Политика: СПЦ у клинчу Москве и Цариграда

У Београд следеће недеље долази други човек Руске православне цркве, како неформално називају митрополита волоколамског Илариона (Алфејева), шефа Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије

Фото: СПЦ

Викарни епископ арианциски Вартоломеј, великодостојник Васељенске патријаршије, замољен је прошле недеље, приликом увођења у трон епископа Григорија, да не учествује у заједничком богослужењу са двојицом руских епископа.

Молба је последица одлуке Светог синода Руске православне цркве који је пре десетак дана саопштио да њихови свештеници и епископи неће учествовати у заједничким богослужењима са сабраћом из Васељенске патријаршије, а све се догодило у храму Српске православне цркве у Диселдорфу.

У саопштењу митрополита немачког Августиноса из Цариградске патријаршије наводи се да „дубоко жали због мере” примењене приликом увођења у трон новог српског православног епископа (Григорија) у Диселдорфу 16. септембра.

Митрополит Августинос даље истиче да је „ ситуација коју је у овом облику први пут у својих пет деценија епископске службе доживео, болна и узнемирујућа”. У дугачком саопштењу анализирају се, у ствари, последице одлуке руског Синода да се повуче из заједничких међуправославних тела у којима учествују представници Васељенске патријаршије и прекину заједничка служења.

У саопштењу митрополита немачког Августиноса објашњава се да је до овога дошло после одлуке васељенског патријарха да се умеша у решавање црквеног раскола у Украјини, што је по његовом мишљењу потпуно оправдано.

Догађају у Диселдорфу посвећен је један пасус. Не наводи се ко је епископа Васељенске патријаршије замолио да не саслужује, осим што се констатује да је то последица одлуке Московске патријаршије. У Епархији франкфуртској и све Немачке јуче није било могуће добити објашњење у вези са догађајем у Храму Светог Саве у Диселдорфу о којем пише митрополит Августинос.

У лицитирању на чију ће страну стати Српска православна црква, које је увелико почело у широј јавности, ово би се могло уписати као „бод” за Руску православну цркву. Ипак, у навијању за Москву или Цариград не треба сметнути с ума да се после одлуке Светог синода Васељенске патријаршије да у Украјину упути двојицу „егзарха”, што је протумачено као почетак давања аутокефалности канонски непризнатој цркви у Украјини, ни СПЦ ни њен поглавар нису званично оглашавали.

Подсетимо, после овог именовања, Синод Московске патријаршије, у чијем је окриљу канонска Украјинска православна црква са митрополитом Онуфријем на челу, повукла је потезе о којима пише митрополит Августинос, а уз то запретила и потпуним прекидом односа са Васељенском патријаршијом.

О томе да ли ће стати на страну „мајке цркве”, Васељенске патријаршије, или „ћерке”, Руске православне цркве, како незванично сазнајемо, неће расправљати ни Свети архијерејски Синод СПЦ. Како нам је незванично објашњено, Синод СПЦ могао би само да констатује нове моменте између две најутицајније православне цркве, али тешко је очекивати да ће у овом тренутку донети и неку важнију одлуку у вези са тим.

Руски Синод позвао је поглаваре осталих православних помесних цркава да иницирају свеправославно саветовање о црквеном питању у Украјини, будући да сматрају да је дошло до кршења црквених канона јер је Васељенска патријаршија послала двојицу епископа у Кијев на канонску територију Руске православне цркве без сагласности Московске патријаршије. Као ни СПЦ, ни друге православне помесне цркве још увек се нису званично огласиле о позиву из Москве.

У Београд ће, иначе, следеће недеље доћи други човек Руске православна цркве, како неформално називају митрополита волоколамског Илариона (Алфејева), шефа Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије.

Повод је, додуше, свечани: митрополиту волоколамском биће у среду додељен почасни докторат Универзитета у Београду на предлог Православног богословског факултета. За очекивати је, међутим, да ће архијереји српске цркве моћи из прве руке да се упознају са ставом Московске патријаршије у вези са стањем у Украјини.

Јелена Чалија

(Политика, 21. 9. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

2 replies

  1. Каква иронија судбине… И први пуцњи Великог рата су били испаљени по српској територији, а можда је ово: “…Викарни епископ арианциски Вартоломеј, великодостојник Васељенске патријаршије, замољен је прошле недеље, приликом увођења у трон епископа Григорија, да не учествује у заједничком богослужењу са двојицом руских епископа…“ први пуцањ Великог православног рата? Мада – у тексту није сасвим јасно речено:
    1. Ко га је замолио?
    2. Да ли је Викарни епископ арианциски Вартоломеј био претходно позван да учествује у заједничком богослужењу?
    3. Када је замољен да не учествује – да ли пре, или баш када је овај великодостојник Васељенске патријаршије желео да уђе у цркву?
    4. да ли би он уопште могао да учествује у заједничком богослужењу са српским епископима (да руски нису били присутни)?
    Ово је тим шкакљивије питање обзиром на недавну најаву српског министра спољних послова Ивице Дачића да крајем септембра у Солуну треба да се обави свечано обележавање стогодишњице пробоја солунског фронта у коме ће по Ивици Дачићу учествовати (ваљда заједно?) Патријарх Српски г. Иринеј и Васељенски Патријарх г. Варфоломеј…. Биће занимљиво видети како ће се ово замршено питање решити….

    Свиђа ми се

  2. СПЦ је већ јасно и гласно изнела свој став. Ако аутору то није познато, то говори доста о њеној црквености. Уосталом, и само помињање ‘бирања страна’ нам доста говори. Преносим речи ЊП епископа Иринеја: „Укратко: нисмо за Москву него за пуно поштовање вековног канонског поретка и нисмо против Цариграда него против сваке иницијативе која би, чак независно од добрих намера, сигурно изазвала још теже потресе и поделе од оних које већ имамо. Наш циљ јесте – заувек истерати злог духа из нашега Дома у који се незван уселио, а не и нехотице очистити и украсити наш Дом да би се у њега уселило седам других злих духова, горих од њега (сравни Мат. 12, 43 – 45 и Лук. 11, 24 – 26).“


    https://polldaddy.com/js/rating/rating.js

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s