Барбара Сурк: Вучић одлучан да преобрати Београд у Дубаи на Балкану

Да би изградила Дубаи на Балкану Србија се послужила булдожерима и бејзбол палицама

Билборд на коме се рекламира развојни пројекат Београд на води вредан 3,6 милијарди долара. Људи који живе и раде у овом подручју и који су одбили да га напусте кажу да им је прећено (Фото: Laura Boushnak за The New York Times)

(Њујорк тајмс, 29. 4. 2018)

Београд, Србија – Бојан Бјелобаба, власник перионице аутомобила и аутомеханичарске радње у Београду, каже да су му претили зато што неће да напусти своју тридесетосмогодишњу радњу како би била порушена и тако био направљен простор за парк.

То је део градитељског пројекта, инвестиције вредне три милијарде евра (или 3,6 милијарди долара), који се гради у српској престоници дуж источне обале реке Саве. Екстравагантан и контроверзан пројекат познат као „Београд на води“, представља кључан део плана српске владајуће елите да трансформише трошну европску престоницу у Дубаи Балкана.

Супружницима Ивану и Види Тимотијевић, који живе усред градилишта, искључени су струја и вода пошто су одбили да се иселе. Ако Влада истера свој наум, булевар ће пролазити тамо где се налази њихова кућа.

Они су међу последњима који одолевају на путу ове градње.

Пројекат луксузних солитера и пространих тржних центара постао је симбол плана српског председника Александра Вучића, који треба да граду да „нови идентитет“, другачији од милитаристичке прошлости и међународне изолације.

Господин Вучић – ултранационалиста током Балканских ратова 90–их година који се преметнуо у проевропског реформисту како је стицао све више политичке моћи – настоји да оствари свој циљ позајмљеним новцем и приходима од продаје државне земље богатим купцима из Русије, Кине и заливских земаља.

Критичари наводе да српска Влада не допушта да јој било шта стоји на путу.

Рушевине зграде некадашњег Савезног министарства унутрашњих послова, коју су борбени авиони НАТО разорили 1999. године, уклоњене су како би ослободиле простор за три „куле“, које гради израелска компанија, АФИ Јуроп груп (AFI Europe Group). Око километар и по одатле, на обалском градилишту, становници су исељени из својих кућа.

„Они су одлучни да нас поведу у будућности, пробијајући се булдожерима како би смо дошли до онакве будућности какву су за нас испланирали“, каже Добрица Веселиновић, предводник опозиционог покрета, који је предводио уличне протесте против пројекта, под именом „Не давимо Београд“.

Према гледиштима званичника, демонстранти пропуштају да увиде шире циљеве развоја обалског појаса. „Желимо да обновимо некадашњу славу Београда и да од њега поново начинимо велики, поштовани град након година срамоте које су прошле у ратовима и немирима“, изјавио је градоначелник Београда Синиша Мали.

Међутим, нису само директно погођени изградњом они који се жале на чврсторукашки приступ, и који приговарају на начин на који се изводи овај градитељски пројекат.

Пре него што је градња отпочела, пре две године, 231 породица је исељена из објеката у државном власништву; но, неки су одбили да оду. Једне ноћи, тридесетак маскираних људи са бејзбол палицама и тешком механизацијом појавили су се на овом месту. До зоре, неколико стамбених и пословних објеката је разрушено како би се омогућило да почне градња.

Препад из 2016. године је шокирао Србе, који су своје незадовољство исказали на улицама. Они су јавно осуђивали оно што су видели као корумпирану праксу владајуће елите. Протести су се развили у највеће демонстрације против власти још од народног покрета који је свргао српског аутократу Слободана Милошевића 2000. године.

Противници пројеката оптужили су градоначелника Малог да стоји иза препада. Он је током интервјуа жестоко негирао ову оптужбу. Многи Срби су оптужили градоначелника и председника да нису консултовали јавно мњење приликом планирања како ће се градити на јавној површини.

Финансијска позадина развојног пројеката такође је изазвала забринутост због слабе транспарентности и позамашног страног утицаја. Пројекат Београд на води, финансира инвестициона компанија са средиштем у Абу Дабију, Игл хилс пропертис (Eagle Hills Properties) која је потписала уговор са српском Владом 2015. године.

