Зидојче цајтунг: Представа о Милошевићу – позоришна катарза за Србе

Дневник Зидојче цајтунг пише о мјузиклу „Лифт. Слободан шоу“: Српско суочавање са прошлошћу као игроказ, 90 минута, без паузе

Фото: Горан Андрејевић 

Представа о Слободану Милошевићу изведена у Грачаници

Представа „Слободан шоу“ премијерно је изведена у Дому културе у Грачаници, у препуној сали у којој су доминирали млади људи. Представа се бави владавином бившег председника Југославије и Србије Слободана Милошевића, као и утицајем његове породице на тадашњу политику, преноси ТВ N1.

Зидојче цајтунг: Позоришна катарза за Србе

Аутор текста, дописник Зидојче цајтунга из Београда Петер Минх, разговарао је са режисером мјузикла Ненадом Тодоровићем и објашњава да ће после премијере у Грачаници уследити 18 представа у београдском Народном позоришту, као и да ће уследити гостовања по региону, али вероватно и у Немачкој и Италији.

„Када Тодоровић говори о свом главном лику, скаче са Ричарда III на Краља Лира. То би требало да значи да би и Шекспир могао да ужива у овом комаду. Тако трагично, тако гротескно. Напослетку, Милошевић је обележио новију балканску историју. У 90-им годинама је водио своје Србе кроз деценију ратова у Словенији, и Хрватској и Босни. Нигде није могло да се победи, сви су увек губили, и на крају се умешао још и НАТО и сасуо кишу бомби на Београд. После тога је чак и Косово било перду. У навелико опеваној колевци српства, албанско становништво се после рата 1999. осамосталило стварањем сопствене државе. За казну су Милошевића 2000. свргли његови сопствени грађани, а годину дана касније он је ухапшен и изручен Трибуналу за ратне злочине у Хагу.“

„Трагедија се одиграва у два врло различита дела. У првом лифту се ради о, како Тодоровић објашњава, ‘свету порнократије, не у смислу секса, већ порнографије вредности’. Приказује се псеудо-дворски живот породице Милошевић (…)“

Слободан Милошевић док држи чувени говор на Газиместану, 28. 6. 1989. (Фото: Танјуг)

„У другом делу, Милошевић је пред судом. Не у Хагу, где је, по мишљењу Тодоровића ‘незаконито киднапован’, већ пред једним српским трибуналом. О Хашком суду УН, који за готово све Србе важи као пристрасан, ни овај режисер нема добро мишљење: ‘Прочитао сам 10.000 страна судских докумената, па сам их бацио. То је комбинација апсурдних оптужби и доказа о ужасним злочинима које смо починили ми Срби’“.

„Он није желео дуго да се задржава на злочинима над другима (…) Прави хероји, трагични наравно, јесу дакле Срби са Косова који су због рата изгубили домовину и по Тодоровићу живе у ‘последњем систему апартхејда у Европи’. Они на бини суочавају свргнутог вођу Срба са својим судбинама; њихове патње служе као тужбе. ‘То је обрачун са сопственим демонима који нас прогоне од деведесетих година’, каже.“

„Као позоришном посленику, Тодоровићу је стало до ‘везе између етике и естетике’. Као Србин, он се нада ‘да ће се катарза коју проживљавамо када износимо на бину своја болна искуства, пренети и на публику’. То би требало да помогне и против трагова носталгије, који се однедавно показују на београдским киосцима. Тамо висе мајице са Милошевићевим ликом и реченицом Волим и ја вас.“

Приредио: Саша Бојић

(Дојче веле, 5. 3. 2018)

Наслов и опрема: Стање ствари

Advertisements

6 thoughts on “Зидојче цајтунг: Представа о Милошевићу – позоришна катарза за Србе”

  1. Поздрав Немцима – Швабама са онога света од Слободана
    Милошевића:

    Дош`о Шваба све до Раље,
    а од Раље никуд даље!

    Дош`о Шваба све до Љига,
    а код Љига заглибига!

    Дош`о Шваба све до Цера,
    а са Цера – њега Степа отера!

