Војислав М. Станојчић: Напредњачка београдска кампања без кандидата за градоначелника

Док се велики вођа и комбинатор не изјасни коме је наменио место градоначелника Београда, коалиција на власти се по задатку и систематски бави блаћењем личности из опозиционих редова за које се може претпоставити да ће бити противкандидати напредњачком изабранику

Како се ближе избори за Градску скупштину Београда све је видљивије да напредњаци и њихови коалициони прирепци не одустају од своје уобичајене тактике, која им је досад донела много успеха.

Коалициони партнери СНС-а, тобоже обузети озбиљним размишљањем о томе кога ће предложити из сопствених редова и проценама колико би било корисно да се у изборну трку упусте са својим кандидатом  – као да ће им Мали Алек уопште препустити такву одлуку, а заправо чекају да им каже кога треба да подрже.

Јавности остаје да нагађа да ли ће се куглица напредњачког рулета зауставити код имена некадашњег вође Звездиних кошаркашких навијача или ће прилика још једном пружити ономе ко је на чудан начин стекао докторску титулу, а свакако не треба занемарити ни изјаву потпредседнице Владе и министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре која би волела кад би Београд предводила жена – једино што није рекла да ли би она требало да се зове Зорана а презива Михаиловић.

Како је Србија земља чуда и како је у њој је могуће све што падне на памет Малом Алеку, то би тајну напредњачког кандидата управо он могао да открије. Невоља је само што је он загонетан као сфинга и на одређена питања одговара сасвим неодређено, па тако не само своје коалиционе партнере већ и читаву српску јавност држи у неизвесности или боље рећи – завитлава, јер му се тако може.

Било би, међутим, погрешно закључити како напредњачка предизборна кампања није ни почела. Ипак се нешто дешава. Док се велики вођа и комбинатор не изјасни коме је наменио место градоначелника Београда, коалиција на власти се по задатку и систематски бави блаћењем личности из опозиционих редова за које се може претпоставити да ће бити противкандидати напредњачком изабранику. Циљ кампање је да се оне бирачком телу представе у најгорој светлости, оцрне као обични пљачкаши и криминалци. Што је јасна порука јавности како су такви људи опасни по друштво у целини, недостојни и никако им се не сме допустити да управљају главним градом Србије.

Ова кампања почела је ниподаштавањем читаве опозиције, причама о томе како је слаба и разједињена и да се, по свему судећи, никада неће договорити ко ће им бити заједнички кандидат а још мање озбиљна претња ономе кога предложи напредњачка коалиција. После оваквог увода, пажња професионалних Гебелсових ученика окренула се појединцима којима су изрицане тешке оптужбе и то углавном финансијске природе. За њих се обично никад не утврди да ли су и колико измишљене, а које би – да су тачне – поменуте кандидате одвеле на дугогодишње затворске казне.

Сатанизовање је најпре било усмерено на Сашу Јанковића и Вука Јеремића, али је убрзо постало јасно да се напредњаци највише плаше конкуренције Драгана Ђиласа, па се на њега дигла напредњачка кука и мотика са најтежим оптужбама и са највише негативних написа/саопштења.

Све у свему, ова одлично припремљена и још боље вођена кампања напредњака засад се заснива на проналажењу или измишљању негативних страна опозиционих могућих кандидата за градоначелника Београда, док о своме, засад и непознатом, кандидату, разумљиво, и не могу ништа да кажу. А ако јој је био циљ да збуни и поколеба бирачко тело, вероватно је у томе и успела. Пунолетним грађанима Београда јасно је указано за кога не треба да гласају, док ће још извесно време моћи само да претпостављају ко, по препоруци напредњака, заслужује њихово поверење..

Уколико то већ не „знају” као мој сусед, деда Божа. Деда Божа, чија се политичка активност исцрпела са распадом СФРЈ и престанком рада Социјалистичког савеза радног народа, а који у свему што се догађа види пипке неке завере, уверава ме да ће се сам АВ кандидовати за градоначелника а да чека последњи час да то објави како би потпуно збунио и опозиционе кандидате и све Београђане са правом гласа. Нема ту ништа нејасно, објашњава ми сусед, зна се да је Мали Алек већ два пута изгубио те изборе, а што никако не може да прежали.

Ја му кажем како ми се чини да по нашем Уставу није могуће спојити функције председника Републике и градоначелника Београда, али се деда Божа не да: „Шта то има везе”, каже. „Као да је Устав Свето писмо! Тешко Малом Алеку да га промени! А кад ће то да учини због Косова, још ће пре због себе!“

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s