Митрополит Иларион (Алфејев): Могуће крвопролиће у случају аутокефалности Украјинске православне цркве

Одузимање права Украјинској православној цркви Московске патријаршије може довести до озбиљних последица

(Фото: РИА Новости / Александр Вильф)

Ако Украјини дају аутокефалност, може доћи до крвопролића, изјавио је митрополит Иларион у интервјуу РТ.

Према његовим речима, одузимање права Украјинској православној цркви Московске патријаршије може довести до озбиљних последица.

„Ми можемо очекивати било шта — да ће расколници преузети контролу над великим манастирима, као што је Кијевско-печорска лавра, Почајевска лавра. Тада ће православни верници штитити та света места и може доћи до крвопролића“, рекао је председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије Иларион у интервјуу РТ.

Раније је саопштено да је Руска православна црква обуставила учешће у структурама којима председава Цариградска патријаршија, а биће обустављено и заједничко богослужење са цариградским архијерејима. Патријарх московски и целе Русије Кирил прекинуће да се моли за васељенског патријарха Вартоломеја, али ефхаристичко општење двеју цркава неће бити прекинуто.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Восток, 15. 9. 2018)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , ,

3 replies

  1. Може доћи до крвопролића? Е, видите, негде крајем XVII века у Русији је већ било дошло до сличног. Двор и Патријарх су насилно увели велике реформе у богослужење, многи верници и ниже свештенство то нису прихватили. Државни и црквени моћници су оне који су се противили променама (старообреднике) цинично назвали “расколници“, и почео је њихов крвави прогон: војска је палила манастире са све непокорним старообредничким калуђерима унутра, многи старообредници су завршили на ломачама, настала је вишедеценијска масовна бежанија старообредника – све до Аљаске, затим и у Аустрију, па и у Турску. Убрзо је цар укинуо и положај патријарха и увео Синодалну цркву, на челу са чиновником (Прокурор Священного Синода) подређеним само цару, која је постојала све до 1917 г. и поновног увођења Патријаршије. До 1905 г. старообредници су у Русији били горе дискриминисани но Јевреји (нису нпр. могли бити ни племићи, ни чиновници, ни официри). Тек после револуције 1905 г., император је донео Маниферст о верској толеранцији и старообредници су били (макар теоретски) прихваћени као пуноправни грађани – мада у пракси то често ни даље није доследно било спровођено. Ма, чак и током Великог рата, РПЦ је од државних органа тражила да се на сваки начин спречава унапређивање старообредника у официрске чинове! Московска Патријаршија се никада није покајала, никада није замолила опроштај од старообредника за неправедне вековне прогоне и погроме којима су били изложени. Ето, сада њен митрополит Иларион најављује да јој се у Украјини можда спрема прогон и крвопролиће? Шта да кажем? На основу вековних страдања и патњи старообредника – једног дела руских предака, узрокованих неделима званичне РПЦ, могао бих доста тога да наведем… Задовољавам се за сада само овим: Све се враћа – све се плаћа!

    Свиђа ми се

  2. @Иоанн Дубињин

    Задовољство, тј. злурадост, због дешавања у Украјини и страхоте које може донети започети раскол, укључујући ту и крвопролиће над православним народом, би требало бити монопол припадника и следбеника нато-фашизоидне клике у Кијеву, као и њених финансијера и сотрудника у Ватикану и Вашингтону. Сумњам да су вас позвали, али вашим дописом сте се уписали у симпатизере истих. Нема теме о Русији а да је не попљујете као тзв пост-Совјетију због мржње према бољшевицима и уопште комунистима. Али ево, нису вам само комунисти проблем, него и Руска Православна Црква (јерархија и народ), која (тек) треба да плати своја непочинства, а на ваше задовољство. Изгледа је за вас само мртав РУс добар Рус (ако није старообредник).

