цркве који ће бити изабран на Васељенском сабору.

„Ово је споразум о сарадњи у стварању независне православне Цркве у Украјини. Васељенски патријарх ће уручити томос о признању аутокефалности украјинске Цркве представнику којег ће изабрати сабор“, наводи се у Споразуму, јавља прес-служба украјинског председника.

Руководилац Главне управе за информациону политику администрације председника Украјине Андреј Жигулин је у коментару „Украјинској правди“ саопштио да потписани документ представља споразум о сарадњи при формирању православне цркве у Украјини.

Средином октобра Руска православна црква објавила је да раскида односе са Цариградом због одлука које се односе на Украјину, назвавши Вартоломеја расколником.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Спутњик, 3. 11. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

3 replies

  1. Има ли шта горе од мешања политике у Црквена питања? Најгоре што у Православној Цркви политика већ вековима води главну реч . И добијаље аутокефалног статуса наше помесне Цркве 1219. и 1557 и оног 1922. је плод политичких околности. Треба признати и то.

    Свиђа ми се

  2. @Слободан

    Да ли је и кога, у политичком и канонско-догматском смислу,
    угрозила аутокефалност Србске Помесне Цркве?
    Зар није пророчанство Светог Саве Освећеног, да ће се
    појавити, из далеке земље… наговестило аутокефалност СПЦ?
    Уосталом, док смо били под јурисдикцијом других аутокефалних
    црква, имали смо за епископе људе других народа, а не од својега –
    србскога рода.
    Један од стубова државности средњевековне Србије је била и Црква,
    па је то разлог више да Црква мора и треба да буде аутокефална,
    која ће заступати интересе крунисане, миропомазане главе владара
    СРБСКОГ НАРОДА и државе на чијем је он челу, а не интересе
    Цркве и политике народа првојерaха којем он припада!

    МАНАСТИР ЛЕПАВИНА – СПЦ:

    “Kada je sveti Sava Osvećeni bio blizu kraja svog zemnog života (6. stoljeće),
    rekao je svojim monasima da čekaju dan u dalekoj budućnosti u koji će
    arhiepiskop, Božiji čovjek istog imena, doći iz daleke zapadne zemlje. Monasi
    će njemu dati žezlo sv. Save i ikonu Bogorodice. Oni će znati da je došao
    očekivani čovjek tako što će, u trenutku njegovog poklonjenja grobu, svezani
    predmet pasti na tlo. Dvije stotine godina kasnije, sveti Jovan Damaskin dodao
    je svoju čudotvornu ikonu Bogorodice Trojeručice u nasljedstvo.

    Kada je sv. Sava Srpski posjetio manastir svog imenjaka, nekih 700 godina
    nakon upokojenja sv. Save Osvećenog, monasi su i dalje čuvali proroštvo
    njihovog osnivača, pronašavši njegovo ispunjenje u sv. Savi Srpskom. Dok se
    klanjao svetiteljevom grobu, predmet je pao. Čudo se ponovilo i naredni dan, i
    sve sumnje monaha bijahu otklonjene.
    Oni su sa sigurnošću znali da je sv. Sava Srpski onaj koga su čekali. Na taj
    način je veoma poštovana ikona Bogorodice Trojeručice (kroz koju se čudo
    zaceljenja zaceljenja ruke sv. Jovana Damaskina ostvarilo), zajedno sa žezlom,
    došla da boravi u srpskom manastiru Hilandar na Svetoj Gori.“

    Што се тиче потписаног споразума између две стране – Царигардске
    патријаршије и Украјине, остаје упитно да ли тај споразум производи било
    какво правно дејство у међународној политици, будући да Цариградска
    патријаршија није ПОЛИТИЧКИ СУБЈЕКАТ у међународној политици?

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  3. Ја нисам рекао да је добијање аутокефалног статуса наше помесне Цркве неког угрозило, него да је било плод политичке атмосфере у то време . Да ли стварно мислите да би био добијен томос из 1922. да није било милона златних франака Краља Александра Карађорђевића ? Да ли стварно мислите да би 1557. била обновљена Пећка Паријаршија да није било Великог везира Мехмеда Соколовића ? О добијању томоса 1219. мало тога знамо . Вероватно је способнос Светог Саве одиграла одлучујућу улогу . Истини за вољу тај аутокефални стасус је добијен без пристанка аутокефалне Цркве којој смо до тада припадали тј. Охридске Архиепископије. Сетите се само да су три епископије (Рашка , Призренска и Липљанска ) без пристанка Охридког Архиепископа одвојене од те помесне Цркве и постале део нове Жичке Архиепископије . Црквена историја је пуна примера сличних овом што се данас дешава у Украјини

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s