Војислав М. Станојчић: Вулинова рехабилитација независног судства у случају генерала Недића

Нема ни слова о томе да судови суде и на основу мишљења неког министра, макар његов ресор била и одбрана. Који, опет, очигледно, и не чита и не зарезује тај Устав јер му није потребан, па зато и даје изјаве као што је ова о рехабилитацији Милана Недића

Алексанар Вулин (Фото: Весна Анђић/Радио Слободна Европа)

Претходних седмица министар Александар Вулин изузетно се истицао у давању изјава о усташама, Јасеновцу и другим геноцидним остварењима Независне Државе Хрватске, изазивајући бурно негодовање хрватских домољуба, првобораца против „великосрпске агресије“, а затим и званичне протесте високих хрватских дужносника српским властима.

Пошто се то његово забадање у око западним суседима мало смирило, министар се вратио се на територију наше земље, али не да би се бавио питањима њене одбране већ дао одређени допринос нашој судској пракси. Иако то није званично потврђено, може се са доста разлога претпоставити како је он и у овој прилици само гласноговорник свога имењака и председника Републике, или да се бар не би оглашавао оваквим поводом у јавности без његовог одобрења.

Годинама се води поступак по захтеву за рехабилитацију генерала Милана Недића, судије се муче да дођу до правичног решења, а ту им је, на дохвату руке, министар Вулин, који им лепо поручује:

„Нико ко је водио децу на стрељање на Бањицу и Старо Сајмиште не може бити рехабилитован!”

Ако се неко потруди да прелиста „Устав Републике Србије”, моћи ће у члану 142 да прочита следећу реченицу:

„Судови су самостални и независни у свом раду и суде на основу Устава, закона и других аката…”

Нема ни слова о томе да судови суде и на основу мишљења неког министра, макар његов ресор била и одбрана. Који, опет, очигледно, и не чита и не зарезује тај Устав јер му није потребан, па зато и даје изјаве као што је ова о рехабилитацији Милана Недића: „Судови могу да одлуче да суђење није било фер као и у случају команданта Југословенске војске у отаџбини, Драгослава Михаиловића, али не и да се опредељују када је реч о његовој историјској улози.“ Треба истаћи да Недић не само да није имао фер – него није имао никакво суђење. Према причи тадашњих власти, он је успео да се отргне чуварима и скочи са другог спрата на бетон, мада се сумња да су му ти исти чувари, заправо, помогли да се одлучи на самоубиство.

Милан Недић (Фото: Википедија)

На крају изјаве, Александар Вулин је скромно додао: „То је моје мишљење, али ко сам ја да судим.”

После става министра одбране о томе како треба да гласи пресуда, неопходно је још само да судско веће напише њено образложење и тиме заврши овај случај који се непотребно развлачи и узнемирава српску јавност.

Просто је невероватно да у Србији досад још никоме није пало на памет да би овакав начин вођења судских поступака могао да донесе огромне уштеде у времену и новцу.

Суђења не би трајала годинама, не би били потребни ни сведоци, ни адвокати. Министри би – а видимо да неки од њих то веома воле – у своје слободно време и, разуме се, без икакве накнаде, доносили пресуде, док би судови само писали стручна образложења.

Сувишно је, разуме се, и помињати како би министри били неупоредиво ефикаснији од сваког судског већа, које би се у својој ограниченој правничкој памети – као и обично – само збуњивало и губило време (и гомилало трошкове, разуме се) држећи се закона као пијан плота.

Advertisements


Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, , ,

2 replies

  1. Dotacinjemo moralno dno. Napravljen je film o Starom sajmistu kojim se rehabilituje Nedic. To radi drzava! Dokle?

    Свиђа ми се

  2. Драга Антифашисткињо, морално дно су фалсификати и не наседајте на њих. Прочитајте барем извештај Државне комисије о злочинима окупатора и њихових помагача из 1946. о злочинима звери у људском обличју у логору Сајмиште. Какав Недић? За Сајмиште су оглашени кривим Павелић, Кватерник и други – нико из Србије (логор није био на подручју Србије). Приликом пуштања из логора 10. маја 1944. неколико хиљада преживелих логораша је, после преласка моста на Сави, падало са сузама на колена, љубећи земљу Недићеве Србије.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s