    Не бих улазио у детаље о расколу из 17-века (при чему се и сам згражавам над дивљачким насиљем очињеним над протопопом Авакумом и следбеницима), али поддређени положај старообредаца није био гори него положаја обесправљених сељака полуробова, инначе пуноправних припадника РПЦ. Напротив, старообредци су се испоставили као посебна класа, углавном трговачка, која је располагала великим капиталом. Истина, старообредци нису могли припадати племству као уосталом ни обесправљени плебс, што ће рећи 90% становника Империје. Каква год да су страдања старообредаца (опет са којима сваки савестан човек не може а да не саучествује) они бледе пред ужасима комунистичких прогона и истребљења верних чеда РПЦ 1917-1938 као и она за време Хрушчова. А све заједно надилазе неизрецива погибија и масакри током Другог Рата.

    После свих тих страдања руског народа у Романовској Русији, СССР-у и (по вама) пост-Совјетији, изразити задовољство због перспективе да РПЦ, кроз раскол и могуће крвопролиће најзад плати свој рачун, јер „све се враћа све се плаћа“, је више од цинизма. Просто русофобија и безобразлук.

    Свиђа ми се

  3. @Дон Кихоте: признајете: “…Истина, старообредци нису могли припадати племству као уосталом ни обесправљени плебс, што ће рећи 90% становника Империје…“, да је само то – ни по јада. До 1905 г., због тога што њихове црквене матичне књиге нису биле легалне, ни њихови бракови нису били признавани, као ни законитост њихове деце… а било је тога још много,много… Али – то на страну.
    Окривљујете ме за русофобију – то је нетачно. Ја веома волим и ценим све што је у Русији стварано – до Грађанског рата (осим – наравно, насиља државне цркве и државе против старообредника и прогона и дискриминације Јевреја). Видите – имам два руска аскурђела (крај XVIII -почетак XIXв.) по женским линијама: један је Козма, рибар и пијачни продавац рибе у Одеси, старообредник и председник (илегалне) старообредничке црквене општине, човек без грађанских права. А други – Иван, верно чадо државне цркве, трговац “I гиљде“ (најбогатијег трговачког реда), закупник државног алкохолног монопола и изборни градоначелник Одесе… Наравно – не само да се нису познавали, него Иван не би ни својој послузи дозвољавао да купује рибу на тезги оног “расколника“, Козме, и не слутећи да ће се њихови гени “укрстити“ у потомству…. Све моје симпатије су на Козминој страни.
    Када је држави и њеној цркви у XVIII в. досадило да неуспешно истребљује и спаљује “расколнике“, дошао је период тешке дискриминације – а онда су се угледали на Ватикан и његово унијаћење православних , па су увели то исто (“единоверие“: https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%B5) у оквиру државне РПЦ: дозвољавање старообредништва у богослужењима, уз услов потпуног признавања званичне државне јерархије, што још увек постоји у оквиру РПЦ. Козма и његови потомци то нису прихватили и остали су – као и већина, упорни старообредници упркос томе што би једноставним прихватањем “јединоверија“ стекли сва грађанска права. Ето Вам примера жртвовања за верска убеђења и потпуне одвојености цркве од државе.
    Иначе, ја постсовјетију не мрзим – само је (благо) презирем и то ћу чинити све док она не изврши тоталну лустрацију своје бољшевичке прошлости. Исто то осећам и према РПЦ – све док се она не покаје и моли за опроштај за сва зла почињена старообредништву. Узгред буди речено, Руска Загранична Црква је то учинила (http://gitie.ru/old_kistine/Statii/25_Statii.html ). Ево и шта Солжењицин каже о том питању: (http://www.pomor-otvet.ru/?page=solzh).
    А оно што закључујете: “…Изгледа је за вас само мртав РУс добар Рус (ако није старообредник)“ је одраз Вашег црно-белог поимања – мора да сте то резоновање преузели из лоших вестерна (A good Injun is a dead Injun)?

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s