Ознаке

, , , ,

Идеју о „лезбократији” сам промовисао у многим својим текстовима. Јавност је на њих реаговала са запањеношћу. По многима, ја сам лунатик и лудак. Али догађаји су ми дали за право

Владислав Ђорђевић

Како се мења друштво, тако се мења и језик. Нове речи настају као потреба да се опише нека нова друштвена појава. Пример?

Прва лезбијско-феминистичка група у Србији настала је још 1986. Звала се „Жена и друштво”, а основала ју је наша прононсирана феминисткиња и лезбијка Лепа Млађеновић. Јавност на то није обраћала пажњу. Али тај лоби је у последњих тридесет година интензивно лобирао. Он је постепено подвластио све институције Србије: универзитете, судове, тужилаштва, центре за социјални рад, медије, војску, полицију и сва политичка тела. Браво цуре! Тако се то ради! Био сам међу реткима који су пратили тај феминистички „марш по институцијама”.

Да бих описао тај нови тренд сковао сам израз „лезбократија”. Он нема дерогативне конотације, него је настао као потреба да се опише једна нова друштвена појава.

Идеју о „лезбократији” сам промовисао у многим својим текстовима. Јавност је на њих реаговала са запањеношћу. По многима, ја сам лунатик и лудак. Али догађаји су ми дали за право. Најпре се лезбофеминистичка „Група за заштиту од насиља и дискриминације” инфилтрирала у Министарство просвете, науке и технолошког развоја и покушала да у средње и основне школе убаци „Образовне пакете за учење о теми сексуалног насиља над децом за основне и средње школе”. Део јавности се тргао. Затим је донесен Закон о спречавању насиља у породици. Још већи део јавности се тргао. А онда је председник миле нам Србије именовао декларисану хомосексуалку за председницу Владе. Јупииииииии!

Стога се јавно захваљујем Александру Вучићу који је својим избором показао ко је заправо лунатик и лудак: сомнамбулистичка и инфантилна јавност која за лезбофеминистички лоби није досад ни хтела да чује. Па, свим сомнамбулистима желим да уживају у дивној, новој „лезбократији”!