Горан Комар: Слом

Црногорски дериват југословенске комунистичке мисли сузбијао је идентитетски код који је српски народ синтетизирао у жртвеном приносу Христу. У вјери у Васкрсење којом је сликао своје цркве и гробне споменике. Оштрица револуције дохватила је и комадала заједницу

Др Горан Ж. Комар

Концем деведесетих година 20. вијека, у периоду који је у смислу политичког израза обиљежаван као посткомунистички, ваљда се орјентишући искључиво ка чињеници смрти Јосипа Броза, фрагментовањима револуционарне структуре, у Црној Гори се појавила организација која се идејно и платформски наслања на револуционарну тековину. Као и код свих пројављених политичких организација у југословенском простору, она је баштинила догмате југословенске револуције. Без претходне сецесије осталих јединица, она не би била могућа. Методолошки, као последња у низу, црногорска државно-правна самосталност слиједила је пут свих осталих: поступак културно-историјског фрагментовања укупне државно-црквене баштине, разламањем државних и црквених печата српског народа. Народа који је понио најизразитији, најпотпунији одрживи историјски оглед у касносредњовјековном одјељку европске историје: саображавање Турцима запосједнутог европског југоистока цивилизацијској тековини раскомадане и уништене Византије. Све што данас посједујемо везано за главна стријемљења владарских кућа на простору данашње Црне Горе, до последњег детаља, свједочи православно јединство династија централног и источног Балкана.

Власт која је понијела акцију, гледала је најприје ка тражењу, ка детекцији, енергија фрагментовања. Све друго што је као политички субјект настојало на сачувању кућног огњишта, гледало је ка препознавању енергија сабирања, високо подигнутих репера поткријепљених масовном жртвом народа кога мрве континенти. Истина је, такође, јако је важно рећи, да су ови политички изрази били натруњени учешћем крајње неадекватних формација и личности које су регрутоване из редова сљедбеника и извршилаца револуције. Процес упрезања у нови национални политички и културни израз ових лица чини истраживачко поље које нема премца у нашој савремености. Тај нови категоријални систем, политичко-идеолошки сурогат, који се испрсио као брана комадању, довео је до емоционалног расцјепа унутар српског корпуса. Он је изазвао емоционално хлађење и десензибилизацију стасавајућих нараштаја и о томе данас посједујемо непобитне доказе. Млади су гледали и слушали национални програм као лупетање митраљеза. Истина је, такође, да уколико је темељна историјска улога српског народа и освјетљена у понеким научним радовима, никада до данашњег дана, није отворен магистрални правац ка систему основног образовања. У Срба не постоји васпитна функција историјске науке. Код Срба је, више него код било ког другог народа у југоисточном Балкану, историјска наука затворена у струку и одређена струком. О стању науке у Црној Гори не бих ни говорио.

У сваком случају, темељни историјски ход српског народа никада није представљен нараштајима који су живјели у вријеме доминације и терора југословенских комуниста. И Православна Црква у овој земљи настојала је више него било гдје друго, искључиво на голом одржању. Њен бокешки митрополит је затрпан у туђој земљи. Њен црногорски митрополит је свучен са планине и раскопан му је гроб. Ја не видим на шта ови поступци сјећају ако не на руски револуционарни разур. Раскопавање гробне капеле црногорског митрополита могло је бити учињено само због тога што је он и сви његови претходници припадао Пећкој патријаршији Српске Православне Цркве константинопољске и јерусалимске. Цркви Истока.

Српски народ је учинио историјски опит сензибилизовања Европе, њезиног римокатоличког и њезиног реформистичког одјељка, за културно-црквену тенденцију Источноромејског царства. Он се није Европи наметао, него је себе жртвено приносио олтару хришћанства и уговорно приступао папским лигама подносећи огромне жртве у отвореним сукобима истока и запада и истовремено у сопственим устанцима које још нисмо ни побројали. Његови патријарси су вјешани у Цариграду и Бруси. У Европу је закорачио градитељским и умјетничким подухватима равним најсјајнијим остварењима ренесансне Италије. Она су саздана на Космету и другдје широм српске земље. Можда је још и мање важна његова улога штита према Бечу или градовима њемачког царства, а много важнија она садржана у културолошком приносу хришћанској заједници европског континента који је, ипак, Богом дано, прешироком стопом везан за Азију. Претакања политичких силница Азије и Европе увијек су завршавана изневјеравањем нада народа који је стајао на размеђу и међусобним споразумјевањима Турака и европских дворова.

Црногорски дериват југословенске комунистичке мисли сузбијао је идентитетски код који је српски народ синтетизирао у жртвеном приносу Христу. У вјери у Васкрсење којом је сликао своје цркве и гробне споменике. Оштрица револуције дохватила је и комадала заједницу. Читави политички поступак лежи у међусобном, унутарнародном раздвајању, на градњи политичког и идеолошког апсолута на једној јединој платформи, а не на сабирању, на детекцији заједничког именитеља и уздржању заједнице. Као такав, он представља израз партикуларистичке тенденције у црногорском друштву, црногорском историјском трајању који је карактерисао и све остале дјелове српског народа. Ми данас можемо гледати на ову доминанту развојну линију као на производ географских и политичких раздјељености, али лично нисам склон таквом тумачењу, већ прије конституцијским диспозицијама народа. Оваква политичка технологија јесте израз дубоког историјског изолационизма. Уколико бисмо тражили потпуне корелације у политичким плановима и технологијама који су експонирани у простору Балкана током 20. вијека, то би нас одвело на веома тегобни пут.

И поред раскошног инструментарија, ова акција није постигла резултат. По својој природи, по револуционарној намјери, она је свој одрживи резултат морала пројектовати у 100% учинка. Тачно као политичка акција југословенских комуниста.

Advertisements

One thought on “Горан Комар: Слом”

  1. Ни снага није сербска реч. Има у себи НАГА корен, а то је змија. ЈАКА као Змија, величање култа змије. ХИБРУИД. одошмо на иврит. ЖИВО или анг.“ливе“ је од ливер или крвава јетра. ЈЕТРА је живо,, уживо.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s