Светозар Поштић: Милан Коњовић – највећи сликар равнице

У недељу, 28. јануара, навршило се 120 година од рођења једног од најистакнутијих српских сликара 20. века, Милана Коњовића (1898–1993). Са својим опусом од преко 6.000 радова, он припада самом врху српске ликовне уметности.

Милан Коњовић је рођен у Сомбору као други син адвоката и краљевског јавног бележника, Давида Коњовића. У родном граду је завршио гимназију. Уписује се на Академију ликовних уметности у Прагу 1919. године у класи српског сликара родом из Цавтата Влахе Буковца, али на њој остаје само годину дана. Од тада ради самостално, и често одлази на студијска путовања у Италију и Немачку. У Прагу се оженио са Емом Маштовском, са којом се убрзо после венчања преселио у Париз.

У главном граду Француске провео је од 1924. до 1932. Ту настаје његова „плава фаза“, тако названа због плаве боје која преовладава на његовим платнима. У Паризу бележи неколико самосталних наступа и излаже у познатим париским салонима.

По повратку у Сомбор, посветио се сликању родног краја, војвођанских пејзажа, људи и амбијената. Ту Коњовић отпочиње своју „црвену фазу“, која траје до 1940. године. Добар део Другог светског рата провео је у немачком заробљеништву у Оснабрику, одакле се вратио 1943. године. Коњовићеви пастели у уљу које слика до 1953. године припадају „сивој фази“.  Од 1953. у „колористичкој фази“ пламса опет интензивна боја. Коњовићеви радови у раздобљу од 1960. до 1980. познати су под називом „асоцијативна фаза“, а до краја 1990. године завршава свој опус са „византијском фазом“.

Милан Коњовић је током више од 70 година бављења сликарством створио препознатљив експресионистички стил. Приредио је скоро 300 самосталних и 700 групних изложби у целој Југославији, великом броју европских градова, као и у Америци (Сао Паоло, Њујорк, Сан Франциско). Критичари су га понекад звали „последњим фовистом“. Од 1966. године у Коњовићевом родном граду, Сомбору, где је провео највећи део свог живота, отворена је „Галерија Милан Коњовић“ са више од 1000 његових радова.

Коњовић је постао члан САНУ 1992. три године пред смрт. О њему и његовим радовима написано је неколико монографија.

(Стражњи дућан, 29. 1. 2018)

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s