Ознаке

, , , , , ,

Svi susreti katoličko-pravoslavne komisije prolazili su u srdačnoj, tj. “bratskoj atmosferi”, nije bilo povišenih tonova

Foto: Hrvoje Jelavic/PIXSELL

Dovršetku kanonizacije bl. kardinala Alojzija Stepinca uskoro ništa više neće stajati na putu. Naime, mješovitoj komisiji Hrvatske biskupske konferencije i Srpske pravoslavne crkve, koja je osnovana na poticaj pape Franje, preostao je još samo jedan susret, s time da SPC nije predočio nijedan dokaz koji bi trebao zaustaviti ili do daljnjega odgoditi njegovu kanonizaciju. Naime, prema našim izvorima, srbijanski povjesničari i episkopi SPC-a komisiji nisu predočili nijedan valjan dokument kojim bi se osporila Stepinčeva uloga u Drugom svjetskom ratu, tj. razdoblju koje je najspornije za SPC.

Premda se razmatra uloga kardinala Stepinca prije, tijekom i poslije Drugog svjetskog rata, srbijanska strana fokusirana je isključivo na ratno razdoblje i želi dokazati kako je Stepinac surađivao s ustaškim vlastima i nije u dovoljnoj mjeri sudjelovao u spašavanju srpskog naroda u ondašnjoj NDH.

– Dokumenti, dokumenti, dokumenti… – od početka rada mješovite komisije govorio je njezin predsjednik o. Bernardo Ardua, što nam je potvrđeno s nekoliko strana, no srbijanska strana ili nije pronalazila dokumente za svoje tvrdnje o Stepinčevoj krivnji ili se radilo o komunističkim krivotvorinama koje se kao nevaljane i nevjerodostojne ne mogu prihvatiti.

Srdačna atmosfera

To se posebno pokazalo na četvrtom susretu u Požegi, na kojemu je tema bila „Odnos nadbiskupa Stepinca prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi od 1941. do 1945.”, a kojemu je, kao i svima dosad, predsjedao o. Bernardo Ardura, predsjednik Papinskog odbora za povijesne znanosti.

Hrvatsku biskupsku konferenciju predstavljali su zagrebački nadbiskup kardinal Josip Bozanić, mostarsko-duvanjski biskup mons. Ratko Perić, požeški biskup mons. Antun Škvorčević, znanstveni savjetnici s Hrvatskog instituta za povijest dr. Jure Krišto i dr. Mario Jareb. Kao predstavnici Srpske pravoslavne crkve sudjelovali su mitropolit zagrebačko-ljubljanski g. Porfirije Perić, mitropolit crnogorsko-primorski g. Amfilohije Radović, episkop bački g. Irinej Bulović, episkop slavonski g. Jovan Ćulibrk. Dr. Darko Tanasković, veleposlanik, stalni predstavnik Republike Srbije pri UNESCO-u, bio je spriječen sudjelovati u radu, a kao pozvani stručnjaci srpsko-pravoslavnog dijela komisije na sastanku su sudjelovali dr. Radmila Radić, znanstvena savjetnica na Institutu za noviju povijest Srbije u Beogradu, dr. Ljubodrag Dimić, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, i dr. Milan Koljanin, viši znanstveni suradnik na Institutu za suvremenu povijest u Beogradu.

Inače, svi susreti katoličko-pravoslavne komisije prolazili su u korektnoj i srdačnoj, tj. „bratskoj atmosferi“, kako kažu naši izvori, i nije bilo burnih rasprava ili povišenih tonova. Štoviše, susreti su bili još srdačniji nakon završenog službenog dijela.

Još jedan susret u Rimu?

Prvi susret komisija je imala u lani u srpnju u Rimu, zatim su se ponovno susreli u Zagrebu 17. i 18. listopada 2016., pa 14. veljače 2017. u Novom Sadu i koncem travnja u Požegi. Posljednji susret bit će u Podgorici 7. i 8. lipnja 2017. na temu „Nadbiskup Stepinac i komunistički progon od 1945. do 1960”., čime će biti završen jednogodišnji rad komisije, koliko je predvidio papa Franjo. Vidjet će se hoće li se komisija još jednom, na samome kraju svoga rada, susresti i zaključno u Rimu, gdje su susreti i započeli.

O tome kako će se prihvatiti papin zaključak rada komisije, kao i o samom njezinu radu, nedavno je u intervjuu beogradskoj Politici govorio mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije rekavši kako se ne zna kakvu će odluku papa donijeti, no „kako je rekao patrijarh, kakva god da bude, katolike će obvezivati, a mi ćemo biti zadovoljni ili nezadovoljni“.

(Вечерњи лист, 2. 5. 2017)

Политика: Аргументи СПЦ о неделима Степинца необориви, на потезу Ватикан

Све у вези са радом заједничке међуверске комисије о (не)делима хрватског кардинала Алојзија Степинца уочи, током и после Другог светског рата, као и да ли ће он бити проглашен свецем је у рукама папе Фрање, речено је Танјугу у изворима блиским СПЦ, који енергично одбацују тврдње загребачког „Вечерњег листа” да је међуверски дијалог о томе у кризи и да ће бити прекинут.

