Ознаке

, , , ,

Први пут објављено 23. 11. 2013.

Patrijarh-Irinej-240Борба против писања: Пошто су ме извесни извршни уредници оптужили да сам патријарха српског г. Иринеја, због односа према изласку Срба на локалне изборе на Косову, сврстао у издајнике – ма колико то немало везе с истином – помислих да би можда било паметно да се клоним коментарисања Српске православне цркве и њеног поглавара. И, да не грешим душу, патријарх као да се вратио на браник Косова и Метохије изјавом да „Србија не може да се одрекне Косова и ако је то цена уласка у Европу, онда ћемо радије остати без ње“. Дакле, рекох себи – уместо коментарисања/писања узми да читаш.

А и то што читају криве ствари читају: Да ми је тад била ова памет сигурно не бих отишао да поново прочитам „Викиликс“ белешке које се односе на СПЦ (објављене у оквиру дужег писма Владимира Димитријевића Сави Јањићу, сајт „Борба за веру“) – један од извештаја (12. фебруара 2010, 10BELGRADE248) односи се на сусрет амбасадора САД Мери Ворлик са (тада) новоизабраним патријархом Иринејем. Прогутах некако што је патријарх отишао на поклоњење у амбасаду („патријарх Иринеј је дошао у пратњи митрополита Амфилохија“), али нисам веровао рођеним очима када прочитах овај део извештаја: 

„Када га је амбасадорка упитала шта мисли о настојањима Србије да се приближи Европској Унији, патријарх је поновио своју скорашњу изјаву да Србија припада ‘породици европских вредности’. Цитирајући оснивача и првог арихепископа СПЦ, Светог Саву, он је рекао да је Србија ‘Исток на Западу и Запад на Истоку’ (масна слова – А. Л.) и подвукао да постоји богата историја ‘давања и примања’ између Србије и Европе.“

brojanice-sv-saveЗашто сам био пред фрасом? Па, нисам могао да схватим да наследник трона Светог Саве може да НЕ ЗНА да први архиепископ СПЦ то НИКАДА НИЈЕ РЕКАО! Како о томе сведочи проф. Радивој Радић (Политика, 16. 7. 2011), академик Сима Ћирковић, у излагању на научном скупу „Свети Сава у српској историји и традицији“ одржаном 1995, открива да се тај текст налази у књизи Милана Д. Милетића „Бројанице Светог Саве“ (Крњево, 1980): „Реч је о збирци приповедака за које аутор каже да су ‘засноване на историјским материјалима који потичу из његовог (Савиног) и нешто каснијег времена и свака прича обрађује догађаје који су у тим списима забележени или пак слободно описује оне црте Светог Саве које су несумњиво постојале’.“ Радивој Радић додаје да мора да примети да  „у спорном цитату који је погрешно приписиван Светом Сави наслућујемо одјеке ‘несврстаности­’ из времена хладног рата“; можда је у доба несврстаности измишљен, али горњи „Викиликс“ нам показује да је добро послужио патријарху да се додвори амбасадору САД и спорну реченицу смести у контекст евроинтеграција Србије.

