Јан Вилки: Матис изјавио да нема доказа да је Асад користио отровни гас

Фрапантна изјава министра за одбрану Џејмса Матиса да Сједињене Државе не располажу доказима да је сиријска влада користила забрањени нервни гас сарин против сопственог становништва

Оштећени сиријски аеродром Шајрат на који су САД извршиле напад крстарећим ракетама у априлу прошле године (Фото: Стрингер/АФП)

(Newsweek, 8. 2. 2018)

Изгубљена у хиперполитизованој халабуци која се дигла око Нунсовог меморандума (Nunes Memorandum) и Стиловог досијеа (Steele Dossier)[1] провукла се фрапантна изјава министра за одбрану Џејмса Матиса да Сједињене Државе не располажу доказима да је сиријска влада користила забрањени нервни гас сарин против сопственог становништва.

Овај навод је директно супротстављен Меморандуму Беле куће који је на брзину израђен и са кога је брзо скинута ознака поверљивости како би оправдао америчко дејство томахавцима против ваздушне базе Шајрат у Сирији.

Матис није понудио временску одредницу, што значи да су и догађај из 2017. године у Хан Шејхуну и трагедија у Гути из 2013. нерешени случајеви у очима Министарства за одбрану и Одбрамбене обавештајне агенције.

Матис је указао да су „организације за пружање помоћи и други“ обезбедили доказе и извештаје али није именовао председника Асада као кривца.

Било је жртава тровањем органофосфатима у оба случаја; толико је извесно. Но, Америка је оптужила Асада за директну одговорност за нападе сарином и чак је оптужила Русију да сноси кривицу за трагедију у Хан Шејхуну.

Сада наш војни шеф даје изјаву како не располажемо доказима који би поткрепили такав закључак. Тиме Матис прећутно напaда интервенционисте који су одговорни за истицање „Асад је крив“ пароле у два наврата без – барем што се тиче Пентагона – задовољавајућег поткрепљења.

Бели шлемови: извештаји ове организације у употреби хемијског оружја сматрају се врло проблематичним (Фото: Омар Хаџ Кадур/АФП)

Ово несагласје између Беле куће и Министарства за одбрану је посебно проблематично ако се у обзир узме хор експерата за оружје за масовно уништење који су преиспитивали наративе (Обаме и Трампа) које је пласирала Бела кућа у вези са хемијским оружјем у Сирији, практично од тренутка када су се ови „догађаји које је Асад наредио“ десили.

Озбиљни, искусни стручњаци и истраживачи за хемијско оружје – попут Ханса Бликса (Hans Blix), Скота Ритера (Scott Ritter), Гарета Портера (Gareth Porter) и Теодора Постола (Theodore Postol)  –  довели су у питање „званичне“ америчке наводе према којима је председник Асад употребио сарин.

Сви ови аналитичари су се фокусирали на техничке аспекте ова два напада и указали су да они нису у сагласју са квалитетом муниције испуњене сарином које користе националне државе.

На пример, током догађаја у Гути из 2013. године, коришћене су ракете из домаће радиности оне врсте које највише користе побуњеници. Меморандум Беле куће о Хан Шејхуну изгледа да се великим делом ослањао на сведочанства сиријских „Белих шлемова“ који су снимали на лицу места, па су отуда имали контакт са тобожњим жртвама контаминираним сарином али нису претрпели никакав негативан ефекат.

Слично томе, исти ови актери су снимљени како носе специјалну опрему која штити од хемијских агенаса око наводне „тачке удара“ у Хан Шејхуну, што чини њихова сведочанства (и узорке) веома проблематичним. Оваква опрема не пружа никакву заштиту, и сви ови људи били би мртви да су којим случајем били у контакту са сарином намењеним за војну употребу.

Хемијско оружје је гнусно и нелегално, и нико то не зна боље од Карле дел Понте. Она, међутим, није могла да испуни свој мандат у Заједничком истражном механизму Уједињених нација (U.N. Joint Investigative Mechanism mandate) у Сирији и повукла се у знак протеста пошто су Сједињене Државе одбијале да се у потпуности истраже сумње да су „побуњеници“ (џихадисти) укључени у америчка настојања да свргну председника Асада користили хемијско оружје (укључујући и употребу сарина побуњеника против Асада).

Џејмс (Џим) Матис, пензионисани амерички генерал и министар одбране у администрацији Доналда Трампа, јануар 2017. (Фото: Викимедиа)

Чињеница да су истраживачи Уједињених нација били у Сирији када се одиграо догађај у Хан Шејхуну априла 2017. чини прилично сумњивим могућност да је Асад могао да изда наређење да се употреби сарин у то време. Здрав разум наводи на мисао да би Асад радиле изабрао било које друго време да употреби забрањено оружје за које се сагласио да буде уништено и да никада не буде употребљено.

Штавише, он би ризиковао руско покровитељство ако би се они окренули од њега као од ратног злочинца и повукли подршку коју му пружају.

Тактички посматрано, као некадашњем војнику, не делује ми смислено да би било ко намерно циљао на цивиле и децу на онај начин како су Бели шлемови извештавали да је Асад чинио.

Постоји уверљива анализа Гарета Портера која указује да је фосфин могао да се ослободи услед ваздушног удара на хемијско складиште, с обзиром да облаци и жртве (код којих се у неким случајевима појављује органофосфат) нису слични „милспец сарину“ (MilSpec Sarin), посебном сарину који се пушта уз помоћ бомбе руске производње. Неке независне групе попут Белингкета (bellingcat) инсистирају да је био употребљен овај тип сарина.

Амерички кредибилитет нарушио је Колин Пауел у Уједињеним нацијама 2003. године пошто је лажно оптужио Садама Хусеина да располаже мобилним лабораторијама за производњу антракса. Ако брзо премотамо на 2017. годину сусрећемо се са Ники Хејли – у непријатно сличној ситуацији пред Саветом безбедности Уједињених нација –  како позива на деловање против још једног незападног лидера на основу слабих, неодрживих доказа.

Сада секретар Матис додаје уље на ватру сумње на пропагандне наводе о оружју за масовно уништење тако што ретроактивно доводи у питање оправдање за амерички напад крстарећим ракетама.

Док ни на један начин не умањује ужасе онога што се дешава невиним цивилима у Сирији, време је да Америка престане да прво пуца па да тек после тога поставља питања.

Јан Вилки (Ian Wilkie) је међународни адвокат, ветеран америчке војске и некадашњи уговорац у обавештајној заједници

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић


[1] Прим ММ: Реч је о два документа који се баве вечитим темом америчких постизбора: тобожњих недозвољеним везама људи блиских Доналду Трампу са Русима, руским упливом у амерички изборни процес и другим темама. Пошто је тема веома опсежна њено елаборирање морамо да оставимо за неку другу прилику.

Прочитајте још

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се претплатите на нашу мејлинг листу (лева колона на сајту), прикључите нашој страници на Фејсбуку, налогу на Твитеру и/или Linkedin мрежи.

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s