Александар Лазић: Дабогда те похвалио амерички амбасадор и браниле „E-novine“

Први пут објављено 23. 11. 2013.

Patrijarh-Irinej-240Борба против писања: Пошто су ме извесни извршни уредници оптужили да сам патријарха српског г. Иринеја, због односа према изласку Срба на локалне изборе на Косову, сврстао у издајнике – ма колико то немало везе с истином – помислих да би можда било паметно да се клоним коментарисања Српске православне цркве и њеног поглавара. И, да не грешим душу, патријарх као да се вратио на браник Косова и Метохије изјавом да „Србија не може да се одрекне Косова и ако је то цена уласка у Европу, онда ћемо радије остати без ње“. Дакле, рекох себи – уместо коментарисања/писања узми да читаш.

А и то што читају криве ствари читају: Да ми је тад била ова памет сигурно не бих отишао да поново прочитам „Викиликс“ белешке које се односе на СПЦ (објављене у оквиру дужег писма Владимира Димитријевића Сави Јањићу, сајт „Борба за веру“) – један од извештаја (12. фебруара 2010, 10BELGRADE248) односи се на сусрет амбасадора САД Мери Ворлик са (тада) новоизабраним патријархом Иринејем. Прогутах некако што је патријарх отишао на поклоњење у амбасаду („патријарх Иринеј је дошао у пратњи митрополита Амфилохија“), али нисам веровао рођеним очима када прочитах овај део извештаја: 

„Када га је амбасадорка упитала шта мисли о настојањима Србије да се приближи Европској Унији, патријарх је поновио своју скорашњу изјаву да Србија припада ‘породици европских вредности’. Цитирајући оснивача и првог арихепископа СПЦ, Светог Саву, он је рекао да је Србија ‘Исток на Западу и Запад на Истоку’ (масна слова – А. Л.) и подвукао да постоји богата историја ‘давања и примања’ између Србије и Европе.“

brojanice-sv-saveЗашто сам био пред фрасом? Па, нисам могао да схватим да наследник трона Светог Саве може да НЕ ЗНА да први архиепископ СПЦ то НИКАДА НИЈЕ РЕКАО! Како о томе сведочи проф. Радивој Радић (Политика, 16. 7. 2011), академик Сима Ћирковић, у излагању на научном скупу „Свети Сава у српској историји и традицији“ одржаном 1995, открива да се тај текст налази у књизи Милана Д. Милетића „Бројанице Светог Саве“ (Крњево, 1980): „Реч је о збирци приповедака за које аутор каже да су ‘засноване на историјским материјалима који потичу из његовог (Савиног) и нешто каснијег времена и свака прича обрађује догађаје који су у тим списима забележени или пак слободно описује оне црте Светог Саве које су несумњиво постојале’.“ Радивој Радић додаје да мора да примети да  „у спорном цитату који је погрешно приписиван Светом Сави наслућујемо одјеке ‘несврстаности­’ из времена хладног рата“; можда је у доба несврстаности измишљен, али горњи „Викиликс“ нам показује да је добро послужио патријарху да се додвори амбасадору САД и спорну реченицу смести у контекст евроинтеграција Србије.

Мери Ворлик и патријарх српски г. Иринеј

Хришћанска мисија САД у дивљој Србији: Наравно да и поглавар СПЦ има право на грешку: да нисам наставио читање „Викиликс“ депеша – сигурно овог текста не би било само због (додуше, индикативне) омашке о Србији међ’ Истоком и Западом. Оно што је неупоредиво важније – ако у тим телеграмима за владику Артемија преовлађује да има „запаљиву реторику“ и да показује „неспремност да сарађује на бољој будућности Срба на Косову“ (у преводу: треба га уклонити), од будућег патријарха очекивало се да „уједини Цркву и преузме мисионарску улогу у поновном враћању хришћанства у српско православље“. И ко ће, по америчким дипломатама, успети у тој мисији охришћавања српског православља? Управо – новоизабрани патријарх: „Ворликовој се учинило да нови поглавар СПЦ има потенцијал за ‘враћање хришћанства у српско православље’.“ Да сад не улазимо у питање којој то вери припадамо ми (српски православци – светосавци), али је за почетак било добро што се то разликовало од тога што влада САД сматра да је хришћанство; оно што није добро – управо јесте тај „потенцијал“ и похвала првом међу једнакима у нашој Цркви. Да наставимо са цитатом истог извештаја: „Патријарх је уверио Ворликову да ће све ићи по правилима, и да уклањање владике Артемија неће изазвати никакво узнемирење, чак ни међу ‘тврдолинијашким’ Србима на Косову. Након разговора, Ворликова је у извештају истакла да патријархова намера да се мири са Ватиканом и предузимање мера против владике Артемија указују на бољу будућност.“ И тако сад уживамо у плодовима „боље будућности“: без великих протеста владика Артемије је склоњен са Косова, што је омогућило да се предано ради на томе да се и Косово (с Метохијом) склони из Србије.

