Остаје само нејасно због чега је председнику Градског одбора Јединственог Чачка било потребно да најпре буде изабран у Градску скупштину, па да тек онда почне да проучава програм СНП-а, запази изузетне одлике њеног председника Поповића, увиди где је прави пут за грађане Чачка (или њега лично?) и пресели се у коалицију са Српском народном партијом

Чачак

Можда напредњаци нису измислили „прекомпоновање” локалних скупштина као начин да освоје довољан број посланичких места за преузимање власти, али је неоспорно да су у изигравању изборне воље грађана, постигли изврсне резултате. Већ одлично уходани „бугарски воз” свакако им доноси доста мандата, али ако и поред постигнутог резултата нису сасвим задовољни, они приступају „прекомпоновању” чим се за то створе услови, односно, пронађу погодни кандидати за прелетање у табор СНС-а и његове коалиције.

Није нимало необично што систем који они успешно примењују ради одржавања и учвршћивања на власти прихватају и користе и друге странке, знатно мањег значаја и са малобројним чланством, као што је, рецимо, Српска народна партија (СНП), иначе коалициони партнер СНС-а.

Тако је пре неколико дана штампа забележила да су одборница и одборник Градске скупштине Чачка, који су на локалним изборима изабрани на листи Удружења грађана Јединственог Чачка, приступили Српској народној партији. У исто време се СНП-у придружио и цео градски одбор Јединственог Чачка, предвођен председником – већ поменутим одборником прелетачем.

Председник је своју одлуку објасниo у изјави за јавност, те је она добила прилику да дозна како је он у Српској народној партији препознао државотворну партију која штити српске националне и интересе и нуди остварив економски програм.

„Прикључили смо се тиму озбиљних и одговорних људи предвођених министром Ненадом Поповићем”, рекао је усхићени прелетач, „тиму који је за кратко време показао да има капацитет да омогући убрзани економски развој наше земље. Као део тог тима, ми ћемо дати свој пуни допринос развоју Чачка и стварању што бољих услова за живот наших суграђана”.

Веома лепо речено и просто дирљиво. Остаје само нејасно због чега је председнику Градског одбора Јединственог Чачка било потребно да најпре буде изабран у Градску скупштину, па да тек онда почне да проучава програм СНП-а, запази изузетне одлике њеног председника Поповића, увиди где је прави пут за грађане Чачка (или њега лично?) и пресели се у коалицију са Српском народном партијом?

С друге стране, није много вероватно како му је макар у делићу секунде пало на памет да се запита колико ће се они грађани Чачка који су га изабрали у Градску скупштину – после његовог прелетања – осећати превареним и зарицати се да их више нико неће видети како улазе на бирачко место.

У резултатима многих анкета који се уочи избора објављују у српским медијима обично је велики постотак наших грађана који се колебају или изјављују како уопште немају намеру да гласају.

Анкетари их не питају – јер то и није њихов задатак – због чега ће бојковати изборе, али би искрени одговори вероватно открили да је последица такве одлуке управо већ добро уходано „прекомпоновање”, за које се може основано сумњати да је настало као последица или уцењивања или подмићивања посланика изабраних на сасвим другој листи.

Categories: Судбина као политика

Tags: Војислав М. Станојчић, СНП, СНС, Чачак