Вечерње новости: Спорни име и статус Сајмишта

Нема сагласности о изради спомен-комплекса, Јевреји имају највише примедаба на предложени пропис. Траже да закон буде специјалан, да се комплекс зове „Сајмиште“ и да над њим ингеренције има Влада

Старо сајмиште (Фото: Д. Јевремовић/Политика)

Ни четврта верзија закона о Старом сајмишту, за коју се још колико прошле недеље нагађало да би могла бити коначна, није наишла на сагласност свих чланова Комисије за Сајмиште. Како сазнајемо, велике примедбе имају представници јеврејске заједнице, као и чланови комисије проф. Милан Кољанин, историчар и Веран Матић, председник Управног одбора Фонда Б 92.

Јучерашњи састанак Комисије је отказан, јер је председник, владика Јован Ћулибрк, хитно отпутовао у Израел, а представници јеврејске заједнице су прослављали велики празник Сукот.

-Наше сугестије, које смо писмено доставили Комисији, исте су као пре годину дана – каже Роберт Сабадош, представник јеврејских општина у Комисији. – Тражили смо да то буде специјалан закон, јер је специјално и оно што се десило на Сајмишту током Другог светског рата. Оно је део колективног сећања и у народу је остало упамћено као Сајмиште, па меморијал треба тако и назвати. Трећи захтев јеврејске заједнице био је да нови меморијал буде под директном ингеренцијом Владе, односно његовог тела, а не појединачног министарства. Такође нису задовољни ни како је решено питање самосталности у Музеју Холокауста.

У току су завршне консултације у вези са израдом Нацрта закона, потврђено је за „Новости“ у Министарству културе и информисања.

-Министарство учествује у изради нацрта под радним називом Закон о Установи спомен-жртве на Сајмишту, заједно са Комисијом и Министарством за рад. Упутили смо неколико сугестија које се тичу самог формирања посебне установе, која би функционисала по јединственом моделу, као установа суи генерис,  имајући у виду мисију која подразумева и очување трајне успомене на жртве нацистичког терора и геноцида на стратиштима логора Старо сајмиште у Другом светском рату.

Најновија верзија закона одудара од сагласја које смо постигли током рада Комисије, а предложена решења одступају од наших писмених предлога и минималних очекивања везаних за рад Музеја Холокауста – каже Сабадош. Зато Савез јеврејских општина сугерише да се и ова верзија закона мења.

У њој, име меморијала је Установа спомен-жртве Старо сајмиште, и састоји се од три музеја – Холокауста, српског страдања и Порајмоса (ромског страдања), а у његов састав ући ће и Музеј геноцида. Музеји би имали релевантну самосталност, али би на челу целе институције стајао један директор. Такође, установа би била под ингеренцијом Министарства културе, а не Владе.

Проф. Милан Кољанин такође је доставио писмене примедбе Комисији. Он сматра да меморијал треба да има у имену реч Сајмиште, које асоцира на место страдања, а не Старо сајмиште, које асоцира на нехигијенско насеље, после рата. Залаже се и за прецизно одређење надлежности свих музеја у саставу кровног спомен-комплекса, као и да закон буде лекс специјалис.

У састав меморијала морале би да уђу и Топовске шупе, као логор који је претходио Сајмишту, а простор Ушћа, као простор великог страдања, на ком је и организација Тот имала свој логор, требало би да буде адекватно обележен-каже Кољанин.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Јадовно 1941, 26. 9. 2018)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , ,

4 replies

  1. Непојмљиво је да Музеј жртава геноцида, као институција задужена за неговање сећања на страдање Срба, Јевреја и Рома, улази у састав установе која негује сећање на жртве само једног логора. Управо супортно би било логично. Музеј жртава геноцида треба да постане крвна институција, чији рад ће подржавати и Србија и Република Српска (а једног дана, кад се дозове памети, и Црна Гора), а не одсек организације трећег реда, задужене за неговање сећања на тек један део стравичних злочина који су почињени над Србима, Ромима и Јеврејима.
    Непојмљиво је и да се званична интернет презентација Музеја жртава геноцида користи од стране директора те институције као платформа за обрачунавање с неистомишљеницима и приватне препуцке с овим или оним појединцима.
    Музеј жртава геноцида мора бити кровна институција


    https://polldaddy.com/js/rating/rating.js

    Свиђа ми се

  2. Ово је једно од најважнијих питања за српски народ.Исто толико важно као НЕ улазак у ЕУ. Ради се фингирању историје.Сви се зезну јер не схаватају да се ради о контроли а не о нечему тачно одређеном.Кад се освоји контрола онда је све могуће па и да срби унизе сами себе измишљеном историјом.Већ се чују гласови унутар јеврејске заједнице у којој је дошло до озбиљне несугласице.Јер је некима ОК у Србији више векова и није им потребна оваква игра где неће моћи да изађу на улицу зарад ционистичко-кабалистичких циљева“Сваки педаљ наше српске земље свете је једина истина!“

    Свиђа ми се

  3. Зашто би се раздвајао и различито именивао злочин над појединим народима? Не треба раздвајати жртве. Сви су били жртве истог терора. Зашто би Јевреји свуда и на сваком месту имали право да посебно подвлаче своје жртве? Ништа те жртве нису више или мање вредне од других. Зашто би се они (Јевреји) питали како ће шта да се зове у Србији? Шта имају којекакве фондације чији су оснивачи убице Срба и чији су шефови (наравно, само локални) проверени другосрбијански првоборци да одлучују о местима на којима су своје животе завршавали страдалници који нису ништа другачији од жртава НАТО бомбардовања? Боље и да нема обележја, него да та обележја и спомен паркове уређују они који се не би иза ува почешали да данас спрече нека слична страдања. Ти ликови су тотално незаинтересовани за истину и историјске чињенице. Њих занимају паре које се врте око јеврејских фондова. Нажалост, нико ни реч не би рек’о о сећању на страдале по логорима, да то није уносан бизнис. Државе нема, па онда свако себи присваја право да се бави свим и свачим.

    Свиђа ми се

  4. „Планирано је да у овај меморијални комплекс у Београду, на месту на
    којем је током Другог светског рата убијено више од 6.000 Јевреја, око
    10.000 антифашиста и око 600 Рома, буду укључена четири музеја:
    Музеј Холокауста, Музеј геноцида над српским народом, Музеј Порајмоса
    (геноцида над ромским народом) и Музеј Старог сајмишта.“
    6000 ЈЕВРЕЈА!
    600 РОМА!
    10000 АНТИФАШИСТА?!
    Зашто се не наводи национално порекло тих 10000 АНТИФАШИСТА???
    ЗАР НИЈЕ ТО ДИСКРИМИНАЦИЈА У ОДНОСУ НА ЈЕВРЕЈЕ И РОМЕ???
    Зашто ту нема места за побијене С Р Б Е???
    Коме сметају побијени СРБИ – Верану Матићу, Ефраиму Зурофу, епископу
    Јовану /Невену/ Ћулибрку…???
    И Срби су, такође, били раса нижег реда за Трећи рајх, једнако као и
    Јевреји и Роми!
    Ликвидације су вршиле окупационе власти – НЕМАЧКА ОРУЖАНА СИЛА!

    “ВИДОВДАН.ОРГ“ – НАСЛОВНА:
    “Зуроф: Фрустриран сам због Старог сајмишта“
    28. септембра 2018.
    Извор: Б92

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s