Михаило Меденица: Ко да ми отме из моје душе Вучића (у директном преносу)

Ђурићу, пиши: „Под хитно обезбедити човеку да и даље нема! Док сам ја председник сваки Србин ће на Косову и Метохији немати довољно, то Вам гарантујем

Александар Вучић се обраћа окупљеном народу (Фото: Д. Миловановић/Вечерње Новости)

– Господине председниче, ја бих желео да останем на Косову и Метохији, али…

– Решено, остајеш!– Не, нисте ме саслушали до краја…

– Рачунајте да је и то завршено, никоме нећу дозволити да Вас понижава и саслуша до краја!

– Не, не, не…хтео сам да кажем како немам…

– Ђурићу, пиши: „Под хитно обезбедити човеку да и даље нема! Док сам ја председник сваки Србин ће на Косову и Метохији немати довољно, то Вам гарантујем!“

– Немам посла, господине председниче, то сам хтео да кажем.

– Буди без бриге – нећеш га имати ни даље и немој да те неко лаже како ће бити другачије! Ако га и добијеш не секирај се – остаћеш без њега…

– Није само посао, председниче, имам и петоро деце која…

– Браво! Ђурићи записуј и подвуци: „Обезбедити човеку и шесто дете како би што више Срба остало на огњиштима…“

– У томе је и проблем, од куће ми је остало само огњиште, па ако може…

– Наравно да може, а кад будеш у прилици сазидај и кућу, иде фебруар, биће вам хладно само крај огњишта човече! Неозбиљан си, бре!

– Чиме, господине председниче кад…

– Ето видиш – ништа без комшија! Док год имаш ко да ти спали ниси сам а и држава је уз тебе…

– Мислио сам на питање безбедности, не осећам се безбедним у…

– Ето, чим нешто осећаш значи да смо већ доста учинили, а поврх свега добићеш и једног јелена, донација јагодинског зоо- врта да појачаш сточни фонд, па полако…

– Не треба мени јелен већ слобода, господине председниче!

– Слобода је, пријатељу, релативан, апстрактан појам, а јелен је оно што заправо теби треба али и не знаш да ти треба.

– Ма, нећу јелена, хоћу нормалне услове да останем на својем…

– Добро, хоћеш фоку ако нећеш јелена, мада лично мислим да је за опстанак Срба на Косову и Метохији важнији јелен, ал ако ти је већа вајда од фоке молим лепо…

– Не тражим стоку, аман, већ слободу и мало мира да ми деца без страха прошетају по…

– Завршено ти је и то – слободно нек шетају, само пази да их неко не нападне, знаш..

– О томе и говорим све време, господине председниче, али…

– Па, зато и немаш што само седиш и причаш за разлику од мене који седим ко Деда Мраз с овим мојим вилењаком Ђурићем и испуњавам жеље…

– Па, онда желим и да ми се врате отац, брат, стриц, ујак…

– Вратиће се, не брини, сад ћу да пошаљем Ђурића да их потражи и…

– Не, не, нису отишли нигде већ их је Харадинај одвео још пре…

– А, на Српској листи су, јел? Лепо од њих, баш лепо…

– Јесу, али не на тој већ на оној коју је Рамуш правио без права гласа против…

– Па нису ни ови моји против ничега што Рамуш предложи, не разумем која је то паралелна српска листа..?

– Она која се никад није вратила а има томе…

– Ђурићу, бре, који су ти то који одлазе и не враћају се Рамушу, а?! Јесмо ли сетако договорили или да му се нађу увек кад је тешко..?

– Можда човек мисли на оне које је Харадинај ’98. и 99. одвео да…

– Извините, господине, не чујем Вас више баш најбоље, галама је, али за фоку не брините – стиже! Ваше је само да останете на огњишту и да не будете лењи већ сазидате кућу а за остало не брините – неће га бити ни у будуће!

– А отац, брат, стриц, ујак…

– Не чујем Вас најбоље! Шта сте рекли: „Парови“, „Задруга“…можете да уђете али мислим да је Ваша обавеза да останете на вековном огњишту, тешко је у ријалитију, не бисте Ви поднели те муке, Ристичевића смо после једног морали да убацимо у посланичку групу на рехабилитацију, али…

– Нећу у ријалити, побогу, хоћу живот, само пристојан живот!!!

– Пробајте ипак прво с фоком па да видимо како иде? Њу смо понели а за живот се нисмо баш припремили мада сам питао Ђурића шта народу на Косову и Метохији недостаје а он рекао: „Па, један циркус у директном преносу би био екстра“, зато смо и потоварили фоке, бамбије, јелене, читаву плејаду кловнова… а обећавам да ћемо за следећи пут наћи спонзоре и за живот, само да видим у чију надлежност то спада, не могу ја баш све сам….

Ђурићу, не дремај него пиши: „Пристојан живот, по могућности да није много прешао и да је релативно очуван…“

Ма, не знам ни ја шта му је то, дај му два сендвича, флашицу воде и неко чврсто обећање, можда је на то мислио, а..?

(Два у један, 21. 1. 2018)

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s