Ознаке

, ,

Катарска криза до сада се показала отпорном на неколико дипломатских иницијатива предузетих за њено разрешење

Фото: Thomas White/Reuters

Ако секвенце догађаја у једном региону допуштају да се наслути како ће изгледати краткорочни политички и војни развој ситуација на Блиском истоку по обичају не охрабрује. Америчка ратна авијација је у недељу, 18. јуна, у околини сиријског града Рака оборила један авион сиријске авијације. Према наводима америчких званичника разлог је што је сиријска авијација дејствовала по снагама које подржавају САД. Као реакцију на овај инцидент Министарство одбране Русије је објавило како прекида координацију ваздушних операција са САД и савезницима изнад сиријског неба. Према руској оцени реч је о „циничном кршењу сиријског суверенитета“. Исте вечери пристизале су информације како се поверљивим комуникационим каналима ради

Иран је салвом балистичких ракета засуо положаје Исламске државе на југоистоку Сирије. Војни учинак оваквог потеза увек је тешко проценити (и лако преценити). Лист Тајмс оф Израел коментарише овај потез као упозорење Израелу да је Иран способан да врши релативно прецизне нападе балистичким пројектилима. Попут Трампових томахавка, комуникација између политичких актера на блискоисточној позорници обавља се махом софистицираним борбеним средствима. Половином јуна дошло је и до једног поморског инцидента: саудијска обалска стража отворила је ватру на ирански рибарски брод. Том приликом страдао је један рибар.

Када се томе додају терористички напади у Техерану – први овакав инцидент после дуго времена – у коме је страдало 17 а рањено више десетина људи и терористички напад у Саудијској Арабији уочљива је напетост на широком блискоисточном простору.

Но, бојазан да овакви инциденти могу да доведу до шире регионалне ескалације намеће чињеница да је криза око Катара и даље далеко од разрешења. Када се чита попис актера и догађаја „Катарске кризе“ – шеици, емири и краљеви увређени због дворских пучева у суседним земљама, отмице у ловачким потерама и богате откупнине – може се учинити да је реч о неком делу епске фантастике. Далеко од тога. Нагло разбуктавање ове криза оголело је сложен сплет сукобљавања заливских монархија, регионалних чинилаца и великих сила. Одвијање кризе на неколико нивоа показује сву сложеност ситуације која на подручју Блиског истока траје прилично дуго. Поједини спољнополитички коментатори у америчким медијима (на пример Сајмон Хендерсон у Форин полисију) указивали су уз извесну дозу склоности ка хиперболи да катарска варница може да разбукта блискоисточну буктињу на сличан начин на који је Сарајевски атентат водио ка европском ратном пожару.

Срећом, још увек је ситуација далеко од ратног обрачуна. Али потези који вуку актери указују да је она и даље у најмању руку крајње непредвидива.

Јалова дипломатија

Катарска криза до сада се показала отпорном на неколико дипломатских иницијатива предузетих за њено разрешење. Кувајтски лидер Сабах ел-Ахмед ел-Сабах је у недељу позвао арапске заливске државе да превазиђу дипломатска спорења са Катаром.

Он се у јавном иступу поводом Рамазана молио да уроде плодом напори зарад „очувања наших заливских земаља, њихових народа и да се избегне све оно што нарушава њихове јаке везе и што прети њиховој безбедности и сигурности“. Од Кувајта се очекује да одигра значајну посредничку улогу у Заливу а шеик ел-Сабах који је дуго у дипломатским водама можда ће бити носилац ове иницијатаиве. Сабахова „шатл дипломатија“ за сада није дала резултате.

Катарска телевизија Ал Џазира пренела је да је и турски министар спољних послова Мавлут Чавушоглу изразио жељу да се дипломатски спор чим пре оконча. Он је у Кувајту разговарао са шеиком ел-Сабахом и навео је у изјави за јавност да Турска неће заузимати страну у овом спору али да „неће оклевати да каже шта је погрешно“. По његовом суду „проблем не може бити решен ембаргом и санкцијама које су довде довеле“.

У „катарском“ кључу вероватно треба посматрати и најновију блискоисточну турнеју ирачког премијера Хајдера ал-Абадија. Абади се у понедељак упутио у Саудијску Арабију а очекује се да посети и Иран и Кувајт.

Амерички фактор

Оно што уноси додатне потешкоће је нејасан став Сједињених Америчких Држава у овој кризи. Амерички председник Доналд Трамп је преко Твитера упутио поруку Катару – „Током мог недавног пута на Блиски исток истакао сам да неће више бити финансирања радикалне идеологије. Лидери су указали на Катар – пазите!

Но, и поред оштре поруке америчког председника америчка администрација наступа много опрезније. Државни секретар Рекс Тилерсон покренуо је посреднички напор како би се изашло из ћорсокака. Он се састао са представницима обе заинтересоване стране и позвао је истовремено и Катар да се уздржи од финансирања муслиманских радикала али и антикатарску коалицију коју предводи Саудијска Арабија да не иду ка даљем заоштравању односа са својим суседом. Оштри услови који Саудијци и њихови савезници намећу Катару потпуно су неприхватљиви. Ове захтеве је лапидарно сажео амбасадор УАЕ у САД Јусеф ал-Отаиба у чланку за Волстрит џорнал. Он наводи да Катар мора да призна да је „Доха постала финансијско, медијско и идеолошко чвориште за терористе. Потом она мора да предузме одлучујуће потезе како би једном за свагда решила овај проблем са екстремизмом – да обустави њихово финансирање, да прекине мешање у унутрашње послове својих суседа, и да оконча медијско подстрекивање и радикализацију“.

За САД је од превасходне важности да су очува континуитет рада ваздухопловне базе у Катару у којој је смештено и до 10.000 њених војника и одакле изводи ваздушне операције у Авганистану, Ираку и Сирији.

Потврда договора између Катара и САД о куповини америчких авиона Ф-15 по свој прилици треба да пошаље умирујућу поруку. О овом договору се разговарало још у новембру прошле године и тада су САД одобриле продају до 72 авиона Ф-15. Ссада се говори о нешто смањеном броју ваздухоплова али ће вредност евентуалне трансакције и даље бити замашних 12 милијарди долара.

Американци се налазе у неугодној позицији да темпо одвијања кризе не зависи од њих. Њу је наметнула Саудијска Арабија и она се за сада показује отпорна на посредничке напоре како арапских држава тако и САД.

Није лако одржати савезничке односе са државама које не показују вољу да иду ка деескалацији текуће кризе и које до тачке пуцања затежу читаву мрежу односа између држава и недржавних политичких актера од Медитерана до Индијског океана. Речи ирачког премијера Абадија да не жели да његова земља буде члан било какве осовине делују практично недостижно за било коју земљу током овакве кризе. Парадоксалан развој међународних прилика довео је до тога да оне недостижно делују и таквој сили какве су Сједињене Америчке Државе.

(Печат, 23. 6. 2017)

Advertisements