Инвестиција вредна више милијарди долара је само део новца који навире из Уједињених Арапских Емирата у Србију.

Мохамед бин Зајед, де факто владар УАЕ, препознао је Србију као главну дестинацију на западном Балкану у оквирима настојања његове земље да развије економију у различитим правцима пре исцрпљивања резерви нафте.

Градитељски пројекат, који укључује луксузне апартмане и највећи шопинг мол на Балкану, обликује се дуж источне обале реке Саве новцем инвестиционе компаније из Уједињених Арапских Емирата (Фото: Laura Boushnak за The New York Times)
Пре него што је градња Београда на води почела пре две године, 231 породица је исељена из државног објеката, али су неки одбили да их напусте. Једне ноћи, тридесетак маскираних људи са бејзбол палицама и тешком механизацијом појавило се на овом месту (Фото: Laura Boushnak за The New York Times)

Сарадња је почела 2013, када је Мали утаначио договор са Етихадом, националним авиопревозником из Уједињених Арапских Емирата, о куповини 49 процената српске државне авиокомпаније која је била пред банкротством. Етихад је требало да је реструктурише под именом Ер Србија и претвори Београдски аеродром у регионално чвориште.

Емирати су такође потписали уговор са српском владом о инвестицијама у развој пољопривреде и куповини државних пољопривредних компанија. Они такође сипају новац у српску одбрамбену индустрију, укључујући и производњу летелица.

Многи Срби постављају питања о начину на који су договори између Србије и Уједињених Арапских Емирата договорени иза затворених врата. Аналитичари, међутим, наводе да емиратски лидери воле доношење одлука на самом врху, док српски председник воли да новац пристиже у земљу без регулација и обезбеђења која очекују западни инвеститори.

„Њихове политичке културе су на много начина компатибилне – султанизам Емирата се сусреће са балканским ауторитаризмом“, каже Тена Прелец, истраживач југоисточне Европе на Лондонској школи економије и коаутор рада о емиратским инвестицијама у Србији.

Међутим, Београд на води је најоспораванији подухват који се финансира новцем из Залива.

Препад маскираних људи из 2016. шокирао је Србе и распламсао уличне протесте који су постали највеће демонстрације против власти још од када је народни покрет свргао српског аутократу Слободана Милошевића 2000. године (Фото: Laura Boushnak за The New York Times) 
„Чекам булдожере да дођу“, каже Иван Тимотијевић, чија је кућа у сред градилишта Београда на води. Али он и његова супруга одбијају да се иселе без одговарајуће компензације (Фото: Laura Boushnak за The New York Times)
Зграде које ће бити порушене како би се ослободио пут развоју. Српски председник је одлучан да преобрати Београд у Дубаи на Балкану (Фото: Laura Boushnak за The New York Times)

На обали, две стамбене зграде у облику таласа су скоро завршене. Први власници најскупљих станова у Београду, двомилионском граду, платиће и до 7000 евра по метру квадратном, што је око 8.500 долара, у земљи где је просечна месечна плата 375 евра, односно око 455 америчких долара.

Укупно, 5700 станова и осам хотела биће изграђено између реке и железничке пруге која се пружа до Главне железничке станице из 19. века.

Дуж отприлике једног и по километра постављене су бетонске плоче како би оформиле ново шеталиште, око кога се налазе дечија клизалишта, докови за чамце, ресторан, бициклистичка стаза и џиновски плакат који приказује зграде које ће бити изграђене у наредних тридесет година. Међу њима је и највећи шопинг мол на Балкану.

„Покушавамо да све ново урадимо тако да не прекинемо везе града са прошлошћу“, наглашава господин Мали, „оно што нам је сада важно јесте да имамо брзе возове, простране аутопутеве и лепе зграде у којима ће се живети и радити. То је сада мера нашег успеха – не колико ћемо територије освојити у рату против наших суседа“.

Породица разгледа макету пројекта. Председник Српске академије архитеката назвао је овај пројекат „злочином против урбаног планирања“ (Фото: Laura Boushnak за The New York Times)
Плакат приказује зграде које тек треба да буду изграђене. Међу онима које су планиране за наредних тридесет година је и највећи шопинг мол на Балкану и стамбени солитер висок 200 метара (Фото: Laura Boushnak за The New York Times)

Но, Бојан Ковачевић, председник Српске академије архитеката, назвао је изградњу Београда на води „злочином против урбаног планирања“. Он каже како небодери попут оних у Дубаију и ограђене четврти обликоване по узору на затворене заједнице у Персијском заливу немају своје место у граду попут Београда.

