Ознаке

,

(Сајт прот. Андреја Ткачова, 8. 8. 2015)

Протојереј Андреј Ткачов

Протојереј Андреј Ткачов

Да ли је истина да мушкарци воле очима, а жене ушима? Да ли је до краја тачно да је жена слепа, а мушкарац глув, кад је она освојена шапатом, а он сликама?

Лукави је Еви шапутао у уво, али је и она погледавши на дрво из близине увидела да га је „милина гледати“ (књ. Постања 3:6). Умигољио се отров у уши и мењао јој и поглед на свет.

Христа у пустињи ђаво куша речима: „реци“, „скочи“, „поклони се“. Али и Њему, Безгрешноме, показан је неописив, раскошан призор: сва царства овога свијета и слава њихова (Мт. 4:8). Слика саблазни је придодата дрским речима.

Давид пада не толико због шапата лукавих саветника, колико због погледа на жену која се купа.

Taко, ђаво људе оба пола напада и речима и сликама. Напада и посредством вида и посредством слуха. Реч и Лик лече човека када су то Реч и Лик Христов. Речи и слике уништавају човека када су то слатке речи лажи и карикатуре нацртане у уобразиљи крљуштавог карикатуристе који у праху пузи.

Ето зашто је у Цркви било затворника који су приносили необичну, префињену жртву: ћутали су у миру, и на свет се нису освртали. Не само да нису гледали забрањено, већ ништа нису гледали, пред смрт добровољно се прикључујући мртвима.

То је нешто с друге стране. То је, као и дуга страдања Великомученика, појава на граници разумевања и не може се уклопити у свест. Ми не можемо то поновити, иако смо дужни и можемо се молити речима „Одврати очи моје да не гледају таштину“.

Пазити на то шта се тражи и „не стављати пред очи своје ствари непотребне“ (Пс. 101:3)[1] – велика је вештина.

У познатој библијској причи о Лавану и Јакову на изванредан начин је приказана снага утицаја визуализације на живот. Лаван по претходном договору обећава Јакову шарене животиње из стада. Чини то знајући да има само нешарене животиње (видети Књ. Постања, гл. 30). Јаков затим скида траке са тополиних, бадемових, јаворових прутова и те прутове (који постају слични по пругама нама познатим инспекторским палицама) ставља у појила стоке. Женке пролазе туда, пију воду пред очима имајући шарене прутове. А мужјаци их осемењавају док пију воду. И као резултат, видљива слика пред очима женки у тренутку зачећа, манифестује се неочекивано. Рађа се потомство са белезима и шарама!

Успут, баријере, полицијски пендреци и траке са натписом „Don’t cross“ (“Не прелази“) су због тога пругасте, шарене. Шаренило привлачи и држи пажњу. Тако, по Божијем благослову и уз помоћ природне мудрости (лукавости), Јаков је од проблематичног и сувише лукавог постао зет са великим богатством.

Шта видиш то и рађаш. То је закључак. Циници који управљају стотинама хиљада живота знају: уз помоћ телевизора, на пример, они могу пунити главе демократског изборног тела било чиме. У зависности од слика, људи ће скакати, викати, беснети, наоружавати се, певати у хору, месити највеће варенике, украшавати тротоаре и канте националним заставама… Јер, између очију и срца, између омиљених емисија и деловања у стварности, удаљеност је минимална.

Примери, дати из Библије, аргументи су само за оне који воле Библију и Бога, који ју је дао. Данас би требало увек тражити аргументе на оној страни која није директно повезана са Писмом, а да људима може бити занимљиво. Вивијен Ли, која је у филму „Прохујало са вихором“ глумила Скарлет О`Хару, била је жена задивљујуће лепоте. Порекло те лепоте су сасвим озбиљно приписивали понашању њене мајке за време трудноће. Породица је живела у планинском месташцету на граници Индије и Непала. Тамошње жене су саветовале трудну мајку да се чешће диви величанственој лепоти Хималајских висова. То је, кажу, имало благотворно дејство на дете.

Зашто да не? Мислим да се, не само лепота, већ и храброст, благородност, презир ка ситничавим интригама, рађају при дугом посматрању планина. Сетите се, какви се стихови истржу из груди песника при погледу на планинске врхове и облаке што спавају на грудима велелепних литица. Исто се може рећи и о мору, чији таласи плене и очаравају; и о звезданом небу, и о бескрајним густим шумама. О свему што ми тако ретко видимо. А само један исечак вести са CNN-а ништа добро не може родити.

Благородни људи дижу лице ка звездама.

Откровење се добија на врху високе планине, а не са ТВ-а.

Шарену јагњад зачињу овце на појилу уз помоћ сналажљивог пастира.

Мајке које созерцавају лепоту прекрасну децу рађају.

И у добром филму, на пример Тарковског, постоје дуге епизоде са водом која тече или пејсажима који тихо дишу. Треба мислити да је режисер покушао да исцели наш поглед од навикнутости на „флешове“ и брзе промене слика. Хтео је да врати гледаоце ка природном реду слика. Али, сећам се, баш на тим продуженим кадровима гледаоци, навикнути на трилере и комедије, често су устајали и излазили из биоскопа.

Са руског посрбила: Владанка Војводић Милетић

______________________________________________

[1] Прим. ур.: Прот. Ткачов погрешно наводи Псалам 100 уместо 101. У Даничићевом преводу уместо „ствари“ стоји „ријечи“: Не стављам пред очи своје ријечи непотребне.

Advertisements