Светозар Поштић: Старац Тадеј Витовнички и нада у живот вечни

Када помислимо о оцу Тадеју, прва асоцијација може нам бити мир и радост, или утицај мисли на живот. Организатори конференције, међутим, српског старца највише повезују са хришћанским појмом наде

Отац Тадеј Витовнички

Прошлог месеца навршило се 15 година од упокојења великог српског старца, Архимандрита Тадеја Витовничког (1914–2003). Пред крај његовог живота почеле су да се појављују бројне књиге са његовим поукама, које су убрзо почеле да се преводе на разне језике, и које су у неким земљама доживеле велику популарност. Отац Тадеј је нарочито познат у Русији и међу америчким православцима.

Прошле недеље вратио сам се са конференције у Таљину, главном граду Естоније, на коју сам позван да говорим о оцу Тадеју. Неко је прочитао мој текст о сусретима са старцем Тадејем на енглеском, и позвао ме је да дођем на четвородневни скуп. Конференцију је организовала једина православна хришћанска школа у тој државици од нешто више од милион становника. На њој су учествовали православни богослови, философи, психолози, свештеници и јеромонаси.

Тема конференција била је нада (званичан назив: „Надам се, значи постојим“). Када помислимо о оцу Тадеју и његовим поукама, прва асоцијација може нам бити мир и радост, како гласи и књига о њему у издању „Образа Светачког“ или утицај мисли на живот, како гласи наслов друге књиге са његовим беседама. Организатори конференције, међутим, српског старца највише повезују са хришћанским појмом наде. Када сам попричао са неколико људи који су о њему читали и гледали снимке, дознао сам и зашто, и уверио се да је њихов осећај потпуно оправдан.

Из житија старца Тадеја познато је да је он два пута доживео нервни слом. Смерни и кротки монах изнад свега је желео усамљеност и неометану молитву, а током монашке каријере дуге седам деценија од претпостављаних је стално постављан на место старешине разних манастира у Србији. Та дужност му је увек тешко падала, а најтеже му је било кад се братија није међусобно слагала. Осим тога, комунистичке власти су му на разноразне начине отежавале обављање посла. Опхрван великим невољама и препрекама, двапут је потпуно физички онемоћао, после чега му је дуго требало да се ослободи огромне психолошке напетости. У томе је више пута добио подршку од Богородице и Христа, који су му се у тим тренуцима у сну јављали.

Када више није могао да издржи психички притисак старања о многим душама, он је, по сопственом сведочењу, све бриге препустио Господу и његовој Пресветој Мајци, и поуздао се у Бога при решавању сваког проблема. На тај начин је стицао мир и укрепљивао се у вери, а тако је и стицао Божије благодати.

Ако је човек светог живота какав је био старац Тадеј могао да доживи два нервна слома због превеликих животних брига, тада и за нас грешне смртнике, који смо свакодневно преоптерећени бригама овог света, има наде да ћемо се једног дана спасти. То је та нада због које су домаћини конференције у скуп уврстили лично сведочење о старцу према коме осећају велику љубав и поштовање.

Приликом црквене службе пред крај свој боравка, приметио сам, поред фотографија неколико других стараца на сточићу у олтару, и слику оца Тадеја. Неко ми је касније рекао да су, чим сам почео да говорим док је изнад мене на зиду био пројектован широки осмех српског старца, из очију настојатеља православног храма и духовника школе, оца Томе, озбиљног и усредсређеног свештеника, неконтролисано почеле да се сливају сузе.

Заслужена слава старца Тадеја међу православним хришћанима у целом свету даје нама Србима наду да нас Бог, пруживши нам кроз његову личност и дело велику духовну утеху у најтежим временима, још увек није напустио.

Advertisements

4 thoughts on “Светозар Поштић: Старац Тадеј Витовнички и нада у живот вечни”

  1. Погледајте добро сахрану Старца Тадеја!
    Видећете да на сахрани није било ни једног епископа,
    чак ни Игњатија Мидића, надлежног епископа Браничевске
    епрхије?!
    Било је тек неколико јеромонаха свештеника и
    монахиња., и доста народа.,
    На сахрани није био ни једн игуман или игуманијиа
    било ког манастрира те епарије, а ни један старешине било
    које цркве/храма са те епархије?!
    Запитајте се зашто је то тако?
    Оно што је Старац Клеопа за Румуне, Старац Порфирије и
    Пајсије за Грке, то би требало да буде Страца Тадеј за Србе!
    Код Старца Клеопе на сахрани је било 4-5 епископа, и два
    архиепископа, мноштво архимандрита, игумана,, игуманија,
    мјеромонаха, монахиња и 10 до 15 хиљада верника…
    Сахрана Старца Тадеја личила је на схрану неког сиро-
    машка у поређењу са сахраном Старца Клеопе,
    Зашто је то тако?
    Вероватно зато што није имао „симпатије“ свог надлежног
    епископа и његових истомишљеника?!

    Прилог: сахрана Старца Тадеја

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  2. Епископ Игњатије је за живота пакостио оцу Тадеју на сваки начин на који је могао. Нећете веровати од кога сам чуо.

    Дивни, велики светитељ. Ко се још међу Србима „леба најео“. Свети Сава се упокојио у туђини, Свети Николај исто, Свети Петар Цетињски за себе говорио да би га у другом народу поштовали, Патријарха Павла поштовали само на речима, а све његове поуке низ Дунав… Ми смо, нажалост, наопак народ. Дај Боже да некако дођемо себи, да некако постанемо Срби.

    Свиђа ми се

  3. Што се пак тиче српских „стараца” и једног од најпознатијег последњих година у
    Србији, тј. оца Тадеја Витовничког, писац ових редова који је и живео у
    дотичном манастиру више пута је био сведок његовог неправославног
    учења. Карактеристичан пример за то су многи „биоенергетичари” који су
    долазили по савет, разговор и по благослов од оца Тадеја који их је и
    благосиљао говорећи да је то лечење „дар од Бога”. Лично сам био сведок
    када је био присутан један заблудели маг – Србин из Ријеке (биоенергетичар)
    који је целој братији јавно рекао да му је отац Тадеј дао благослов за његово
    дејство. Уз то нам је показао своју визит карту на којој је била његова
    фо­тографија. Испод фотографије на којој је он држао уздигнуте руке у висини
    главе са шакама окренутим према фотоапарату било је написано латиницом:
    „Исцјељивам све врсте болести”!!!

    схимонах Серафим Игњатић

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s