Бошко Антић: Осам и по деценија школског брода „Јадран“ – пловидба у политичким водама

Тврдња данашњих хрватских официра и захтев Хрватске да је Јадран“ њихов јер је седиште „Јадранске страже“ било у Сплиту, нема никакве основе

(Извор: Бошко Антић)

Већ осамдесет пет година Јадранским морем, али и Средоземним морем и његовим рубним морима и Атлантским океаном, плови школа под једрима – школски брод Ратне морнарице „Јадран“. Пуних осам и по деценија на њему се обучавају поморци стичући поморачка знања неопходна за службу на ратним бродовима. Иако најстарији брод, некада Морнарице Краљевине Југославије, а затим СФР Југославије, СР Југославије и Државне заједнце Србија и Црна Гора, а данас Црне Горе, „Јадран“ својом лепотом задивљује сваког оног ко га види док упловљава или испловљава из луке или када са разапетим једрима подсећа на давна времена када су једрењаци открили свет и омогућили напредак цивилизације.

Рођендан политички обележен

Крајем прошле године обелодањено је да су хрватске власти од Црне Горе и званично затражиле да школски брод „Јадран“ припадне њима. Хрватски министар одбране Дамир Крстичевић упутио је писмо свом црногорском колеги Предрагу Бошковићу у вези са старим једрењаком, који је усидрен у тиватској луци. Детаљи тог писма и аргументи које су навели хрватске власти, још нису познати јавности.

Као аргумент наводи се да је овај брод био лоциран у Сплиту пре догађаја 1991. године, а неретко се појављују лажни наводи о куповини овог брода, а чињенице говоре сасвим другачије.

А какав је став Црне Горе по овом питању? Можда се одговор Црне Горе види из одговора министра одбране Црне Горе на овај захтев. Министар Бошковић каже да је нова хрватска влада исказала интересовање за школски брод „Јадран“.

– С друге стране, ми имамо аргументе који потврђују да је брод црногорски, сходно Уставној повељи државне заједнице СЦГ. Сигурно је једно: нећемо дозволити да овај брод буде тачка спорења између две пријатељске државе – казао је Бошковић.

Црногорски министар одбране даље је рекао да не жели да говори о детаљима, пре него што их изложи колегама из Хрватске, а „онда ћемо видети да ли постоји могућност договора, о чему ћемо уредно и на време обавестити јавност“.

 Позив на концерт Иване Врдољак

О судбини школског брода „Јадран“ говори и чињеница да је поводом 85. годишњице овог брода организован концерт хрватске певачице Иване Врдољак која је у свету музике познатија као Vanna. Она је иначе снаја Антуна Врдољака, хрватског редитеља и познатог члана и лидера ХДЗ-а.

Ко је купио „Јадран“?

„Јадран“ је изграђен у Хамбургу – поринут у море 25. јуна 1931. године. У Тиват је упловио 16. јула 1933. године, у састав Ратне морнарице Краљевине Југославије ушао је 19. августа 1933. године, а из пропагандних разлога свечано је предан тек 6. септембра исте године, на дан рођења престолонаследника Петра…

Брод је купљен на иницијативу удружења „Јадранска стража“, која је скупила 1.145.665 динара. У „Гласнику Јадранске страже“ од јануара 1929. године објављен је новчани допринос по обласним одборима – Београд 150.000, Цетиње 1.500, Дубровник 3.000, Карловац 47.320, Крагујевац 36.572, Марибор 30.875, Ниш 31.000, Нови Сад 135.630, Осијек 5.000, Приштина 33.613, Срајево 310.000, Скопје 49.996, Сплит 32.209, Сушак 22.000, Ваљево 24.000, Велики Бечкерек 190.000, Врање 13.000, Загреб 21.108 и Зајечар 3.488 динара. Морнарица је дала 845.655 динара, а остатак од нешто преко осам милиона је плаћено од репарација које су плаћене због штете нанесене Србији у Првом светском рату.

