Ознаке

, ,

Половином јула постављена је, целом дужином Савског шеталишта у Калемегданском парку, изложба фотографија најављена под насловом „15. јул: херојска прича једног народа“, док на паноима стоји „What happened in Turkey on July 15th, 2016?“ и „Demokrasinin Zaferi Temmuz 15 2016“ (Победа демократије 15. јул 2016). Тема поставке је неуспели државни удар у Турској из 2016. године. У пропратном тексту, на енглеском и турском језику (sic!), може се сазнати став званичне Турске о догађајима, док изабране фотографије упечатљиво преносе оно шта су приређивачи ове изложбе хтели да представе 

Пре три месеца је на Савском шеталишту у Калемегданском парку одличном изложбом обележено 150 година од предаје кључева Београда кнезу Михаилу. Несумњиво је у питању важан датум из модерне српске историје, када су елите у маленој Србији умеле, посвећеношћу, преданим радом и мудрим потезима, мало по мало, да обнављају и учвршћују српску државност. Тај простор, који посети велики број људи, одлично је место да се представе важна научна, културолошка и друга достигнућа, како из Србије, тако из других земаља.

С обзиром на дужину шеталишта најчешће се истовремено постављају две, углавном тематски, различите изложбе. Половином јула постављена је, целом дужином шеталишта, нова изложба фотографија најављена под насловом „15. јул: херојска прича једног народа“, док на паноима стоји „What happened in Turkey on July 15th, 2016?“ и „Demokrasinin Zaferi Temmuz 15 2016“ (Победа демократије 15. јул 2016). Тема поставке је неуспели државни удар у Турској из 2016. године. У пропратном тексту, на енглеском и турском језику (sic!), може се сазнати став званичне Турске о догађајима, док изабране фотографије упечатљиво преносе оно шта су приређивачи ове изложбе хтели да представе. Изложбу су отворили Амбасадор Турске, Танџу Билгич и председник Скупштине Србије, Маја Гојковић, којој је том приликом предао плакету са комадићем мермера из турског парламента оштећеног бомбардовањем приликом неуспелог пуча. Организатори су Агенција Анадолија и Турска агенција за развој и сарадњу (ТИКА).

Зашто је овај последњи детаљ важан? Кад кренете даље и уђете на Београдску тврђаву видећете да су у току обнове два важна, али и запостављена културно-историјска споменика: чесме чувеног Мехмед-паше Соколовића и Дамад Али-пашиног турбета. На табли која пружа информације о врсти радова стоји да је инвеститор Градска управа Града Београда, док је финансијер горе поменута ТИКА. Нема сумње да су радови на овим знаменитостима били неопходни, али намеће се питање да ли је цена финансирања њихове обнове препуштање једног од, Београђанима најдражих, градских простора за пропагандну делатност друге државе и то, на искључиво, унутрашњу политичку тему, ма колико болну и важну за ту државу. Уосталом, какве везе дешавања у Турској имају са културним програмом на Београдској тврђави?

Треба се подсетити да је таква, понижавајућа пракса, успостављена још на примеру обнове Ћеле-куле у Нишу. Није спорно да се у рад на обнови споменика културе из османског периода укључе стручњаци из Турске уколико ми немамо довољно стручних кадрова, већ је научна сарадња на свим нивоима и пожељна. Међутим, олако посезање за новцем са стране је вишеструко неодговорно. Онима који одлучују, треба да буде јасно да нико не даје новац тек тако, па ни у овом случају. Узевши у обзир неоосманску доктрину, према којој савремена турска спољна политика наше подручје сматра легитимним циљем, може се рећи да је ово класичан пример обележавања територије. Питамо се, на крају, да ли овим чином неко хоће да оне кључеве са почетка приче врати у Стамбол, ако већ није.

Advertisements