Драгослав Пакић: Како је А. Кофи завршио у кофи

Кофи Анан је био велики борац за људска права са правом да лично, у име нација које су се ујединиле, одлучује ко од људског рода има право за које вреди употребити бомбе, а ко те исте бомбе може и мора прихватити на сопствене главе

Кофи Анан, 1938–2018. (Извор: РТС)

О мртвима све најбоље! (De mortuis nihil nisi bene!), говорили су стари Латини и, срећом, нису дочекали време да упознају и морални састав бившег, сада већ покојног, Бог да му душу прости, Генсека Уједињених народа.

Кофи Анан, о коме је реч, одувек је размишљао онако како му презиме сугерише. Зато је и доспео до позиције да може да се слика са председницима САД. Тако је Кофи и заслужио место у кофи историје, коју Французи називају пубелом. Заједно са Клинтоном и тако даље.

Сада може само да се слика.

Добио је Нобелову награду за мир јер се сагласио са бомбардовањем Југославије.

Тврдио је да човек може да убије човека ради заштите људских права.

То право је, према мишљењу и деловању Генсека, пренето и на неке државе, које су добиле право да убијају друге државе како би се заштитио човек.

Ко пуца, отвориће му се!

По њему су „људска права изнад државног суверенитета“! Поготову ако се те државе зову Ирак, Либија, Југославија, а о Србији и да не причамо.

Када су у питању људска права, више не важе ни усвојена правила. Тако је неприкосновено право хрватских људи да протерају скоро пола милиона српских људи, а на хиљаде их и побију, а да анани, ананаси и други анонимуси ни прстом не мрдну.

Кофи Анан је, дакле, био велики борац за људска права са правом да лично, у име нација које су се ујединиле, одлучује ко од људског рода има право за које вреди употребити бомбе, а ко те исте бомбе може и мора прихватити на сопствене главе.

Најбољи начин да се заслужи веома цењена, неки тврде ценовно и прецењена, награда за мир.

По истеку мандата, који му је ових дана дефинитивно окончан, борио се за права осиромашених народа и право употребе осиромашеног уранијума. Људско право на сиромаштво и глад толико га је погађало да је уносни посао „Храна за нафту“ морао да повери најрођенијем сину Коџоу. Посао, наравно, није успео јер нико није хтео да једе нафту. Право је чудо како се није сетио да, као својевремено један други брка са чуперком, уместо нафте, за храну понуди гас. Сам бог зна како би реаговали Јевреји.

Да су Уједињене нације, бар половину средстава одређених и потрошених на Хашки трибунал, намениле у хуманитарне сврхе и заштиту људских права, изгладнели у свету би имали најмање по путер кифлу за доручак. Тим пре што би путер био бесплатан јер би било довољно само да се скине са глава бораца за људска права.

Генерално посматрано, Генерални директори из Вашингтона, Генерални секретари из УН, генерални планови невладиног сектора и тако редом, заслужују и генерално посматрање. Без тога ћемо сви пропасти. Генерално.

Вук има своје право на овцу јер му се овца свиђа; лав на лане из истих разлога. Само УН могу да се оглуше о право оних који им се свиђају, да бомбардују оне – који им се не свиђају.

Прочитајте још

Šta je Anan govorio o Kosovu, Srebrenici, NATO (Mondo.rs, 18. 8. 2018)

Прочитајте још – важно:

Помоћ за „Стање ствари“ – август 2018.

Advertisements


Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, ,

1 reply

  1. On je bio ništa,marioneta bez obraza i bilo kakve ljudske odlike.Jadnik koga su najeli a kao cijenu za to ispunjavao je šta se od njega tražilo.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s