Занимљиво је да су највеће износе приложили обласни одбори из унутрашњости, а не из Приморја иако су ти други имали много више чанова: Београд, Нови Сад и Велики Бечкерек приложили су 475.000 динара, а имали су 5.792 члана; Сплит, Сушак и Дубровник проложили су 57.203 динара, а имали су 6.548 чланова; Загреб, Љубљана и Марибор проложили су 57.901 динар, а имали су 6.015 чланова; Сарајево је приложило 310.890 динара, а имало је 4.634 члана.

И лутрију која је касније организована иницирао је Београд. На овај начин прикупљено је 525.000 динара.

Према томе тврдња данашњих хрватских официра и захтев Хрватске да је „Јадран њихов, јер је седиште „Јадранске страже“ било у Сплиту, нема никакве основе (на подручју Хрватске скупљено је само 142.000 динара).

Пловећа учионица

За време априлског рата 1941. године „Јадран“ се нашао у Боки Которској. Након капитулације Краљевине Југославије заробили су га Италијани, који су га користили као школски брод, под именом „Марко Поло“, за школовање поморског подмлатка. Након капитулације Италије 1943. године брод се нашао у Венецији и од тада почиње његово пропадање. Нико га није одржавао и крај рата дочекао је потпуно опљачкан и једва се одржавао на води. На захтев југословенске владе брод је враћен и дотегљен у Тиват. Одмах је почела његева обнова у Морнаричко-техничком ремонтном заводу „Сава Ковачевић“ у Тивту. Брод је уз велике напоре реновиран и већ 1949. године био је спреман за пловидбу, ушавши у састав Војнопоморског школског центра у Дивуљама. Са школским крстарењима је почео одмах и наставио да плови све до данашњих дана, поставши права пловећа учионица.

Школски брод „Јадран“ плови и служи као учионица. Његове посаде су уложиле много напора и љубави, сигурно га водећи морским пространствима. После осамдесет пет година пловидбе постао је ветеран, који се много разликује од оног брода који је стигао из Хамбурга давне 1933. године. Данас је то савремен брод за обуку поморских официра. То је најстарији ратни брод на источној обали Јадрана, а за свој изглед, поред своје посаде, треба да захвали Морнаричко-техничком ремонтном заводу „Сава Ковачевић“ из Тивта, кога више нема.

На овом броду, на његовој палуби, његовим јарболима и једрима многи су стекли абецеду тешког и истовремено драгог, плавог и немирног мора. Пловити и успешно савладати тај елеменат посебно се доживљава на овом једрењаку и дуго година након укрцања на њему у сећању су високи, витки, јарболи, његеве замрзнуте припоне и натегнута једра.

На 18 крстарења ван Јадранског мора брод је посетио: Оран, Тунис (4), Малту (8), Пиреј (7), Гибралтар (5), Лисабон (3), Казабланку, Малагу, Палма де Мајорку, Порто Гранде, Мадеиру (2), Кадикс, Ајачио, Вилфранш, Ираклион, Бејрут (3), Мармарис, Истамбул (2), Констанцу (2), Варну, Солун (2),  Напуљ, Александрију (3), Порт Саид (2), Суец, Триполи (Либан), Триполис (Либија), Самос, Сулину, Бургас, Кавалу, Атос, Патрас, Хамилтон (Бермуди), Њујорк, Бостон, Вера Круз и Порто Делгаду (Азори), Шербур, Ротердам, Хамбург, Кил, Гдињу, Штокхолм, Копенхаген, Осло, Портсмут (2), Латакију, Родос, Бенгази, Порт Судан, Крф (3), Тулон и Ливорно.

На тим путовањима брод је препловио близу 80.000 миља, а по Јадранском мору преко 410.000 миља.

