Судбина пола милиона ирачке деце, коју су Американци послали у вечни мир, оправдано је изазвала конструктивне дискусије у Нобеловом Комитету
И Нобелов комитет прави грешке: Џорџ Сорос и даље без награде за светски мир (Фотомонтажа)
На иницијативу америчких конгресмена, Комитет Нобелове награде за мир предузео је обимне реформске захвате у циљу значајних измена досадашњег правилника за доделу ове награде.
Једна од упадљивих промена, која се најављује на велика звона, јесте промена имена саме награде. Убудуће ће се звати „Нобелова награда за мир помоћу силе“ и биће намењена искључиво председницима Сједињених Америчких Држава. Основни услов за освајање награде је да будући лауреат, у тренутку доделе, не води више од три рата у исто време.
Светао пример Северне Кореје и присила на одустајање од производње средстава за масовно уништавање агресора свих врста и свих боја, као и настојање да се Иран доведе у исти ред са Ираком, више су него довољан доказ да Нобелов Комитет гарантује апсолутно право сваком човеку да слободно дође до сопственог мишљења путем силе.
У пропозицијама ће такође бити наглашено да „мафијашки вокабулар“, који користи актуелни председник Трамп, има далеко већу тежину и видљиву предност у односу на празнословна наглабања у рукавицама која је користио претходни носилац овог светски компромитованог одличја – Нобеловац Барак Обама.
Барак Обама са Нобеловом наградом за мир, Осло, 2009. (Извор: Спутњик)
Уколико би Трамп постигао исте резултате у смиривању Русије и евентуално Кине, следовале би му три Нобелове награде истовремено.
Осим тога, Комитет се, уколико то материјалне могућности дозволе, носи мишљу да се, и поред тога што је то био један од захтева протестаната за реформу Западне Цркве, оснује посебан фонд за индулгенцију. Из тог фонда би се средства користила за откуп грехова Председника Нобеловаца. На тај начин би будући носиоци овог високог признања, избегли пургаторијум и директно одлазили у рај где би их са посебним одушевљењем, песмом и цвећем чекала деца из целог света.
Судбина пола милиона ирачке деце, коју су Американци послали у вечни мир, оправдано је изазвала конструктивне дискусије у Комитету. Из тих анализа и других научних прилога произашли су закључци да би Нобелов Комитет могао и морао донети одлуку о успостављању још једне награде са називом „Нобелова награда за вечни мир“. Први носилац овакве награде била би, сасвим природно, Мадлен Олбтајт. Церемонији свечаног уручења награде присуствовала би и ирачка деца у белим оделима са видљивим ореолима и тек изниклим крилцима. Међу њима би била и Милица Ракић, као и двадесет хиљада деце са Козаре и других српских крајева.
Српски пас, који се одлучио да четвороношке препешачи пут од родне Крајине до избегличког смештаја у Србији где су се злопатили његови власници, и тако им, у амбијенту општег избегличког сивила, приреди неописиву радост, изазвао је у Комитету посебну врсту дилеме која се, у крајњем случају, сводила на питање да ли наградити пса или оне који су га протерали. На крају се закључило да је довољно што су награђени они који су протерали власнике пса, а сам пас може и да причека.
Пас им матер, кај не!
Постаните приложник-сувласник Стања ствари!
Поштовани читаоче,
Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.
Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.
Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.
Како нам можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.
Такође, молимо вас да се претплатите на нашу мејлинг листу (лева колона на сајту), прикључите нашој страници на Фејсбуку, налогу на Твитеру и/или Linkedin мрежи.
Categories: Сатиристика
Оставите коментар