Ознаке

, , , , , , , ,

У понедељак, 9. октобра, у просторијама Института за европске студије у Београду одржано је предавање Вере Стојарове „Популистичке, радикалне и екстремистичке политичке партије у земљама Вишеградске групе“ („Populist, Radical and Extremist political parties in Visegrad countries“).

Вера Стојарова је политиколог са Масариковог универзитета у Брну.  Ауторска је књиге посвећене десничарским партијама на Балкану (The Far Righ in the Balkans, Manchester University Press, 2017) и више научних и стручних чланака посвећених политичким приликама на Балкану и у средњој Европи.

Према кратком поздравном излагању Мише Ђурковића, директора Института за европске студије, Стојарова има широка истраживачка интересовања и знатан део њеног опуса односи се на балканску политику.

Предавање које је одржано било је уобичајеног академског типа, уз доста дескрипције политичких прилика у четири средњоевропске земље, чланице Вишеградске групе (Чешка, Мађарска, Пољска, Словачка). Но, иако једноставно конципирано, уз доста изборних података, имена и описа политичких програма, предавање је било драгоцено с обзиром на релативно слабију обавештеност српске јавности када су по среди средњоевропске прилике – утисак је да је познавање прекоокеанских дестинација често веће и подробније од земаља до којих је могуће доћи двочасовним авионским летом.

Стојарова је своје излагање поделила на неколико целина: концептуални оквир и терминологија, личности који су носиоци популистичких и екстремних политичких гледишта (ко је ко?) и закључна разматрања.

Она је истакла како није лако дефинисати популизам – по њеном мишљењу реч је о делимично стратегији а делимично страначкој идеологији (добар народ против идеологије и лоше политичке елите). Најуспешније овакве партије су Фидес (Мађарска), ПиС (Пољска) и Смер (Словачка). Поред њих постоје и партије крајње деснице које обично обухватају десетак процената гласачког тела (такве су Јобик у Мађарској и Словачка национална странка у Словачкој). Понекад и популистичке партије присвајају националистичку реторику.

У Чешкој овакве партије, подвлачи Стројарова, за сада нису оствариле знатнији успех. Разлог за то је, према њеном тумачењу, то што нема веће групе у друштву која се сматра запостављеном или угроженом, релативно висок изборни цензус, док су идеје антиестаблишмента већ заступљене у великој националистичкој комунистичкој партији.

Чешка радикално десна странка је Коалиција за републику – Републиканска партија Чехословачке (скраћено СПР–ПСЧ). Реч је о партији која је антиромски и антивијетнамски оријентисана[i] и залаже се за очување граница из 1919. године.

Зора је чешка деснопопулистичка странка која је, према речима Стојареве, чиста популистичка странка, противи се имиграцији и нема антисемитску или антигеј агенду.

Стојарева је истакла како је дошло до продирања деснице у јавну сферу. Међутим, екстремна или популистичка десница нема много шанси јер, према њеном тумачењу, читав политички спектар је антиизбеглички, ксенофобно и националистички оријентисан. Такве су чак и социјалдемократски оријентисане политичке странке. Користи се нативистичка реторика на изборима, укључујући и антиромску реторику. Садашњи председник, премијер и њихови претходници прихватили су крајње десничарски политички дискурс. Националистичку реторику прихватили су и неки грађански, НВО покрети који су се раније бавили различитим темама.

Стојарова је закључила да чешке политичке партије имају дугу историју у промовисању чешког национализма иако нема крајње десничарских партија.

У Словачкој је крајња десница СНС. Они су, каже Стојарова, ублажили свој наступ и приближили су се демократском центру, постали су део политичког естаблишмента (чиме неодољиво подсећају на српске имењаке, примедба М.М).

Ова странка је антисемитски оријентисана, против Европске Уније, против НАТО (чиме не подсећају на своје српске имењаке, примедба М.М), против су хомосексуалаца (ни по овоме, примедба М.М). Они заступају политику „нећемо примити нити једног имигранта“.

Словачки популисти се користи прагматичним национализмом и изразито су националистички оријентисани. Странка Котлеба –Народска странка Словачке  успела је да на прошлим парламентарним изборима добије нешто преко 8% гласова па је добила 14 места у словачком парламенту (на изборима 2010. и 2012. није успевала да даобије преко 2% гласова и није имала представнике у скупштини).

Марш националиста у Пољској, 2015.

У Пољској крајњу десницу, објашњава Стојарова, карактеришу евроскептицизам, национални и хришћански наратив, инсистирање на питањима попут абортуса, еутаназије и хомосексуалне агенда. Мејнстрим националистичка партија је ПиС која је и владајућа странка у Пољској. Деснији део политичког спектра захвата партија „Слобода“ на чијем челу је  контроверзни политичар, бизнисмен и пољски члан Европског парламента Јануш Корвин–Мике.

У Пољској је крајња десница, према мишљењу Стојарове, из верских разлога у великој мери посвећена питањима попут абортуса и еутаназије, што није случај у секуларнијој Чешкој. Повезивање моралног статуса абортуса искључиво са верским учењем не би учинили ни посвећени верски фундаменталисти, што указује да је позиција са које су на овом предавању тумачене политичке прилике у средњој Европи некритички либерална.

У Мађарској крајњу десницу представља партија Јобик, која се залаже за рестаурацију граница из времена пре Тријанонског споразума 1919. године, антисемитизам, антициганизам. Међу популистичке партије убраја се владајућа партија Фидес.