e-patrijarh

Похвала е-мрзитеља: Да нисам наставио да читам даље и да је трагичар случај дозволио да не посетим „E-novine“ – свакако да не бих арчио килобајте на препричавање објављеног текста В. Димитријевића. Кад тамо, у тој е-оази за Цанета, Бебу и Ацу (Вучића), својеврсна обрана патријарха Иринеја! Под насловом „Патријарх Иринеј ради за НАТО„, понављајући стандардне увреде и изливе мржње према Цркви („лидер клерикално политичке организације Српска православна црква Мирослав Гавриловић, партијско име Иринеј“) – да се Србљи не досете – њихове електронске новине бране нашег патријарха од Покрета „Наши“! СНП „Наши“, не баш бираним речником, констатује „Патријарх Иринеј погазио Устав Републике Србије“ и пита патријарха „Када ће одликовати Мурата и Хитлера?„. Из више разлога нећу улазити у то дописивање у једном смеру, већ да применим оно што сам назвао „Оштрица Соње Бисерко„: ако Бисерко, у ствари везаној са Србе и Српство, каже ДА – тачан и за нас добар одговор гласи НЕ; исто, ако не и више, важи и за „Е-novine“! Дакле, ако у том тексту у покушају Луковић и компанија кажу: 1) „Прва отворена оптужба пала је на Гавриловића и СПЦ гледе изласка на локалне изборе када су спцовци дозивали памети српску националну заједницу у суседној Републици Косово, првенствено оне са севера те државе“ и 2) „[Бриселски] споразум којим се Србија неповратно приближила модерним и демократским државама Европске уније трн је у квислиншком оку србијанских рускоколонаша који јавно агитују у смислу – Србија, руска губернија“ – то се мора превести да је 1) био погрешан позив патријарха и још неких великодостојника СПЦ Србима да изађу на локалне изборе, те да нема никакве сумње да је 2) Бриселски споразум нешто најгоре што смо могли потписати.

Патријарх српски г. Иринеј и Александар Вулин

Зашто је настао овај текст: Узмимо да патријарх не може бити одговоран ни за то што га оно што постоји на Нету а није медиј хвали (мада би Његова Светост, можда, могла да им захвали на подршци и препоручи да га похвално не узимају у тастатуру), али је овај осврт морао настати када је стигла потврда (из Министарства за КиМ, via „Танјуг“) да ће патријарх заиста урадити оно због чега су га критиковали „Наши“, а – по свему судећи – браниле „E-novine“ (по службеној дужности и крилатици „волимо Вулина колико и Вучића, и vice versa“); елем, патријарх ће у Дечанима одликовати Канцеларију за КиМ (са социјалистом из ЈУЛ-а Вулином на челу) орденом Светог Саве Првог реда, „наjвишим признањем коjе додељуjе Српска православна црква“. И ту сам морао написати ово што сам написао, верујући да, кад се овако поређа, није ни потребно питати се зашто поглавар наше Цркве ради то што ради и за које то заслуге награђује Канцеларију за Косово и Метохију.

У предвечерје празника Светог великомученика краља Стефана Дечанског

Advertisements

10 thoughts on “Александар Лазић: Дабогда те похвалио амерички амбасадор и браниле „E-novine“”

  1. Орден Светог Саве је био државни орден у Краљевини Србији (1883—1918) и Краљевини Југославији (1918—1945), а од 1945. до данас представља највише одликовање које додељује Српска православна црква.