Питомци 18. класе Војнопоморске академије на предњем јарболу спремни за разапињање једара

Љуљање и ваљање на таласима мора у бури или по југу, пун каблић после тога и тешко дизање сидра давно су пали у заборав, а остало је оно најлепше стечено за четири месеца пловидбе на њему- љубав за брод која се стекне на овом једрењаку. Ту се доживи сва она романтика и оствари машта из детињства и осети сва суровост мора када „побесни“. „Његов лепи изглед“, записа један од питомаца који је на њему постајао поморац, „многобројни успеси бацали су у засенак ону другу страну, нераздвојно везану за живот морнара, живот често груб и мукотрпан по оној старој морнарској ’морнарски хлеб има седам кора’. Они што су га познавали са стране никад нису видели и ту страну брода. Кроз њега су гледали далеки свет, велике градове… Пред очима су им били бучни дочеци у тим светским лукама, банкети на чистој палуби ’Јадрана’, доживљаји људи који плове њим. И зато се увек наметало питање оних на њему и оних са стране ’а где ли ће ове године“.

Нове генерације плове на овом поносном старцу, а у очима старих помораца који га поздрављају скинуте капе и салвама из старих топова изазива дивљење и сузу у оку. Он их подсећа на младост, на дане када су у невремену говорили „ко ме гурну на море“ и када су једва чекали да поново заплове када су на копну – као и сви морнари света.

Пажња која се посвећује овом броду указује да ће овај лепи брод, са својим белим једрима и витким јарболима, још дуго година пловити Јадраном и другим морима, да ће пристајату у многе луке и одушевљавати присутне на обали, а многим генерацијама поморских официра и подофицира био је и остао тешка, али најдража, њихова учионица које ће се сећати читавог живота.

Повољан ветар у једра слављенику! Нека још дуго година плови морима и океанима! Његови питомци, ма у којој држави живели и ма којој држави овај брод припадао, никада га неће заборавити!

Бошко Антић, адмирал у пензији

Advertisements


Категорије:Противу заборава

Ознаке:, , ,

3 replies

  1. Потпуно је несхватљиво за нормалног човека што вас сада, изненада, интересује тај брод? Добро – скупљана су средства преко „Јадрадске страже“ – идиотског удружења још идиотскије творевине – Југославије, у оквиру чега су највећи идиоти – Срби, уплатили највише средстава. Па – то је нормално, они су једини и веровали у ону паролу за идиоте „Брат је мио – које вере био“. Они остали су се кидали од смеха… И сада, око те олупине се гложе два шакала – Монтенегро и НДХ, а ви се – изгледа, око тога нешто секирате? Јадни ви… никада нећете научити историјске лекције.

    Свиђа ми се

  2. Додатак тексту:

    Да ли је политика успела да надјача музику – питање је које је отворено након отказивања Бајагиног концерта у Карловцу, а затим и за јуче планираног концерта хрватске поп певачице Ване у Тивту, на палуби једрењака „Јадран”, преноси Танјуг. Хрватска поп певачица Ивана Врдољак, познатија као Вана, изненада је отказала свој наступ, који је требало да одржи јуче у Тивту, на палуби школског брода Морнарице ВЦГ, једрењака „Јадран”. Разлог отказивања концерта, како пишу медији, јесте то што се Вана, „ни крива, ни дужна, нашла у средишту дипломатске битке између Хрватске и Црне Горе. Загреб, наиме, од Подгорице тражи да се Хрватској врати брод, који је, како наводе хрватски медији, ЈНА 1991. године „отела из Сплита”.

    http://www.politika.rs/scc/clanak/409371/Bajaga-ne-moze-u-Hrvatsku-Vana-u-Crnu-Goru

    Свиђа ми се

  3. Леп чланак Бошка Антића о јединственом броду на коме се школовао цвет југословенске морнарице – понос наших грађана. И леп осврт на време кад смо веровали у братство и кад нам је “брат био мио – које вере био”, кад смо били јака и поштована држава, кад смо на врху Триглава имали радар коме ниједан лет НАТО авиона у Европи није могао да промакне, што је одмах знала и Москва.

    Да би нам данас председник републике саопштио да Србија не контролише ни врх Копаоника.

    Дно дна на које су нас гурнули људи да би као “заштитници србства” ускочили у политичко седло и јахали државу и народ, водећи нас директно у пропаст.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s