Александар Раковић: Србија и Српска да подрже државотворни статус за Србе у Црној Гори

„На делу је дискриминација Срба у Црној Гори која се дешава на свим нивоима“, подвукао је историчар др Александар Раковић

Александар Раковић

На телевизији са националном фреквенцијом у Републици Србији први пут послије више година – а можда се може рећи и први пут након сецесије Црне Горе – емитована је емисија чија је тема била дискриминација и прогон Срба у Црној Гори. Наиме, историчар др Александар Раковић је 16. јануара 2018. о томе говорио у Јутарњем програму београдске Хепи телевизије.

„Врло је важно да отворено разговарамо о томе шта се догађа у Црној Гори“, нагласио је Раковић и додао да је та тема тек пре двије недјеље начета у телевизијским сервисима са националном фреквенцијом у Републици Србији.

„На делу је дискриминација Срба у Црној Гори која се дешава на свим нивоима“, подвукао је Раковић.

Он је појаснио да је српски народ једини историјски народ у Црној Гори јер је српски народ створио Црну Гору. Додао је да је „нација црногорских сепаратиста“, како ју је назвао, млађа и да је проистекла из историјске српске нације у Црној Гори. „Нико озбиљан не може да поверује да Црногорци нису Срби“ и аргументи које за раздвајање дају идеолози нације црногорских сепаратиста „су бесмислени“, казао је српски историчар.

Он је подсјетио да је Милован Ђилас текстом у Борби из 1945. објелоданио стварање црногорске нације као „другачијих Срба од осталих Срба“, али се потом тога одрекао и упокојио као Србин из Црне Горе.

„Комунисти нијесу имали намеру да у потпуности створе расцеп између српства у Црној Гори и српства у цјелини“, казао је Раковић.

Он сматра, посебан проблем настаје када се у Црној Гори појављују одбљесци Маспока који доводе до рушења Његошеве капеле и када у Црну Гору почетком седамдесетих почињу да се уносе великохрватске идеје о „Црвеним Хрватима“, дукљанима-монтенегринима, „поправослављивању Црне Горе од стране Срба“. То су идеје о којима је у усташкој емиграцији писао фра Доминик Мандић.

Раковић тврди да је нација црногорских сепаратиста себе у најновијем виду до краја преформулисала као изричито конвертитску – у некакву сулуду комунистичко-великохрватску смјесу коју нико разуман не би могао да прихвати – и кренула је у обрачун са идентитетом предака. Наиме, конвертити подсвјесно или свјесно могу имати жељу да се обрачунају са идентитетом предака и то преко леђа оних који су остали у изворном идентитету. Стога су се представници нације црногорских сепаратиста тако силовито обрушили на Србе у Црној Гори.

Потом је Раковић нагласио како је важно да у Декларацији о очувању српског идентитета, коју ће српски парламенти у Београду и Бањалуци ускоро усвојити, нађе место за заштиту Срба у Црној Гори. Он је заузео став да циљ Београда и Бањалуке мора бити да се режим црногорских сепаратиста приволи да Србима у Црној Гори додијели статус конститутивног народа.

„Само тако“, каже Раковић, „Црна Гора би могла да обнови своју историјску државност јер је државност из 2006. новопечена будући да кроз њу баш ништа није обновљено и зато што је новопечена државност сушта супротност српској државности Краљевине Црне Горе“.

 

Српски историчар тврди да су бесмислени аргументи да је такозвана „Црногорска православна црква“ икада постојала. Под којим год именом да је постојала Православна црква у Црној Гори она је била светосавска епископска столица. Идентитет Црне Горе као државе везује се за српско православље јер су цетињски митрополити државност Црне Горе утемељили на идентитету Пећке патријаршије.

Затим је Раковић додао да црногорски сепаратисти не крију планове да заузму српске цркве и манастире у Црној Гори. Казао је да то није намјера само „нејаке групице људи, смешне и претенциозне“, која је покренула петицију за одузимање имовине Српске православне цркве.

„Видели смо да су петицију потписале и особе под псеудонимима усташких крвника ‘Анте Павелића’ и ‘Макса Лубурића’. Неко може рећи да је то шала, а неко може рећи да је то опомена Србима у Црној Гори шта може да им се догоди“, казао је он.

Раковић је посебно нагласио да је Српска православна црква стабилна институција са најдужим континуитетом трајања у Црној Гори. Он је истакао велику улогу митрополита црногорско-приморског Амфилохија Радовића који је до те мјере обновио црквени живот у Црној Гори да „ту летвицу нација црногорских сепаратиста не може да прескочи“. Раковић је похвалио и улогу владике будимљанско-никшићког Јоаникија Мићовића који се „изградио као врло стабилна и чврста фигура“.

На крају, Раковић је препоручио предсједнику Србије Александру Вучићу да „уколико жели да буде упамћен као државник“ мора да решава српско национално питање. Нагласио је како нема никаквог разлога да не подржимо Вучића, „чак и ми који имамо критичан однос према његовој власти“, ако крене тим путем. А тај пут према Раковићу гласи:

  1. Косовско-метохијско питање решавати у оквиру Републике Србије;
  2. Српско питање у Црној Гори решавати тако да српски народ добије статус државотворног и конститутивног народа у Црној Гори;
  3. Републику Српску треба још више приближити Републици Србији;
  4. Срби у Републици Хрватској да буду достојанствено заштићени од новоусташа;
  5. Срби у Републици Македонији да буду уважени и код нових власти у Скопљу као што су били уважени код претходних.

(ИН4С, 17. 1. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s