Ознаке

, , , , ,

(Њујорк тајмс, 21. 9. 2017)

Али радничке тврђаве, које су потпиривале политичко огорчење у Сједињеним Државама, обезбеђују залеђину канцеларки Ангели Меркел. Дортмунд и други, некада индустријски, градови у Немачкој су у доброј мери избегли отуђење радничке класе које је однеговало популистичка осећања на другим местима

Дортумнд лежи у Рурској долини (Фото: Kien Hoang Le for The New York Times) 

Дортмунд, Немачка – Овај град у срцу некадашње немачке покрајине тешке индустрије могао би лако да буде плодно тле за популизам.

Последња висока пећ се охладила пре готово две деценије. Стопа незапослености је 11 процената, скоро двоструко више од националног просека. Трећину од око 600.000 становника чине имигранти, укључујући хиљаде оних који су недавно дошли из Сирије.

Међутим, Дортмунд би могао да помогне да се објасни зашто у Немачкој нема парњака Марин ле Пен у Француској, Најџелу Фаражу у Британији или Доналду Трампу у САД – барем не за сада.

Као и другде у Европи, популизам је у успону у Немачкој, храњен фрустрацијама због све веће неједнакости и доласка имиграната. Радикално десничарска странка, Алтернатива за Немачку, позната по немачкој скраћеници АфД, према очекивањима остварити добар резултат на националним изборима[1].

Али радничке тврђаве, које су потпиривале политичко огорчење у Сједињеним Државама, обезбеђују залеђину канцеларки Ангели Меркел. Дортмунд и други, некада индустријски, градови у Немачкој су у доброј мери избегли отуђење радничке класе које је однеговало популистичка осећања на другим местима.

Кроз комбинацију јавних политика и предузетничке довитљивости, град је привукао нове послове у секторима као што су производња полупроводника и логистика који су заменили оне у тешкој индустрији, задржавајући притом језгро производних занимања. Незапосленост је драстично опала у последњој деценији и наставила је да пада.

Компаније средње величине као што је Вило помогле су да Немачка постане трећи извозник у свету прошле године (Фото: Kien Hoang Le for The New York Times)

Више од других богатих нација, Немачка и даље нуди послове у плавим мантилима који обезбеђују доходак средње класе људима који немају универзитетско образовање. Иако је држава претрпела окомит пад броја фабричких послова од 70–их година, 19 посто Немаца ради у производњи, што је готово већи проценат него у Сједињеним Државама или Британији, и виши од Јапана или Јужне Кореје.

Раст компанија средње величине помогао је да се компензују послови изгубљени у великим челичним конгломератима. Ове такозване „Mittelstand“ копаније, које су заслужне за половину немачке привредне производње, претвориле су глобализацију у своју предност. Оне су се пробиле на страна тржишта са производима који се заснивају на дугој традицији немачког инжењерства.

Вило, произвођач специјализованих пумпи за воду, типична је компанија средње величине које су учиниле Немачку трећим највећим извозником на свету, после Кине и Сједињених Америчких Држава.

Вило је практично смештен у сенци некада огромне, напуштене високе пећи која стоји као споменик на дортмундску прошлост. Компанија гради нови корпоративни кампус преко пута садашњих просторија, на земљи која се и даље чисти од неексплодираних бомби из Другог светског рата. Око 1.800 људи ће радити у комплексу, половина у производњи.

Вило има фабрике у Кини, Индији и Сједињеним Државама, укључујући једну у Томасвилу у Џорџији. Ова и друге компаније средње величине такође настављају да стварају радна места у Немачкој, верујући да је важно да задрже производну стручност у домовини.

Радник Томас Бекер монтира пумпу, компанија Вило у Дортмунду (Фото: Kien Hoang Le for The New York Times)

„Доживели смо кризу угља, преживели смо челичну кризу“, каже Оливер Хермес, генерални директор компаније Вило, указујући на прилагодљивост Дортмунда. „То је једна велика предност овог подручја. Зна како да се носи са променама, и овдашњи људи су веома прилагодљиви.“

Ствари су лако могле другачије да се развијају за Дортмунд. Он се налази у Рурској области, која је играла кључну улогу у немачком индустријском успону током 19. века због обиља угла и руде гвожђа.

Но, регија је почела постепено да опада током 70–их година прошлог века. Последњи рудник угља у Дортмунду затворен је 1987. године, а последња висока пећ која је коришћена за производњу челика угашена је 1998. године. У неким случајевима, фабрике су размонтиране и пренете у Кину, где им управљају исте компаније које су високе пећи у Дортмунду ставиле ван функције. Чак су и градске пиваре, некада међу највећима у Европи, прошле кроз тешка времена.

Локални политички лидери предузели су превентивне мере добрано пре него што су рудници затворени. Влада је изградила технолошки парк, који је нудио канцеларијски простор новоотвореним компанијама, и обезбедила је предузетницима почетни капитал.

