Драгослав Пакић: О трпском језику

На суду се, ако је ОНА СУДКИЊА, за њега мора употребити правилан израз – СУДАЦ. Остаје отворено питање да се види шта је ОН ако је ОНА – КУРИРКА

Илустрација: Новица Коцић/Политика

Код нас једни нападају Вучића због ограничења слобода штампе, а други, који су у ствари први, због разграничења на Космету. Трећи, који су такође први, сматрају, кад су границе у питању, да је то нормално јер људска памет има границе, а глупост нема.

– „Ма јуди моји – из Сплита одјекује глас покојног барба Младена – је ли то могуууће“?

– „Вала јесте“ – рече ми један чојек на Цетињу. „Виђи овако: мој рођени брацо и мој оцо, такође рођен, јесу, брате, Срби, али ја, Богу ми, нијесам! И то ти је тако, па ти циркулиши како ти је воља. И како ти је мило!“

У Београду, противно свакој логици, тврде да у Србији више ништа не може бити српско. Чак је и пасуљ војнички. Салата је руска, баклава грчка, кафа турска а нужници пољски. И гибаница, ако је добра и прилично масна, није више српска, него је права четничка.

Од свега тога највише трпи српски језик па неки с правом предлажу да се, уместо српски, убудуће зове – трпски.

Од наметнутог двозначја српско-хрватски, или хрватско-српски, у Хагу је српски језик доживео да га називају БеХаеС, што је скраћеница за: „Белосветски Хохштаплери Суде Србима“. Ово друго „С“ је избачено из скраћенице само зато што је српско.

Почасна докторка Ђачке Академије и Београдског Универзитета ( у даљем тексту: поч Др Ђа и Бу) Џ. Б. „доказује“ да се Срби од Српкиња не разликују по полним органима и по хормонима, него их раздваја језичка пракса.

Научна достигнућа из ове области уводе обавезу правилног општења међу учесницима свакодневних расправа поготову кад се ради о државним институцијама и другим јавним установама.

Родна равноправност у језику (Извор)

Држећи се правила оваквих закључака, у Скупштини се, ако се за ЊЕГА каже да је ГОВОРНИК, за ЊУ обавезно мора употребити правилан израз – ГОВОРНИЦА. Сходно томе, забрањује се даља употреба израза: „Кад ОН зајаше ГОВОРНИЦУ, не зна где му је крај. Док ОН говори, у сали сви слушаоци и све слушалице дремуцкају, а има их који понекад и захрчу. Опозиција гласније, а позиција мало стидљивије.“

На суду се, ако је ОНА СУДКИЊА, за њега мора употребити правилан израз – СУДАЦ. Остаје отворено питање да се види шта је ОН ако је ОНА – КУРИРКА. Има их који ипак сматрају да ту нема Бог зна шта да се види.

Можда би Србима за утеху могли послужити Буњевци. Један део њих би да буду Хрвати, а други да остану Буњевци и да им се призна званична употреба писма и језика који би се, ако баш не може буњевачки, могао звати и збуњевачки иако су против тога, наравно, Хрвати, јер их само име језика много подсећа на српски.

Уколико би се прихватио предлог да се тунел на коридору 10 код Предејана назове Скадром, а Морава промени име у Бојана, онда би потпорни зидови клизишта, у које би била уграђена читава Србија, морали подразумевати отворе за дојке које би могао да сиса когод стигне. Све док дојиља не би млеком пресушила у потпуности.

Прочитајте још – важно:

Помоћ за „Стање ствари“ – септембар 2018.

Advertisements


Категорије:Сатиристика

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s