Војислав М. Станојчић: Зидање Скадра у Грделичкој клисури

Стручњаци кажу да премештање брда не сме да се ради, а и да би потрајало две деценије, али шта друго знају стручњаци сем да буду љубоморни

Александар Вучић у обиласку Коридора 10 и брда (Фото: Танјуг/Сава Радовановић)

Досад је већ више пута примећено да део европског пута од Аустрије до Грчке, који пролази и кроз нашу земљу, почиње да личи на српску народну песму „Зидање Скадра“, у којој оно „што мајстори за дан га саграде, то све вила за ноћ обаљује“.

Посебно је Грделичка клисура позната по томе што „вила увек побеђује мајсторе“, па се тако 19. августа ове године у њој поново срушио потпорни зид (трећи пут у последњих пет месеци), после чега је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре поднело пријаву Суду части Инжењерске коморе против 16 инжењера са захтевом да им се одузму лиценце.

Занимљиво је, али и нимало необично за наше прилике. да је само први пројекат за потпорни зид на Коридору 10 добио дозволу за градњу, али да по њему никада није рађено, већ је 11 пута преправљан без одговарајуће законске процедуре.

Овај део пута требало је да буде завршен до краја 2018. године, али је то немогућ задатак, пошто је шпанска фирма „Азви“ која ту обавља радове већ напустила градилиште.

Сви су збуњени и не знају шта да раде, а онда, као Деус екс махина стиже спасоносно решење. Појављује се наш свудашњи и свезнајући председник да упути неупућене и недовољно стручне градитеље шта ће и како ће.

Он им је објаснио како је „косину веома тешко савладати и читаво ово брдо мора да се склони одавде, што је око 300.000 кубних метара земље и другог материјала Постоји проблем са потпорним зидом који се закачио за гребен па деминери не смеју да приђу“.

Додао је затим како је „Слоба хтео топовима с друге стране да гађа, али брдо ће бити срушено и треба да га пребаце на другу страну, да галеријама успемо да контролишемо клизиште у потпуности.

Изразио је и своју захвалност „онима који ће да руше ово брдо, да га помере на другу страну и да очекује за неколико дана велике промене на овом брду, на овој косини…“

Није, разуме се, пропустио прилику да каже како је ово пут који много значи за југ Србије, те да ће бити један од – шта друго – најлепших у Европи.

Све у свему, да плачете од среће што имате таквог председника и да се запитате због чега се чекало толико дуго да он објасни шта и како да се предузме на Коридору 10. Уштедело би се много времена и непотребно потрошеног новца а и страни инвеститори би већ одавно могли да похрле на југ Србије.

Истина, стручњаци кажу да ово премештање брда не сме да се ради, а и да би потрајало две деценије, али шта друго знају стручњаци сем да буду љубоморни на решење Малог Алека.

Прочитајте још – важно:

Помоћ за „Стање ствари“ – септембар 2018.



Categories: Судбина као политика

Tags: , ,

1 reply

  1. Ма какве бре школе, какво искуство, пројектанти, надзори, извођачи… Он зна најбоље. Он чак зна шта је Слоба замислио да уради са тим брдом иако то тада није било актуелно. Из бистрог погледа му се да видети да за њега нема тајни ни у рецимо тељењу крава или штимовању клавира.
    Надао сам се да је ситуација у државним градњама куд и камо озбиљнија него у приватним, али исто је. Једна иста екипа је сама себи наручилац и извођач. Пројекти су само информативне и формалне природе. Надзора нема, али постоји неко ко је плаћен да то формално одрађује. Технички прегледи су фарса. Дозволе се не могу добити без посредника. Инспектори су само за оне који мисле да може да се ради без рекета.
    Онај мученик који погибе на америчкој амбасади је направио некоме проблем јер није био пријављен, али да је легално погинуо, то би било ок. Радници у грађевинарству су надничари без права на годишњи одмор, боловање, надокнаде за превоз и сл. Радно одело и ципеле добију једном или ниједном. О синдикалном организовању се не може ни говорити.
    Весић после 15 минута зна да је јеврејски инвеститор урадио све што је његова обавеза да нико не страда. Али прећуткује да сваки учеснник у изградњи мора да има своје лице задужено за безбедност и здравље на раду. Дужност координатора за БЗР (тако се зове фаца која се бави тиме у име инвеститора) је да проверава све у вези свакога ко се појави на градилишту. Од безбедности до радних односа. Одговорност инвеститора је јасна иначе чему његова обавеза да има координатора.
    Нећу више да набрајам. Велики кловн сатире све око себе и све доводи до апсурда и бесмисла. Његов систем владања ће довести до катастрофалних рушења и огромних штета. Ово је почетак откривања последица безочне крађе, нестручности врха менаџмента и политичких интервенција у грађевинарству. А то је само једна делатност у друштву.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading