Дојче веле: Меркелова помаже Вучићу док не стави потпис на нешто што личи на модел две Немачке

Поновни сусрет Александра Вучића и Ангеле Меркел у Берлину биће стејтмент и део активности председника по питању Косова. Она је спремна да му помогне док не стави коначан потпис на нешто што личи на модел две Немачке

Ангела Меркел (Фото: Бета/АП)

На петак, тринаести, Вучић и Меркел ће се састати по дванаести пут. Српски председник је посетио немачку канцеларку последњи пут крајем фебруара, када је на конференцији за новинаре добио пар захвалних питања српских новинара које је спремно дочекао на волеј.

„Ви сте ме, Тамара, питали за референдум? Мислим да људи у Србији гледајући будућност треба да разумеју шта је то што добијамо и шта остављамо нашој деци. Мислим да не треба да им остављамо сукобе већ чисте рачуне. Верујем у компромисе, а не у једнострана решења“, рекао је тада Вучић, додајући да ће све бити лакше уз подршку канцеларке.

Она је остала у свом елементу, дипломатски, пажљиво. „Нећу давати савете, поготово не јавно.“ Иза затворених врата, међутим, изгледа другачије. Нешто уосталом мора да се прича у тих сат времена колико Вучић обично буде у Канцлерамту.

За петак нису планиране изјаве за медије, осим ако Вучић то не уради самостално, негде ван зграде. Сам сусрет је стејтмент и део појачаних активности председника по питању Косова.
То, пише Танјуг, говори о две ствари: „Једна је да се међународној заједници жури да затвори случај Косово, а друга – да је јасно да то неће моћи мимо Србије, односно Вучића, јер ниједно решење за Косово које би Србију оставило незадовољном и фрустрираном међународном (не)правдом не би осигурало одржив мир и безбедност у региону.“

Зид за поделу Косова

Критичари би рекли да Вучић у Берлин иде више да слуша него да прича. Са друге стране, истина је да без њега у догледно време нема решења косовског заплета. Питање је докле је Вучић спреман да иде како би га и даље по европским престоницама тапшали по рамену и називали „стубом стабилности у региону“.

Ту му згодно дођу пожари које ујутру пали, да би их поподне гасио. Од последњег сусрета са најважнијом политичарком Европе десило се штошта, рецимо драмолет са хапшењем и вуцарањем Марка Ђурића по Приштини. Подтекст: Гледајте како смо луди кад не добијемо шта хоћемо!

У дипломатској чаршији се нагађа да је Вучић током мистериозног пута у Сједињене Државе, где се тајно састао са Хашимом Тачијем, форсирао идеју поделе Косова или замене територија, али да је наишао на високи зид код такозваних западних партнера. Добар део тог зида је, нема сумње, подигла управо немачка канцеларка.

Јасан став

Став Ангеле Меркел је јасан практично од тренутка када се њено име први пут чуло у Србији: Косово је независно, помирите се са тим. То је морало бити јасно најкасније од 23. августа 2011. када је Меркел једини пут у каријери била видно бесна у јавности. Било је то на конференцији за штампу након састанка са Борисом Тадићем у Београду.

Тадић је изокола поручио да неће укидати паралелне институције на Косову. Било је то доба тензија, блокада на Јарињу и Брњаку, пуцања. И тражио је, јасним речима, статус кандидата за Србију подсећајући на хапшење хашких оптуженика. Као да није схватио да се игра променила, да је Хаг био јуче, а Косово данас.

„Верујем да се не морају сва питања решити одједном, већ да треба корак по корак покушати да се отворе нове могућности“, рекла је тада Меркел, намрштена, пред новинарима.

„Могућност, рецимо да (Србија) достигне статус кандидата подразумева успехе у директним разговорима, могућност да Еулекс делује у свим деловима Косова. Подразумева напослетку то да нема све више паралелних структура, већ да се оне укидају. То је наша идеја. О томе разговарамо. То није једноставно.“

Франкфуртер алгемајне цајтунг је након посете написао да Тадић и Меркел нису имали ништа заједничко „осим тмурног израза лица“. Шпигел је оценио да су „фрктали“ једно на друго.

Вучић завршава посао

Вучић је у међувремену потписао све што Тадић није хтео и недостаје још само један потпис, онај на такозваном свеобухватном правно обавезујућем споразуму. То је шифра за решење по моделу две Немачке које је у Београд још 2007. донео немачки дипломата Волфганг Ишингер, по којем је Коштуничина влада осула дрвље и камење.

Баш као СР Немачка и ДДР 1972. године, Београд и Приштина би требало да потпишу документ који се своди на следеће: слажемо се да се не слажемо око коначног статуса, али нећемо блокирати једни друге у међународним организацијама. До сада са највишег места у Берлину није било назнака да би се од Србије тражило и експлицитно признање једнострано проглашене независности.

Када се косовској политици додају великодушне субвенције немачким фирмама и беспоговорна Вучићева кооперативност током избегличке кризе, јасно је зашто током година коментатори немачке штампе и неименоване дипломате о њему износе једну оцену: Vučić liefert. Лиферује, испуњава обећања. Завршава посао.

Ангела Меркел је у томе спремна да му помогне до краја. То јест, док не потпише. Или док она, кроз највише три и по године, не оде у пензију. Онда ће можда проћи косовски медени месец током којег су у Берлину и Бриселу кроз прсте гледали на Вучићево гажење медијских слобода, прогон опозиције и јачање партијске државе.

Немања Рујевић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 12. 4. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s