„Он гради Забрањени град у срцу Београда“, рекао је господин Ковачевић мислећи на председника. „Он изнова говори како је реч о новом идентитету и да је он тај који га обликује. Али да ли нас је питао желимо ли нови идентитет? Да ли смо о њему расправљали? Да ли су консултовани стручњаци?“

Неки становници и даље пружају отпор. Господин Бјелобаба, власник аутомеханичарске радње, каже да је недавно дошло до експлозије на конструкцији док је радио у својој радњи и да се зид обрушио.

„То није била случајност. То није био несрећан случај“, рекао је, додавши да је то био знак да власти појачавају притисак како би га присилиле да напусти свој посед.

Бојан Бјелобаба, власник аутоперионице и аутомеханичарске радње на ободу градилишта, рекао је да је добијао претње пошто одбија да напусти свој тридесетосмогодишњи бизнис (Фото: Laura Boushnak за The New York Times)

Тимотијевићи, који се издржавају од својих пензија, одбијају да оду у привремени смештај пре него што добију оно што називају адекватном компензацијом.

„Чекам булдожере да дођу“, рекао је Тимотијевић. „Нећу напустити мој посед. Нећу им дозволити да зараде на мојој кући без судске борбе. Имам своја права од којих нећу да одустанем.“

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић

Advertisements

4 thoughts on “Барбара Сурк: Вучић одлучан да преобрати Београд у Дубаи на Балкану”

  1. Кога овако дирљив текст о борби малог, потцењеног, потлаченог али поносног човека против тираније и хегемоније корумпиране, похлепне, умивено-националистичке хунте, не би дирнуо и вратио у младост. Кад се само сетим храбрих истраживачких репортажа Њујорк Тајмса о балканском касапину и његовом технократском градоначелнику који су хтели да униште оријентално соцреалистичку лепоту Београда својим дилетантским плановима Еурополис-нови град, Београд 1996, некако се осетим бар 20 година млађи. То је био само почетак краја, после су дошла тешка кршења људских права, ратни злочини, изборне крађе које су, за разлику од претходних, постале неприхватљиве и фактор стабилности у региону је брзо завршио своју каријеру. Мали човек се тада изборио против система, уз подршку хуманиста и филантропа са запада, а уз малу помоћ храбре америчке новинарке ни ови данашњи сатрапи неће још дуго. А кад ови оду; биће укинут Бус-плус, управници стамбених зграда, ТВ такса, пдв на дечију храну, отвориће се Народни музеј.., ма само да ови оду.
    „Срећа је на сваком лицу, гробар чека напојницу“.

    Свиђа ми се

  2. Amerikanci su nasli naftu u srbiji i ta nalazista fosilnih goriva su dojucerasnji komunisti i potomci. Americko crno zlato u srbiji, maligni kancer srpskog drustva koji unistava sve celije koje ne mutiraju u komunizam i naposletku unustava telo – srpski komunisti.
    Inace gulag srbija nikada ali nikada nece biti UAE jer tolko nafte nema tolko gasa nema. Samo izgladnela i poluluda logoraska radna snaga u partijskom logoru srbija…

    Свиђа ми се

  3. Не разумем зашто овај чланак на вашем сајту? Да је на ”Пешчанику” разумео бих… Да ли зато што је ”против режима” и ”за демократију”? Да ли сте проверили ко је аутор? Ако нисте, да вам помогнем:

    Ms. Barbara Surk
    Contributing Writer, New York Times

    Ms. Barbara Surk is a contributing writer for the New York Times from the Balkans. She reported from the region during the 1990s wars, the peace negotiations, and the subsequent European Union (EU) and NATO accession. She is based in Croatia at the moment and spent the last year in Brussels as a news editor for POLITICOEurope, focusing on countries on the EU’s periphery, including the Balkans. Before returning to Europe in 2015, she was a Middle East correspondent for the Associated Press, based in Jerusalem, Cairo, Baghdad, Dubai, and Beirut during her 15 year tenue in the region.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s