Ознаке

, ,

„Србија, у коју сте данас дошли, престала је да се нада смрти и почела је да жели живот”, оценио је Александар Вучић на председничкој инаугурацији

Председник Србије Александар Вучић са бившим председницима Томиславом Николићем, Зораном Лилићем и Миланом Милутиновићем. (Фото: Танјуг/Б.К.)

Променили смо се и спремни смо да се мењамо, изнова свакога дана, Србија у коју сте данас дошли, у којој сте дочекани раширених руку и отвореног срца, не сања више о непријатељима, него ствара, на јави, пријатељства, а ми, које су створили ратови, желимо једну ствар више од свега – мир, овако је Александар Вучић, председник Србије, поздравио више од шест хиљада домаћих и страних гостију у Палати „Србија” на свечаном пријему поводом инаугурације за председника државе. Гости су у Палату „Србија” почели да стижу око 18 часова, а око 18.30 часова стигао је и председник Вучић са супругом Тамаром. Њих двоје су испред сале „Подгорица” сат и по примали честитке, а међу првим честитарима били су патријарх српски Иринеј и владике СПЦ. Председник Вучић се око 20 часова обратио гостима, пожелевши добродошлицу „пријатељима из иностранства, али, пре свега, грађанима Србије”. Вучић је казао да као добар домаћин мора да каже нешто о Србији, која је „земља добрих, храбрих, некада претерано храбрих људи”. Додао је: „Људи са ових балканских простора знају да је Србија настала буквално из вековне борбе, тешке борбе, и да то није мит, него пука чињеница.”

Он је казао да се на овом простору нове генерације „стварају из крви и из костију” и да је балканским народима те историје и превише. Како је оценио, претерано смо гласни када причамо, али и застрашујуће тихи када ћутимо, волимо се и мрзимо истим интензитетом, често, како је рекао, не правећи никакву разлику и не знајући шта, у том тренутку, тачно радимо. Председник је рекао да бисмо свима дали све, чак и када немамо ништа, али и да смо отворени према свету, а затворени, према себи.

„Србија, у коју сте данас дошли, престала је да се нада смрти и почела је да жели живот”, оценио је Вучић поручивши: „Ми смо та генерација која је схватила да не постоји проблем, већ да морамо да пронађемо решење, генерација смо којој није преостало ништа друго, него да престане да ратује и када не мора, и да почне да учи да ради. Митови су нам стварност, и то у толикој мери да нам будућност изгледа као нешто сасвим непотребно, а „сутра” нам је најстрашнија реч, јер бисмо, како је рекао, заувек живели у оном јуче, „пошто са оним данас не знамо шта да радимо”.

Мир са собом и мир са свима другима. И разговор са собом, баш као и разговор са свима другима, рекао је председник додајући да више нема тема о којима не желимо да причамо. И нема провалије, према другима, коју нисмо спремни да премостимо. „А та реч, провалија, запамтите, то јесте кључна реч историје ових простора, зато што је Балкан пун провалија, које смо затрпавали сопственим костима, градећи на њима пусте, климаве снове. И пун је провалија, које смо пунили сопственом крвљу, утапајући у њој сваку наду”, подсетио је Вучић. И нисмо ми зидали зидове између кућа које смо створили, него између рупа, које смо ископали, колико за друге, толико и за себе, приметио је, али је поручио да је данас време, и ми то у Србији знамо, када зидови морају да падну, а рупе и јаме да постану темељи.

Фото: Танјуг/ Тања Валич

„Данас је време за мостове преко дубоких провалија наше прошлости”, поручио је, те додао: „Време за путеве, оне путеве којима се напушта, заувек, несрећно и распарчано јуче, и којима се иде у заједничко сутра.” Зато, данас, како је приметио, ова Србија, наша Србија, нема пречи задатак него да подели, са комшијама, суседима, то убеђење, ту веру, да никоме од нас не може да буде добро ако је оном другоме лоше.

„Да не можемо ништа да имамо ако сви други немају, и да нема среће ни у чијој несрећи.”

„Зато желим да кажем свим нашим комшијама на западном Балкану, из којег из мени непознатог разлога сви покушавамо да побегнемо, стидећи се, неретко, и себе и других, да ће Србија покушавати са вама да гради мостове пријатељства и нову снагу и Европе и света”, нагласио је Вучић. Како је рекао, сами, ма колико јаки, ту снагу немамо, а заједно можемо и више и јаче.

„Да, ми Срби и ви Хрвати, Бошњаци, Црногорци, Албанци и Македонци, заједно можемо планине да померамо, не правећи никакве нове Југославије, али радећи заједно и борећи се заједно за боље сутра наших сиромашних грађана. Да, успели смо са нашим мађарским пријатељима да направимо најбоље односе, да границу обезбеђујемо заједно са аустријским полицајцима. И није то довољно”, додао је. У том смислу Вучић је рекао и да није довољно то што нам је раст економски просечно већи од земаља ЕУ, јер нам је заостајање веће од тога. Он је упозорио и да смо наслоњени једни на друге, толико да ко год да изгуби тло под ногама, сви ћемо пасти. Према његовим речима, та провалија, у коју би нас тај пад одвео, нема више краја. Вучић је рекао да смо тога свесни ми у Србији и да знамо да морамо да делимо, са окружењем, стубове којима се подупире заједничка будућност, као и да немамо више око чега да се отимамо, а да, опет сви, све и не изгубимо и да при томе не изгубимо и будућност.

„Пошто она уопште нема намеру да чека на наше расправе. Од оних мање важних, попут оних чији је Тесла, до оних горких, вишедеценијских и вишевековних пребацивања одговорности за сукобе из прошлости. И при томе не бежимо од истине, истина је лековита за свакога, али и Тесла, наш Србин, не припада само нама”, подвукао је.

Како је рекао, он припада и Америци чије је држављанство узео, али и свима другима на Балкану који његовим делом могу да се поносе. Из истог разлога и са истим правом као што ми то чинимо.

Нећемо провалије у односима са великим силама, поручио је Вучић и нагласио: „Они нека играју своје игре, ми простора за игре немамо. Налазимо се, нашом одлуком, на европском путу, јер желимо да припадамо друштву уређених земаља, градимо добре односе са западним светом после деценија проблема, укључујући и добре односе са САД.” Како је рекао, истовремено се поносимо чињеницом да нам је Русија не само традиционални пријатељ већ и земља са којом јачамо билатералне односе и према којој показујемо искрено пријатељство и када други у свету имају другачије ставове. Отворили смо за Србију и нове могућности у стварању одличних односа са Кином, али и многим другим земљама света које смо у претходних тридесетак година готово заборавили. „И ни то није довољно, ако нас, због ситуације у региону, сви возови буду заобилазили”, упозорио је.

Мирјана Чекеревац

(Политика, 23. 6. 2017)

Advertisements