Један од раних закупаца у технолошком парку био је Елмос, произвођач специјализованих полупроводника за аутомобилску индустрију који је основан 1984. године. У то време, околна поља су и даље коришћена за испашу оваца. Елмос је сада светски лидер у производњи чипова који се користе за уређаје за помоћ у паркирању у аутомобилима и запошљава 750 радника у Дортмунду.

Компанија Елмос, светски лидер у чиповима који се користе за помоћ при паркирању аутомобила, запошљава 750 људи у Дортмунду (Фото: Kien Hoang Le for The New York Times)

„Постојале су ране инвестиције у праве индустријске секторе“, изјавио је Антон Миндл, генерални директор компаније.

Да би обезбедила прилив високообучених радника, држава Северна Рајна-Вестфалија проширила је Технички универзитет у Дортмунду – који је сада један од највећих немачких универзитета – на 34.000 студената.

Одавде су се развили „стартапови“ попуд РапидМајнера, произвођача такозваног софтвера за машинско учење – софтвера који је способан да себе научи да ради различите ствари. РапидМајнер је основао дипломац овог универзитета 2007. године и компанија запошљава 30 људи у локалној централи, где су конференцијске сале назване по затвореним рудницима угља.

„Постоји добра култура стартапова“, изјавио је Ралф Клинкенберг, један од суоснивача компаније у Дортмунду.

Елмос је био рани закупац технолошког парка (Фото: Kien Hoang Le for The New York Times)

Држава и локални званичници такође настоје да побољшају квалитет живота, који виде као кључан за привлачење послодаваца. Након што је огромни Тисен-Круп комплекс челичана затворен 2001. године, локалне власти су рашчистиле овај простор и направиле вештачко језеро довољно велико да се на њему смести флота једрењака. Данас је језеро окружено ниским зградама у којима су канцеларије, скупи апартмани и кафеи.

Све је ово постигнуто по цену коју би конзервативци у Америци сматрали неприхватљивом. Владина мрежа социјалне сигурности овде је обухватнија, уз пореску политику која то подржава, укључујући и државни порез на промет од 19 посто. Немачка има универзалну здравствену заштиту, релативно великодушне принадлежности за незапослене и бесплатно универзитетско образовање. Влада игра улогу у економији коју би многи Американци оценили као чврсторукашку.

Немачка такође има моћне синдикате, који имају дугу историју отпора десничарским партијама. Неки истраживачи повезују успон председника Трампа са слабљењем чланства у синдикатима у Сједињеним Државама.

У Дортмунду, представници радника су извршили успешан притисак на компаније да финансирају преквалификовање или рано пензионисање радника који су вишак. Сабине Биркенфелд, председавајућа радничком савету у постројењу Тисен-Крупа у Дортмунду, прегурала је разна спајања и проглашења технолошким вишком у годинама током којих је радна снага смањена за 90 процената на 1.300 људи.

Ипак, каже она, „нико није морао да иде на биро за незапослене“.

Борба се наставља. Госпођа Биркенфелд дошла је да да интервју „Њујорк тајмсу“ са шлемом на глави, пошто је обишла фабричко постројење како би подстакла раднике да протестују против планова Тисен-Крупа да споји своју производњу челика у заједнички подухват са челичаном Тата. Тисен-Круп је саопштио да ће договор довести до губитка две хиљаде радних места.

Бесемеров конвертор близу вештачког језера изграђеног на простору некадашњег Тисен-Круп комплекса (Фото: Kien Hoang Le for The New York Times)

Након што је огромни Тисен-Круп комплекс челичана затворен 2001. године, локалне власти су рашчистиле овај простор и направиле вештачко језеро дово

Биркенфелдова каже да ће се радници жестоко борити за најбоље могуће услове. „Ако нико не остане на улици“, каже она, „онда десне партије неће имати шта да прогутају.“

Неће бити јасно све до гласања у недељу да ли ће Немачка успети у обуздавању десничарског сентимента. Неки аналитичари указују да раст популистичких осећања не производе економски чиниоци, већ пре осећај неких гласача да их „мејнстрим“ политичари не слушају. У том случају, опоравак Дортмунда не пружа гаранцију против десничарског таласања.

„Није реч о економским условима већ да ли виде да естаблишмент разуме њихове зебње“, каже Тимо Лохоцки из немачког Маршаловог фонда у Сједињеним Државама.

Иако су се производни послови у Немачкој опали за више од половине од 1970. до 2013, они и даље чине 19 процената укупне запослености – више него у већини богатих земаља (Кликните на слику за увећање)

Потпуно је непредвидљиво да ли ће политике које заговара АфД усмерене против странаца, а које обухватају и позив да се установи наоружана гранична стража, наћи одјека међу овдашњим гласачима.

Емад Абделмалак, тридесетогодишњи Египћанин који студира у Дортмунду, сматра да се ово неће десити. Абделмалак каже како је једном или двапут осетио непријатељски став од када је дошао у Немачку пре три године. Али, додао је „у Дортмунду никада нисам имао тај осећај“.

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић


[1] Прим. СС: Текст је објављен пре немачких избора, а предвиђање аутора се обистинило – Алтернатива за Немачку (АфД) ушла је у парламент са око 13 одсто освојених гласова.

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.

Advertisements