Мери Ворлик и патријарх српски г. Иринеј

Хришћанска мисија САД у дивљој Србији: Наравно да и поглавар СПЦ има право на грешку: да нисам наставио читање „Викиликс“ депеша – сигурно овог текста не би било само због (додуше, индикативне) омашке о Србији међ’ Истоком и Западом. Оно што је неупоредиво важније – ако у тим телеграмима за владику Артемија преовлађује да има „запаљиву реторику“ и да показује „неспремност да сарађује на бољој будућности Срба на Косову“ (у преводу: треба га уклонити), од будућег патријарха очекивало се да „уједини Цркву и преузме мисионарску улогу у поновном враћању хришћанства у српско православље“. И ко ће, по америчким дипломатама, успети у тој мисији охришћавања српског православља? Управо – новоизабрани патријарх: „Ворликовој се учинило да нови поглавар СПЦ има потенцијал за ‘враћање хришћанства у српско православље’.“ Да сад не улазимо у питање којој то вери припадамо ми (српски православци – светосавци), али је за почетак било добро што се то разликовало од тога што влада САД сматра да је хришћанство; оно што није добро – управо јесте тај „потенцијал“ и похвала првом међу једнакима у нашој Цркви. Да наставимо са цитатом истог извештаја: „Патријарх је уверио Ворликову да ће све ићи по правилима, и да уклањање владике Артемија неће изазвати никакво узнемирење, чак ни међу ‘тврдолинијашким’ Србима на Косову. Након разговора, Ворликова је у извештају истакла да патријархова намера да се мири са Ватиканом и предузимање мера против владике Артемија указују на бољу будућност.“ И тако сад уживамо у плодовима „боље будућности“: без великих протеста владика Артемије је склоњен са Косова, што је омогућило да се предано ради на томе да се и Косово (с Метохијом) склони из Србије.

e-patrijarh

Похвала е-мрзитеља: Да нисам наставио да читам даље и да је трагичар случај дозволио да не посетим „E-novine“ – свакако да не бих арчио килобајте на препричавање објављеног текста В. Димитријевића. Кад тамо, у тој е-оази за Цанета, Бебу и Ацу (Вучића), својеврсна обрана патријарха Иринеја! Под насловом „Патријарх Иринеј ради за НАТО„, понављајући стандардне увреде и изливе мржње према Цркви („лидер клерикално политичке организације Српска православна црква Мирослав Гавриловић, партијско име Иринеј“) – да се Србљи не досете – њихове електронске новине бране нашег патријарха од Покрета „Наши“! СНП „Наши“, не баш бираним речником, констатује „Патријарх Иринеј погазио Устав Републике Србије“ и пита патријарха „Када ће одликовати Мурата и Хитлера?„. Из више разлога нећу улазити у то дописивање у једном смеру, већ да применим оно што сам назвао „Оштрица Соње Бисерко„: ако Бисерко, у ствари везаној са Србе и Српство, каже ДА – тачан и за нас добар одговор гласи НЕ; исто, ако не и више, важи и за „Е-novine“! Дакле, ако у том тексту у покушају Луковић и компанија кажу: 1) „Прва отворена оптужба пала је на Гавриловића и СПЦ гледе изласка на локалне изборе када су спцовци дозивали памети српску националну заједницу у суседној Републици Косово, првенствено оне са севера те државе“ и 2) „[Бриселски] споразум којим се Србија неповратно приближила модерним и демократским државама Европске уније трн је у квислиншком оку србијанских рускоколонаша који јавно агитују у смислу – Србија, руска губернија“ – то се мора превести да је 1) био погрешан позив патријарха и још неких великодостојника СПЦ Србима да изађу на локалне изборе, те да нема никакве сумње да је 2) Бриселски споразум нешто најгоре што смо могли потписати.

Патријарх српски г. Иринеј и Александар Вулин

Зашто је настао овај текст: Узмимо да патријарх не може бити одговоран ни за то што га оно што постоји на Нету а није медиј хвали (мада би Његова Светост, можда, могла да им захвали на подршци и препоручи да га похвално не узимају у тастатуру), али је овај осврт морао настати када је стигла потврда (из Министарства за КиМ, via „Танјуг“) да ће патријарх заиста урадити оно због чега су га критиковали „Наши“, а – по свему судећи – браниле „E-novine“ (по службеној дужности и крилатици „волимо Вулина колико и Вучића, и vice versa“); елем, патријарх ће у Дечанима одликовати Канцеларију за КиМ (са социјалистом из ЈУЛ-а Вулином на челу) орденом Светог Саве Првог реда, „наjвишим признањем коjе додељуjе Српска православна црква“. И ту сам морао написати ово што сам написао, верујући да, кад се овако поређа, није ни потребно питати се зашто поглавар наше Цркве ради то што ради и за које то заслуге награђује Канцеларију за Косово и Метохију.

У предвечерје празника Светог великомученика краља Стефана Дечанског

Advertisements