Једни узвикују како је Председник државе педер, а други истичу како је Председница владе лезбијка. Трећи се са правом питају како ће се у таквим односима снага успоставити плодотворна сарадња и шта ће се из тога изродити

За једну половину пучанства Ана Брнабић је полусрпкиња, а за другу половину рајетине, она је полухрватица. То је као када су у неким прохујалим временима једни тврдили да је капитализам експлоатација човека по човеку, а други сматрали да је ствар управо обрнута.

Сложни су само они који мисле да је двојство полусрпства и полухрватства у једној особи могуће једино на острву Лезбос. Слажу се, наравно, и Црногорци истичући да ће убудуће прави Срби, или бар они Палмини, наглас певати: „Ана точи, Ана служи, ал‘ за Милом срце тужи“!

За праве Монтенегрине уопште није од значаја тврдња да им је Мило свима од реда „оца очињег у пркно“.

Једни узвикују како је Председник државе педер, а други истичу како је Председница владе лезбијка. Трећи се са правом питају како ће се у таквим односима снага успоставити плодотворна сарадња и шта ће се из тога изродити. Само мудри намигују подвлачећи како такви односи никада порода нису имали.

Најнезгодније је што општа збрка непристојног владања у Србији и Србијом долази баш у тренутку када су Американци најозбиљније забринути због Руса у Нишу. Хтели би да су тамо Шиптари. Харадинај већ пише пароле на чистом албанском: „I am agree!“

Некима се Ана не свиђа зато што је богата и мисле да је њена будућа улога недвосмислено губитничка. Сматрају да би на том месту, ако већ страни режисери тако захтевају, Латинка Перовић била далеко прихватљивије решење. Да је ипак српско јавно политичко мњење потпуно сазрело види се и по томе што међу потенцијалним кандидаткињама за место председнице владе не фигурирају ни Соња Бисерко, ни Наташа Кандић, па чак ни, у НАТО-у дебелим жилама укорењена, Јелена Милић.

Ако игде у свету постоји сумња да се Руси активно мешају у кадровска питања других земаља, као што је то случај са Америком, онда у примеру Србије нико живи не би смео ни помислити да су Путинови активисти остали по страни и да су невини. Наравно да се са гнушањем одбија одбранашка тврдња Руса да се у оваквом распореду снага са већ наведеним сексуалним склоностима главних актера српске политичка сцене, невиност не може изгубити.

На крају крајева, ако би све ово што у јавност износи злурада опозиција и непријатељи свега што је српско и било тачно, ствари су, према томе, најзад легле на прави начин и баш онако како је неопходно за успешан и плодотворан тимски рад. Чланови владе, министри без портфеља, секретари и секретарице, портпароли и пиари, подобни медији и табаџије хероји више неће имати шта једни од других да крију или изговарају полугласно, извечери и у тајности. Сада ће свако сваком моћи отворено и без устручавања да погледа право у очи и саопшти пуну истину без икаквог околишања.

Све ће бити транспарентно јер више нико ником неће смети да окрене леђа.

Categories: Сатиристика

Tags: Александар Вучић, Ана Брнабић, Влада Србије, Драган Марковић Палма, Драгослав Пакић, ЛГБТ