    “МИСАО ДАНА

    Јунаци! Шаљем вас у рат против једног малог, али веома
    храброг народа. То су Срби, који су за време три недавна и
    врло тешка окршаја са Турском, Бугарском и Аустро –
    Угарском пружили свету доказа о најубедљивијим врлинама
    и сјајним војничким способностима, и који су, на својим
    заставама, упрсканим крвљу, уписали током четири године
    само ненадмашне и славне победе.

    Немачки цар Вилхелм II“

    Само руска чизма може да поравна са земљом та немачка
    говна и њихове следбенике!

    Поздрав аутору тог мујизкла и онима који су те гадости
    слушали и гледали, уз песму МРТВИХ СТРАЖАРА СА
    КОШАРА:

    Mртва стража са Kошара
    (Стихови: Ненад Милкић;
    стихове рецитује: Миле Васиљевић)

    Лутајући светом земљом,
    где одавно нема мира,
    пратио сам уске стазе
    ловаца и пастира.

    Од људи сам склањао се,
    да зликовци ме не би чули,
    пут жеља доведе ме
    у ходочашће караули.

    Ал’ превари ме Божје време,
    мрак на путу ухвати ме,
    зграду свету ја угледах
    у сумраку, усред зиме.

    Љубим зидове рушевине,
    сузе не знам сада скрити,
    ја по мраку не смем назад,
    овде морам преноћити.

    Ватру палим од сувог лишћа,
    ту где беше спаваона,
    полусрушен зид заклања,
    не види се споља она.

    Покушавам да се згрејем,
    од студени док се склањам,
    ипак, не кајем се што сам дош’о,
    већ ноћима ја је сањам.

    Вук се зачу у даљини,
    и фијук ветра који дува,
    а ја сам у планини,
    не бојим се – Бог ме чува.

    Глуво доба, поноћ прође,
    тмина овде тајне крије,
    док цео свет спава, снива,
    тад се буде Проклетије.

    Оживе караула.
    Све утваре Бог да прости,
    на њима су униформе
    наше војске из прошлости.

    ,,Ко сте ви добри људи?,,
    гласом страх се мени ствара
    „Не бој се, ми смо стража,
    мртва стража са Кошара.“

    Тад угледах око себе
    свако својим путем иде,
    млади момци чедних лица
    као да ме и не виде.

    „Којим добром дође брате?“
    тргнух се на глас дечака,
    „овде ретко и дању сврате,
    а камоли усред мрака.“

    „Углавном су то шверцери
    што беже из Албаније,
    многи од њих што дођоше
    не напустише Проклетије.

    Али и њих је сад све ређе,
    због тога је овде тама,
    живи више не долазе,
    сад припада она нама.“

    „Видим наш си, нашег рода,
    како си стиг’о довде,
    Хајде реци сада нама,
    Што си дошао? Шта ћеш овде?“

    „Дошао сам“ – одговарам,
    а срце ми од страха бије,
    „да се Богу ја помолим
    на месту ваше погибије.“

    Тад утихну караула,
    у свом су послу стали,
    граничари тужних лица
    у мене су погледали.

    Уплаших се те тишине,
    уз кичму ми крену зима,
    као да сам и сам мртав,
    стрељан њиховим погледима.

    „Откуд знаш да смо мртви?“
    проговара тад утвара,
    па се смех заорио
    одјекујући са Кошара.
    „Шалим се. Знаш да јесмо.

    Свако од нас у смрти спава,
    али дрхтимо сваке ноћи,
    бојимо се заборава.“
    ,,Ето ја сам имао мајку,
    што је мене срећом звала,
    на пут често гледала је,
    мене није дочекала.

    И имао сам трудну жену,
    са њом сам снове снио,
    родила је мени сина,
    син ме није запамтио.“
    „Видиш ли оног тамо,
    сви му помреше кад су чули
    да су му горе у планини
    вукови тело растргнули.

    А јауке које чујеш,
    тај нам се вратит’ жели,
    њега су још живога,
    у ланцима к’о пса одвели.“

    „Не жали нико од нас
    што је свој живот дао,
    ја бих се опет, кад бих мог’о,
    за Србију жртвовао.