Стојарова је закључила да се замагљује разлика између умерено десне и радикално десне политике. Како разлике постају све замагљеније умерено десне политичке партије прихватају све радикалнију реторику. Ове партије у медијима се приказују негативно или неутрално. Но, повећано медијско присуство привлачи пажњу јавности и често доноси већи успех. Закључила је да долази до раста утицаја популистичких формација а у неким земљама до маргинализације крајње деснице.

Дискусија која је уследила била је прилика за боље упознавање за политичким приликама у Чешкој и Словачкој.


[i] У Чешкој постоји релативно многобројна вијетнамска дијаспора која према попису из 2011. године броји 83.000 припадника. Први вијетнамски досељеници дошли су у Чехословачку током социјалистичког режима као радници. Ове миграције је охрабривала вијетнамска влада надајући се да ће се са стеченим знањима и вештима њени држављани вратити у земљу. Међутим, када је дошло до слома социјализма у Источној Европи многи Вијетнамци су одлучили да остану а имиграција је настављена и претходних двадесетак година.

Пише: Милош Милојевић

Ројтерс: Крајња десница постигла изненађујући успех на изборима у Чешкој

(Ројтерс, 21. 10. 2017)

Пишу: Роберт Милер, Јан Лопатка

Праг (Ројтерс) – Крајња десничарска странка чији лидер жели излазак из Европске Уније и позива Чехе да воде свиње близу џамија и престану да једу кебаб, прошла је изненађујуће добро на изборима, што јој потенцијално даје шансу да утиче како ће се формирати наредна влада.

Томио Окамура (Фото: Ројтерс)

Слобода и директна демократија пловила је на таласу јачања десничарских осећања у Европi на изборима који су озбиљно потресли политичке странке естаблишмента и који су по свој прилици дали велику моћ ексцентричном тајкуну Андреју Бабишу

Ову странку основао је 2015. године Томио Окамура, предузимач делимично јапанског порекла који је био оснивач туристичке агенције за плишане играчке пре него што је ушао у политику.

„Желимо да зауставимо исламизацију Чешке републике, ми се залажемо за нулту толеранцију према миграцијама“, изјавио је Окамура новинарима након што је његова странка освојила нешто мање од 10,7 процената гласова, готово исто као још две партије које су слабије од Бабишеве АНО.

Окамора је први пут изабран за члана Доњег дома испред партије „Зора“, која се залагала за успостављање директног гласања за највећи број политичких положаја и која је добила 6,9 процената гласова на изборима 2013. године. Касније је избачен због неправилности у страначким финансијама.

Овога пута, Окамура је ојачао због ксенофобичног осећања које је присутно у нацији од 10,6 милиона, упркос рекордно ниској незапослености, платама које расту и релативно слабој имиграцији.

„Гласао сам за СПД зато што су њихова гледишта блиска мојим, ја сам такође против миграната који долазе овде“, рекао је Павел, незапослени радник по одласку са гласачког места у Прагу.

Окамура је такође играо на карту евроскептицизма присутног међу многим гласачима а такође је нападао и ромску мањину.

„Европска Унија не може да буде реформисана, она нам само заповеда. Одбацујемо мултикултурализам европске супердржаве. Напустимо Европску Унију!“, рекао је Окамура на дебати између страначких лидера пред отварање гласачких места у петак.

Окамура, чија је мајка Чехиња а отац Јапанац, одрастао је у Чешкој и Јапану. Продавао је кокице у биоскопу и водио је туристичку агенцију која је водила плишане играчке својих клијената у обилазак знаменитости Чешке Републике.

Он није одувек био на позицијама крајње деснице. Политички аналитичари кажу да је почео да привлачи гласаче тврђе линије након што је оформио СПД 2015. године.

Године 2011. Окамура је био у жирују Мис Експат избора за мис, у коме су учествовали имигранти. Две године касније он је објавио слику своје девојке из Чешке како носи исламску одећу на улазу у џамију у Лондону што је пропратио захвалношћу за помоћ коју је тамо добила. Назвао је ово „добрим искуством“.

„Када је (Окамура) оформио своју прву странку, он је њен програм засновао на директној демократији и кажњавању лоших политичара. Тек након што је најурен он је додао јефтин адут, „виртуелну опасност“ миграције“, рекао је Павел Сарадин, предавач из области политичких наука на Универзитету Палацки у Оломуцу.

Сарадин је ову опасност назвао „виртуалном“ с обзиром да је Чешку заобишао имиграциону талас присутан другде у Европи последње две године и да има само врло малу муслиманску мањину.

Али антиимигрантска порука на коју се Окамура наслања има ширу подршку у чешком друштву, пошто све главне политичке странке одбацују систем квота за распоређивање миграната који су дошли у Европску Унију.

Председник Милош Земан, некадашњи либер проевропске странке левог центра Социјалдемократије, делио је подијум са крајњедесничарским антиимиграционим активистима током прославе демократске револуције, 2015. године.

Победник избора одржаних овог викенда Бабиш, богати бизнисмен, мораће да нађе партнере како би формирао владу.

Пошто је суочен са оптужбама за превару – за које каже да су монтиране – неколико мејнстрим партија је већ одбило могућност да учествује у влади са њим. Ово потенцијално може да отвори простор за СПД која може да својим гласовима подржи Бабишеву владу да би зауврат добила политичке уступке.

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић

Advertisements