Ознаке

, , ,

Узроци српске пропасти су дубоко у нама. Претварамо се у „оно“ како нас представљају и виде наши непријатељи. Сами смо одабрали лаж. Умјесто Богу, ми смо своје повјерење дали паломе човјеку и лажном идолу. Жичку бесједу Светога Саве смо грубо одбацили сматрајући је беспотребном и превазиђеном. Извор воде живе смо замијенили кока-колом да бисмо били „in“ и у тренду, зато нам губитак Космета неће тешко пасти јер ћемо се ослободити „терета“ идеала, вјере, части, поштења, истине

Као што се дало очекивати покренула се лавина реаговања на предлог предсједника Србије А. Вучића о унутрашњем дијалогу поводом Косова и Метохије.

Сам начин и тон Вучићевог обраћања јавности најављује неко уврнуто, упаковано, замаскирано признање јужне српске покрајине као самосталне државе. У трку су се укључили и академици, као нпр. славни Душан Ковачевић који говори да Србија нема дјецу за нови рат. И ту академик прави замјену теза, јер претпоставља Вучићево одрицање од Космета само једном могућем исходу – рату. Ако не буде по Вучићевој вољи, то аутоматски значи рат и страдање. Па, није баш академско расуђивање, зар не?

Вјештом медијском манипулацијом (као и у случају „Бриселског споразума“) већина српског народа ће неминовно пристати на рјешење које заступа Александар Вучић.

Већина Срба не вјерује у Бога те самим тим не посједује оно што су имали наши славни преци. У току 350 година турске окупације вјерни народ православни је врло добро знао и био увјерен да ће Космет кад-тад опет бити драгуљ у круни независне српске државе. Просто, вјеровали су у Божији промисао знајући прије свега узрок српске пропасти. Зато су вјековима стрпљиво лијечили узрок, а не посљедице. Вјековима се вршио помен српских мученика страдалим за вјеру и отачаство, те је неумитна истина проналазила свој пут и гласно и јасно објављивала цијелом свијету размјере српске трагедије. Па је и тај свијет налазио разумијевање и неријетко се придруживао патњи српског народа. За разлику од отаца, модерне генерације Срба нису уопште осјетиле потребу, нити су било шта урадиле како би сачувале памјат поводом страхотних страдања у двадесетом вијеку. Краси нас тотална незаинтересованост да се свијету предочи један Јасеновац, Паг, Јадовно, Херцеговина, Космет… Срби су срамотно ћутали о своме страдању. У самим породицама то је била табу тема зарад разних изговора. Рецимо у Црној Гори деценијама нико није имао храбрости да проговори о десетинама хиљада побијених од стране комуниста.

У вијеку високе технологије гдје је манипулација доведена до савршенства у игру се укључују (под савјетодавном палицом УДБЕ) и разни „ауторитети“ којима се вјерује због звања и титула. САНУ, СПЦ,  те остале институције, појединци, организације ће дати погонско гориво за неумитно признање Косова у овом или оном облику. Наравно, плашећи нас ратом, тобожњом бригом за дјецу, промишљањем о будућим генерацијама, бла, бла, бла. Нико се од тих силних душебрижника није запитао хоћемо ли ми уопште имати дјецу?  Не виде растакање нашег народа који буквално нестаје пред нашим очима. Ако их којим случајем будемо имали да ли ће бити Срби послије јасног и гласног одрицања њихових отаца од Космета?

Паљба се осипа ка Вучићу као репрезенту капитулантске политике. Бог даје људима по жељи њиховог срца. Он је допустио да А. Вучић буде власт у данашњој Србији јер је савршена икона стања народа српског. То је народ који псује Бога, Сунце, дијете у колијевци…Народ којем је материјализам сврха постојања, народ који је своје светиње дао псима. Анестезирани light православљем екуменистичких жречева, интернетом, телевизором, бјесомучном трком за новцем… то је народ којем је Цеца „српска мајка“, који навија за Црвену Звезду и Партизан славећи сатански симбол под којим је страдао цвијет и крем тог народа, тј. његова духовна елита. Народ који је изгубио самопоштовање, који грубо одбацује своју браћу из Албаније, Бугарске, Румуније, Македоније, Црне Горе… Народ који је славио Александра Ранковића који их је слао у казамате и у смрт, који је у цркве угонио стоку, који се одрекао Спаситеља, који склапа бракове из рачуна, прави свадбе суботом да би што дуже ждрао и пио, народ који је допустио да Милунка Савић чисти клозете…ко ће све то набројати.

Цеца ће окупити 100 000, Партизан и Црвена Звезда исто толико, Exit и Гуча дупло више, а колико нас се окупило поводом потписивања издајничког Бриселског споразума?

Узроци српске пропасти су дубоко у нама. Претварамо се у „оно“ како нас представљају и виде наши непријатељи. Сами смо одабрали лаж. Умјесто Богу, ми смо своје повјерење дали паломе човјеку и лажном идолу. Жичку бесједу Светога Саве смо грубо одбацили сматрајући је беспотребном и превазиђеном. Извор воде живе смо замијенили кока-колом да бисмо били „in“ и у тренду, зато нам губитак Космета неће тешко пасти јер ћемо се ослободити „терета“ идеала, вјере, части, поштења, истине. У овом модерном вијеку то је тако беспотребно и passe.

(Блог Воја Мистовића, 27. 7. 2017)

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.

Advertisements