    Орден су добили од 1883. до 1903.
    Никола Тесла
    Аугуст Лимијер
    митрополит Митрофан Бан Орден Светог Саве 1. реда (1897.)
    митрополит Сава Косановић Орден Светог Саве 1. реда (1897.)
    песник Јован Сундечић Орден Светог Саве 1. реда (1897.)
    Орден су добили од 1903. до 1945.
    Влада Илић
    Вићентије Вића Радовановић, дугогодишњи народни посланик у Скупштини Кнежевине Србије, орден додељен 1925.
    Степа Степановић
    Милета М.Продановић, ратник, економ и политичар (1883-1945), ДваОрдена Св,Саве 3 ред и један Орден Св.Саве чатврти ред
    Драгољуб Михаиловић, Орден Светог Саве 4. реда добио је 25. јануара 1928.
    Николај Рерих, Орден Светог Саве 1. реда
    Ернст фон Вајцзекер, Орден Светог Саве 1. реда
    Никола Спасић, Орден Светог Саве 3. реда
    Милан Бањац
    Академско позориште Орден Светог Саве 4. реда 1932. године
    Вукашин Пешић, Орден Светог Саве 5. реда 19. марта 1937. године поводом 25. годишњице рада
    Орден су добили од 1945
    .Дмитриј Медведев, бивши председник Руске Федерације, сада премијер
    Патријарх Алексије II, бивши патријарх московски и све Русије
    Владимир Путин, бивши премијер Руске Федерације, сада председник, Орден Светог Саве првог степена, додељен 23. марта 2011. године, у Храму Светог Саве
    Александар Исајевич Солжењицин, писац, нобеловац — за неуморно сведочење истине, добра, покајања и помирења као јединог пута спасења
    Јуриј Лушков, градоначелник Москве
    Александар Николајевич Алексејев, амбасадор Руске Федерације у Србији — за достојанствено представљање руског народа у Србији, за показану љубав према српском православном народу и истрајно заузимање за праведно решење статуса Косова и Метохије
    Сергеј Кужугетович Шојгу, руски министар за послове цивилне заштите, ванредне ситуације и отклањање последица непогода, генерал армије — за заслуге указане у хуманитарној помоћи српским изгбеглицама из Хрватске, БиХ, Косова и Метохије
    Међународни филмски фестивал „Златни витез“ (Москва)
    Борис Игоревич Костенко, генерални директор највеће православне телевизијске станице на свету, ТВ Спас у Москви
    Дејан Медаковић, председник САНУ
    Ваљевска гимназија (другог реда)
    Миодраг Лазић, српски хирург добровољац
    Српско (православно) пјевачко друштво „Слога“ из Сарајева — 2002. године, Орден Светог Саве првог степена, а добитник је и државног Ордена Светог Саве петог степена, 1928. године
    Карл Малден, глумац
    Богољуб Карић, привредник, систем „Браћа Карић“
    Дејан Бодирога, кошаркаш
    Владе Дивац, кошаркаш (другог реда)
    Владета Јеротић, књижевник и психијатар
    Матија Бећковић, српски књижевник (другог реда)
    Радош Љушић, српски историчар
    Никола Т. Кашиковић, српски књижевник и публициста
    Мирослав Мишковић, привредник, „Делта“
    Милка Форцан, привредник, „Делта“
    Слободан Радуловић, привредник, „Ц Маркет“
    Обрад Спремић, привредник, „Сименс“
    Драшко Петровић, привредник, „Телеком Србија“
    Ненад Богдановић, градоначелник Београда
    Марко Петровић, „Дунав осигурање“
    Синиша Николић, Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда
    Мирослав Глигоријевић, привредник, „Титан Цементара Косјерић“ (другог реда)
    Добривоје Ћилерџић, протојереј-ставрофор СПЦ у Немачкој, Орден Светог Саве 1. реда добијен 1995.
    Милијана Окиљ – Архитекта из Бања Луке, Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Р. Српске
    Манастир Крушедол, Орден Светог Саве првог степена, добијен 13. августа 2009. године, на петстогодишњицу постојања овог манастира
    Ивица Драгутиновић, Орден Светог Саве 2. реда добијен 13. јула 2010.[18]
    Мирко Дуброја, привредник и власник фирме Карин Комерц МД, Орден Светог Саве 3. реда добијен 28.07.2010
    Милутин Гашевић, дипломирани инжењер, привредник, Орден Светог Саве 2. реда добијен 10. октобара 2010.
    Новак Ђоковић, Орден Светог Саве 1. реда добијен 28. априла 2011.[21]
    Александар Конузин Орден Светог Саве 1. реда уручен 6. фебруара 2012. у Београду.
    Зоран Стевановић (начелник општине Зворник) Орден Светог Саве уручен 7. фебруара 2012. у Зворнику за залагање на изградњи Саборног храма у Зворнику.
    Емир Кустурица Орден Светог Саве 1. реда уручен 12. маја 2012. у Мркоњићима.
    Верољуб Стевановић Орден Светог Саве 2. реда уручен 16. новембра 2013. у Крагујевцу.
    Мирко Бабић Орден Светог Саве 2. реда уручен 16. новембра 2013. у Крагујевцу.

