Процене Државног статистичког уреда ДФ Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945.

Поменуте процене могу и данас да буду од користи у расправи за утврђивање ратних жртава. То нас је и навело да табелу објављену 1945. године актуелизујемо 

Готово свака расправа о ратним жртвама, првенствено српског народа, завршава се препирком о броју страдалих у комплексу концентрационих логора Јасеновац. Мало који од учесника тих расправа схвата да је утврђивање ратних жртава вишегодишњи и веома комплексан посао који би требало да ради екипа стручњака из разних научних дисциплина, од архивисте до статистичара.

Проблем утврђивања ратних жртава за комунистичку власт у Југославији, појавио се већ 15. маја 1945. године, мада се, с правом,може говорити да је то започело раније. Државни статистички уред Демократске Федеративне Југославије маја 1945. година штампао је публикацију Демографска статистика – Израчунат број становника Југославије за 1941. и 1945.

У уводу публикације је истакнуто:

„Последњи, општи попис становништва Југославије извршен је 31. марта 1931. године. По томе попису било је у Југославији 13.934.038 становника. Сваке године, међутим, број становника повећавао се али пописи нису вршени често, како због знатних издатака тако и због великог броја људства које у њима учествује. (За попис од 31. III. 1931 било је потребно око 150 хиљада кгр. образаца и 52.163 пописивача поред знатног броја осталог пописног особља које је било ангажовано у банским, среским и општинским пописним одборима). Да би се ипак дошло до броја који би показивао укупно становништво у појединим годинама, у периоду 1931-1941. тај се број израчунавао. Најпре се то израчунавање вршило геометријском прогресијом без коректуре а на основу стопе прираштаја становништва забележене пописима од 1921.-1931. године. Доцније је израчунавање геометријском прогресијом кориговано и висином природног прираштаја становништва после 1931. године. Овако су израчунавани бројеви становника за поједине године (и полугођа) у периоду 1931-1940. за целу државу и поједине бановине, док се по срезовима израчунавање није вршило јер се правилност „закона великог броја“ у малим јединицама не испољава у довољној мери а дејство случајних узрока често доводи до немогућих закључака. Ови прорачуни објављивани су у статистичким годишњацима које је издавaла бивша Општа државна статистика.

„Кад су прилике редовне и прираштај становништва нормалан израчунавање броја становника не претставља велику тешкоћу. Међутим, израчунати број становника Југославије овим начином сада, после четворогодишње окупације, великих ратних губитака и губитака услед ратних недаћа, као и несумњивог опадања природног прираштаја услед изосталог знатног броја нових бракова, немогуће је. Тај циљ немају ни резултати изложени у овој малој публикацији (рубрика за 31-III-1945).

„Број становника једне земље која је прошла кроз ратне недаће као Југославија може се добити само општим пописом становништва. Такав попис извршиће се, свакако, чим то прилике дозволе.

„Ова израчунавања показују колико је Југославија имала становника 31-III-1941, дакле пред сам рат. Бројеве из те рубрике треба сматрати као већ достигнуте, јер испред тога датума стоји период нормалног прираштаја становништва. Последња рубрика, пак показује колико би Југославија имала становника четири године касније, т. ј. 31-III-1945, скоро на завршетку рата, да није претрпела велике ратне губитке. И један и други податак, међутим, корисно ће послужити за израчунавање ратних губитака кад буде извршен нов попис становништва.“

Поменуте процене могу и данас да буду од користи у расправи за утврђивање ратних жртава. То нас је и навело да табелу објављену 1945. године актуелизујемо.

Напомена: Површина Краљевине Југославије 31. марта 1941. и Демократске Федеративне Југославије 31. марта 1945. године се разликују. Наиме, после рата извршене су мале промене граница, док је, на пример према Италији то било знатно јер су Истра и Задар са околином припојена Југославији.

Федерална јединица Број

становника

31. марта 1931.

Процена броја

становника

31. марта 1941.

Процене броја

становника

31. марта 1945.

Словенија 1,144.298 1,243.934 1,283.788
Хрватска 3,360.459 3,709.289 3,848.820
Босна и Херцеговина 2,321.502 2.850.396 3,061.954
Србија

А. Војводина

Б. Косово и Метохија

3,499.194

1,741.108

554.667

4,008.112

1,817.366

660.267

4,211.679

1,847.869

702.507

Црна Гора 363.464 425.964 450.964
Македонија 949.346 1,124.036 1,193.912
Југославија 13,934.038 15,839.364 16,601.493

Опрема: Стање ствари

(Музеј жртава геноцида, 19. 9. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

2 replies

  1. Ужас у шта се Музеј жртава геноцида претворио. Као и за све остало што је лоше у земљи, надлежни ћуте. Музеј није у стању да напише свој, него је 70 % текста преписан из брошуре из 1945.

    Свиђа ми се

  2. Ову тему је изванредно обрадио Богољуб Кочовић (1920 – 2013) у књизи “Жртве Другог светског рата у Југославији” изд. Свјетлост, Сарајево, 1990.

    Између осталог, Кочовић (париски доктор права и статистичар у САД) је објаснио како је Едвард Кардељ, да би поткрепио захтеве ФНРЈ за репарације, јавно представио демографске губитке (1 700 000)* уместо стварних жртава (нешто преко 1 000 000).

    Једна од већих жртава је била ИСТИНА. Кочовић је то објавио у књизи “Наука, национализам и пропаганда : између губитака и жртава Другог светског рата у Југославији”, изд. Editions du Titre, Paris, 1998.

    * Демографски губици укључују нерођену децу, избеглице, умрле од глади и болести . . .

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s