Поглавар НДХ Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац (Фото: Википедија)

„Папа Фрања је формирао заједничку комисију и једино он може да прекине њен рад”, каже Танјугов извор, и истовремено истиче да верује да се то неће догодити, упркос томе што представник Ватикана у тој комисији чврсто држи хрватску страну.

До сада су одржана четири састанка те комисије, у Ватикану, Загребу, Новом Саду и Пожеги, наредни ће бити одржан у Подгорици, и на тим састанцима је, како наводи извор Танјуга, српска страна изнела низ неспорних аргумената који не иду на руку Католичкој, односно Хрватској бискупској конференцији.

„Очекује се, међутим, да и Ватикан отвори своје архиве да би се утврдиле чињенице. Све до сада изнето не иде на руку Католичкој цркви и све у вези с тим је у рукама папе Фрање”, рекао је исти извор и истакао да питање које би сада могло да се постави је: да ли ће папа смоћи снаге и истрајати до краја”.

„Једино папа може да прекине рад комисије, а ако би се то, којим случајем догодило, Степинац би одмах био проглашен свецем, ако не одмах од актуелног папе, сваки наредни ће то учинити без било каквог двоумљења”, објашњава извор Танјуга.

Што се тиче самог рада међуверске комисије, предвиђено је да она има пет сесија, али се због свеукупне ситуације и спорости Ватикана у достављању архивске документације не искључује могућност да њен рад буде продужен и на наредну годину, сазнаје Танјуг.

Пометњу у погледу исхода састанака и рада заједничке комисије двеју цркава, наиме, унео је загребачки Вечерњи лист тврдњом да српска страна није доказала да је Степинац сарађивао са усташким властима.

„Довршетку канонизације блаженог кардинала Алојзија Степинца ускоро ништа више неће стајати на путу. Наиме, мешовитој комисији Хрватске бискупске конференције и Српске православне цркве, која је основана на иницијативу папе Фрање, преостао је још само један сусрет, с тиме да СПЦ није предочила ниједан доказ који би требао да заустави или до даљњега одложи његову канонизацију”, пише Вечерњи.

Позивајући се на своје изворе, овај загребачки дневник наводи и да српски историчари и епископи СПЦ-а комисији нису предочили ниједан ваљан документ којим би се оспорила Степинчева улога у Другом светском рату, тј. раздобљу које је најспорније за СПЦ.

Иначе, чланови ове комисије заветовали су се на ћутање и по правилу након њиховог сусрета издају се кратка и штура саопштења углавном о томе да је комисија одржала још један састанак, уз навођење теме о којој је бло речи на тој сесији.

Да ништа није онако како то Вечерњи жели да прикаже хрватској јавности потврђује и угледни хрватски теолог и публициста Драго Пилсел, који је писање тог листа назвао „таблоидним” и „памфлетом”.

„Могу (хрватски члан комисије) Кришто и компанија шкргутати зубима, може Павичић промовисати још на десетке сличних памфлета, може и уредништво Вечерњег листа (ако мисле да им се то исплати и ако мисле да се таблоидним навлакушама може задржати кредибилитет листа) наставити ову кампању дезинформирања, али неће моћи да утиче ни на Папин суд, ни на закључке Комисије ни на оно што ће документи показати и већ показују: Степинчеву одговорност. Јер о томе се ради и ни о чему другом; документи који су обећани српским члановима Комисије од (члана комисије) оца Ардура им се не дају”, поручио је Пилсел у свом тексту објављеном на порталу Аутограф.хр.

Стога, указује Пилсел, усклик „документи, документи, документи” који, као, мотивише рад модератора Комисија оца Ардуре, у овој „Вечерњаковој или Павичићевој навлакуши” бива као бумеранг који се враћа и свом силином удара у чело манипулатора.

„Документи, документи, документи…?”. Па, изволите их, господо, прострите их. Немојте се бојати истине о Степинцу ако заиста верујете да је заслужио част олтара и да буде као такав пример хришћанског живота целоме свету”, поручио је Пилсел.

Овај угледни теолог и публициста истиче и да изгледа да манипулатори и не знају друго него да изграђују култ националног свеца, да допуни/поправи наратив који баш и не служи на част хрватским католицима.

„Наратив који каже да је Алојзије Степинац био прави људскоправашки Суперман. Кај год!”, поручује Пилсел и додаје:

„Још нешто: да су озбиљни и да су надарени, да знају шта раде, ови који рогоборе преко Вечерњег листа не би се служили услугама необразованог и неначитаног вртигуза, апаратчика и дилетанта какав је Дарко Павичић”.

Било како било, све се своди на речи Танјугових извора да је одлука о даљем раду комисије, о евентуалног продужетку њеног рада и најзад о томе да ли ће Степинац бити проглашен свецем – у рукама папе.

Овог или неког наредног, показаће време.

(Танјуг/Политика, 3. 5. 2017)

Advertisements