    Свиђа ми се

  2. Gospodine Lazicu,
    Cestitam Vam na izuzetnoj hrabrosti, da sistematicnoscu svojstvenoj matematicaru, poredjate u beskonacni niz likove i njihova nedela kojih ce se Srbi jednog dana beskrajno stideti.
    Nastvite svoje delo, jer ce ono biti od neprocenjive vrednosti buducim Pravednicima, koji ce biti sudije ovim neumnim srebroljubcima!

    Свиђа ми се

  3. Када се боље размисли – све православне цркве, баш због тога што су разједињене и националне па немају свој јак и независтан светски центар (као римокатолици) могу бити теолошки јаке – али су политички, финансијски, образовно и организационо слабе и зато су скоро увек углавном слуге режима своје државе. У СПЦ је изузетак био само патријарх Варнава око Конкордата – и видели смо како је прошао… Иринеј је свесно, или несвесно, изабрао (боље речено – баш зато су га и изабрали, а и иначе делује доста слабоумно) да буде слуга режиму. Отуда ће Јулин и бити одликован, а биће тога, и још горега још. Ваш чланак је одличан – али они ће и даље терати по своме. Докле – то само Бог зна

    Свиђа ми се

  4. Прво честитке за одважност да се критикује пре свега несувисла а онда и погрешна одлука неспособног патријарха и политиканског синода СПЦ.

    Свиђа ми се

  5. Ту и није потребна баш велика памет, а да би знао `зашто си`.. Потребно је образовање, морал и сазнање да онај који је преузео обавезу да нас заступа пред светом и својим сународницима има све то.Дозволите да цитирам делове из књиге `Моралне и грађанске поуке ` за ученике нижих разреда гимназије издате 1892. године:
    …`Драга децо! Ваша је отађбина толико лепа,она је толико славна, да ће моје речи бити само слаб одјек лепоте и славе њене.Она је толико још несрећна,да ја немам довољно речи којима бих вам могао њену несрећу описати.Ја бих желео да мије речи продру до дна душе ваше да их никада не заборавите,како бисте и ви као ваши славни дедови и оцеви што су чинили,припомогли да ваша отађбина све срећнија и срећнија постане..
    … Стога децо моја,кад год вам се учини тежак посао који будете имали да свршите сетите се тешкоћа и мука које су ваши дедови претрпели! Сетите се Коче Капетана и његових јунака који испуштише племениту душу своју на кољу у Текији: Сетите се пајсија игумана,брата његовог Димитрија и његових 30 другова…Све су то они подели да ви можете имати слободну отађбину! Радите да се не морате застидети од тако славних предака! Сећајте се браће своје која нису слободна!
    Глава трећа- ДУША -Слобода и одговорност
    1..Истинистост и искреност: никад не лагати
    2. Лични понос и достојанство-Поштовање самог себе
    3. Скромност,-Не затварати очи пред својим погрешкама
    4. Охолост,Таштина, претрана жудња за допадањем,лакомисленост.
    5. Псовка, грдња, ружне речи
    6. Стид од незнања и лењости
    7. Одважност у опасности и несрећи. -Стрпљење и предузимљивост,
    8. Штетне последице гњева`
    Као што сам напоменуо, ово је уђбеник за ниже разреде гимназије штампан 1892.године и оно зашто сам ја је да се пропита наша елита колико се придржава `моралних и грађански поука добијени било путем образовања или путем кућног васпитања које су им њихови дедови у аманет дали.

    Свиђа ми се

  6. Парадокс, апсурд, гротеска:
    Орден Светог Саве носе истовремено Тесла, као ремек дело Творца
    и Вулин, као гомила управо продуковане балеге!
    Могу ли Тесла и Свети Сава, па и сам Творац, отрпети такву увреду!
    Наравно да не могу!
    И неће!

    Свиђа ми се

  7. Ех, та дијалектика, од ње „геополитичари“ и демагози беже к’о ђаво од крста.

    „Филозофија се с правом назива науком истине, јер сврха посматрачке
    науке је истина, а делатне је чин.“
    Аристотел

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s