    Али не желим ћутати више
    о неправди што нас дави,
    ми смо српству све предали
    а српство нас заборави.“

    „Гробови су расути нам
    њих пазити нико неће,
    кад нас наши забораве
    ко ће за нас палити свеће.

    Само другови што су живи
    присете се током разговора
    о данима заједничким.

    Него брате сад’ ће зора,“
    „Хајде крећи, брзо иди,
    нек’ ти пут прође у срећи,
    о нама пиши, причај,
    ал’ више се не окрећи.

    Не долази, не тражи нас,
    легенда се речју ствара,
    Србију поздрави нам
    од мртве страже са Кошара.“

    Пробудих се сав у зноју
    од ватре тек дим оста,
    присетих се прошле ноћи,
    нека им је земља проста.

    Палим свећу, Бога молим,
    сузно око наду тражи,
    ја вас нећу заборавити,
    завет дајем мртвој стражи.

    Слава палим херојима Кошара!!!

    Немци нису Хитлера посмртно частили оваквим
    мјузиклима, већ су му омогућили, уз подршаку
    “САВЕЗНИКА“ ,да зглајза у Аргентину, а ова
    ВАЗАЛНО-ВАЗЕЛИНСКА ГОВНА И ПОДГУЗНЕ
    МУВЕ БЉУЈУ ПО СВОЈИМ МРТВИМА, а не
    знају да их НЕМЦИ ПРЕЗИРУ И ГАДЕ ИМ СЕ!

    КРВ И СУЗЕ МРТВИХ СТРАЖАРА СА КОШАРА
    И ЊИХОВИХ НАЈМИЛИХ НА ВАС И ВАШУ ДЕЦУ –
    НА ГАДОВЕ КОЈИ СУ ОВО СМИСЛИЛИ И НА ОНЕ
    КОЈИ СУ ТО ГЛЕДАЛИ И СВОЈИМ ПРИСУСТВОМ
    ПОДРЖАВАЛИ И ОДОБРАВАЛИ СВЕ ТО!!!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  2. На данашњи дан 1991 године, на Тргу Републике, одржане су прве масовне демонстрације против режима Слободана Милошевића, под слоганом “Митинг против петокраке”.

    Неки су већ тада схватили да је комунистичко-националистички фронт покренуо грађански верски и лоповски рат усмеривши рад СЛУЖБИ на један једини циљ – очување власти.

    На забрањени митинг и упркос полицијске блокаде прилаза Београду, 100 000 људи је дошло на Трг против режима и против државне телевизије назване “ТВ Бастиља”.

    Власт је против грађана употребила сузавац, водене топове, коњицу а поподне и тенкове. Председник Србије је демонстранте назвао “снагама хаоса и безумља”.

    Дух Слободана Милошевића је и данас свеприсутан. На челу Србије се налазе три личности које је Слоба одгајио :

    први је био Слобин министар за информисање

    други је био портпарол (Слобине) СПС

    трећи је био портпарол (Мирине) ЈУЛе

    Свиђа ми се

  3. Na danasnji dan je izveden prvi pokušaj obojene revolucije od strane zapada.Deda Djole , eno Vam “Peščanika“, “E- novina“ tamo čuči gomila Vaših ostrašćenih istomišljenika.Miloševića nikad nisam voleo , ali glorifikovati jedne obične demostracije u režiji lopovskog bračnog para Drašković je naprosto smešno.

    Свиђа ми се

  4. Брате Драгане,
    Хвала Вам на инспиративном коментару који нас, малобројне преостале Србе, мотивише на непристајање на предају сотони!
    Бог Вам свако добро подарио!

    Свиђа ми се

  5. Komentari i uopšte priče o srpskom nacionalzmu su zaista sramotni!Oteli nam Kosovo i Metohiju,opljačkali nas, rasturili nam državu,osudili sve naše generale,pustili svu gamad da se iživljava na nejači,pa se opet priča o srpskom nacionalizmu.To me podseća na omiljenu komunističku frazu da su svi nacionalizmi opasni ali je srpski najopasniji. I pored Jasenovca i onolikih jama u koje su bacani Srbi…Najgora beda „vazalno vazelinske“ elite

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s