Светозар Поштић: „Чека“ и девет кругова пакла

ЧВК је званично постојала до 6. фебруара, 1922. године. По резултатима обимног истраживања, за нешто више од три године постојања Чеке, у Русији је стрељано око 140.000 људи

Феликс Ђержински са сарадницима из Чеке (Извор)

Пре тачно 100 година, основана је озлоглашена Сверуска ванредна комисија за борбу с контрареволуцијом и саботажом (Всероссийская чрезвычайная комиссия по борьбе с контрреволюцией и саботажем), скраћено ВЧК или ЧеКа, бољшевичка тајна полиција. Ова организација била је главни орган и инструмент спровођења „диктатуре пролетаријата“ и „Црвеног терора“.

Иако је Црвени терор званично објављен у септембру 1918, акције ЧК крајем 1917. нису се разликовале од оних каснијих. Те акције временом су постале само жешће и уходаније. Већ 1921. године, у земљи је пуном паром радило 130 логора са десетинама хиљада затвореника. Ту су, по замисли Феликса Ђержинског, првог шефа ЧК, морали бити смештени сви они чланови друштва који не наступају активно против совјетске власти, јер је за оне прве била одређена „виша мера друштвене заштите“.

Мартин Лацис, један од најистакнутијих службеника Чеке, у званичном издању комисије, новинама „Црвени терор“, написао је о њеној делатности следеће: „Ми не водимо рат против засебних лица. Ми истребљујем буржоазију као класу. Не тражите на испитивању материјале и доказе да је оптужени деловао делом или речју против совјетске власти. Прво питање које му морамо поставити јесте којој класи припада, какво му је порекло, васпитање, образовање и професија. Та питања морају одредити и судбину оптуженог. У томе је смисао и суштина црвеног терора“.

Скоро сви мучитељи завршили су као и своје жртве. Лацис је 1937. године, прешавши на чистији, партијски посао као шеф института Плеханова, ухапшен и проведен кроз исте кругове пакла које је сам примењивао на својим затвореницима. Био је много пута испитиван, лажно је цинкао своје колеге, другове из партије, пријатеље. Стрељан је на познатом Бутовском полигону 1938. године. „Тај систем, који су створили чекисти, био је ужасан и због тога што је млео и њих саме. Они нису били победници у тој борби, пре су просто створили људождера којим нису били у стању да управљају“, говори руски историчар Игор Гаркавиј.

Феликс Ђержински окончао је свој животни пут 1926. после срчаног удара проузроканим нервним сломом, који је доживео после двочасовног говора на пленуму Централног комитета партије. У том говору он је, узнемирен због лошег вођења државе, оштро осудио неколико партијских другова због „политиканства“. Није искључено ни да је отрован.

ЧВК је званично постојала до 6. фебруара, 1922. године. Тада је преобликована у ГПУ (Государственное политическое управление – Државна политичка управа). По резултатима обимног истраживања, за нешто више од три године постојања Чеке, у Русији је стрељано око 140.000 људи. Овде нису обухваћени они убијени у близини ратних дејстава за време Руског грађанског рата (1917-1922).

Опрема: Стање ствари

(Стражњи дућан, 16. 12. 2017)

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s