Војислав М. Станојчић: Председница Скупштине као заштитница лика и дела Александра Вучића

Разумљиво је што госпођа Маја Гојковић, професионална политичарка која је прелетала из више политичких странака, тако предано чува лик и дело председника своје странке

Александар Вучић и Маја Гојковић (Фото: Танјуг/ Раде Прелић)

Изузимајући друштвене мреже и нека мање утицајна гласила, Александар Вучић је готово у потпуности овладао медијским простором у Србији, па без икаквих потешкоћа својим послушним присталицама и другим необавештеним грађанима наше земље приказује себе као савршеног и незаменљивог владара…

Задатак свих његових медија, почевши од најпознатијих до најјаднијих таблоида, је да непрекидно хвале мисли и одлуке Малога Алека и у исто време прикривају ставове који се разликују од његових, како му не би повредили сујету и причинили душевни бол, а уједно и разочарали оне који му слепо верују.

Мада је већ годинама забрињавајуће стање на Косову и Метохији у сталној жижи занимања наше јавности, о њему се – као да се у јужној српској покрајини не дешава ништа посебно – у Народној скупштини уопште не покреће расправа.

Стиче се утисак да нико од посланика не види шта се дешава и не примећује све очигледнија (и грубља) настојања западних сила да се Космет и званично отме од Србије, па зато и не захтева да о свему Народна скупштина буде потпуно обавештена како би предузела потребне кораке.

Недавно се могао сазнати разлог због чега изгледа као да народни посланици не схватају озбиљност ситуације са Косовом и Метохијом.

Одговарајући на питања новинара „Политике“, председница Народне скупштине, г-ђа Маја Гојковић, изјавила је како ће „расправе о Косову и Метохији бити и у Скупштини Србије, али тек онда када буде постојало неко светло у тунелу да ће доћи до компромисног решења – тада ће парламент да каже своје мишљење. Седница на којој би опозиција, која није хтела да учествује у унутрашњем дијалогу и није изнела никакву идеју за решење проблема КиМ (видели смо како су се провели они учесници унутрашњег дијалога који су имали различито мишљење од Вучићевог – прим. аут.), вређала председника Александра Вучића (и његову породицу – прим. аут.), који преговара са Приштином борећи се за интересе наше земље, не би имала смисла. То би само отежало позицију Србије, а то нећу да дозволим, уз преузимање пуне одговорности на себе за такав став.“

Бојазан г-ђе Гојковић да би посланици опозиције могли да вређају А. Вучића и његову породицу („слушали бисмо само вређање Александра Вучића и његове породице“, вероватно је мислила на његовог брата бизнисмена) сасвим је оправдана. Тешко да би се они уздржали од питања о томе како председник може да одржи заклетву о очувању целовитости територије Србије укључујући и Косово и Метохију док се истовремено погађа о приступању ЕУ, а и да се разјасне послови и начин стицања имовине његовог брата. Што би све заиста могло да председнику нанесе велике душевне патње.

Разумљиво је што госпођа Гојковић, професионална политичарка која је прелетала из више политичких странака – док се напослетку није скрасила међу напредњацима и затим постављена да управља Народном скупштином Србије – тако предано чува лик и дело председника своје странке. У чему се изузетно истиче. С друге стране, приметно је и да не робује крутим правилима. Мада је правник по струци, очигледно је да јој не смета – или то не види – што А. Вучић, приграбивши право да одлучује о свему и свачему, готово свакодневно крши законе ове земље, са једним јединим циљем: да створи у јавности слику незаменљивог вође без кога Србија не би могла да опстане.



Categories: Судбина као политика

Tags: , , ,

2 replies

  1. Задатак свих његових медија, почевши од најпознатијих до најјаднијих таблоида, је да непрекидно хвале мисли и одлуке Малога Алека и у исто време прикривају ставове који се разликују од његових, како му не би повредили сујету и причинили душевни бол, а уједно и разочарали оне који му слепо верују.
    ++++
    Може она да ради шта хоће у обору који зову парламент, где седе они које нико и нигде није бирао својим именом и презименом.
    Али, неће још дуго !

    А што се тиче његове душевне боли, верујем да ће ускоро да га стигне.
    Неколико сати пошто грађани наше јадне, опљачкане и окупиране отаџбине на тв са националном фреквенцијом виде филм из маја 2008 године, http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=196&cl=06 који су снимили часни људи из Војно-безбедносне агенције, и када на њему виде оне који су од крволочних убица србских грађана примили аванс и два пута задатке за сво ово зло које раде грађанима Србије, на уништавању наше миле отаџбине.
    То је и права прилика за све оне који му слепо верују да га виде у правом светлу. А када и они буду пожелели да му се захвале за сво зло које нам је са својим сарадницима нанео, неће он имати времена да размишља о повређеној сујети.

    Мислиће само, како да буде што брже и што даље од разбеснелих грађана.

    Као и највећи број његових сарадника-саучесника у спровођењу његове злочиначке политике.
    Убрзо, после тога неће нам требати ни обор од парламента, јер ће „ председница „ и велики број његових сарадника уз особље јавне куће у Немањиној број 11 бити у седмом оделењу затвора Забела.
    За почетак ослобођења.

    Са вером у Господа, до слободе !

  2. Прилог је добар, мојој маленкости много смета ово „… госпођа Гојковић, професионална политичарка…“ . Ма дајте молим вас лепо, Маја Гојковић ? Ма хаааајде…Политичар/-ка једне земље, било које, ма којој политичкој опцији припадао/-ла, мора да пре свега заступа интересе државе, народа, од којег прима плату. Па она не зна, шта значи национални интерес. Ма хааајде…

Оставите коментар