Ознаке

, , ,

Путујемо ка Цетињу на дан када Скупштина Црне Горе треба да верификује и изгласа улазак у НАТО пакт. Скупштина је нелегитимна, изабрани посланици су продукт ткз. државног удара и нерегуларних избора. Међутим то не смета премијеру без кворума, особи без лица и наличја, удбашу и вођи мојковачког клана да организује гласање. Посланици који учествују у овом срамном акту нијесу изабрани вољом грађана већ вољом криминалне организације ДПС која себе назива партијом.

Предсједник те партије, симбола издаје народа и државе Црне Горе нема политичку функцију. Сплеткарош, мутикаша, слуга западних амбасада још од времена бомбардовања и велеиздајник је предсједник Кошаркашког савеза Црне Горе. Предсједник је и ове политичке организације али то није витална државна функција. За себе каже да је главни архитекта овога великог пројекта за који сви слободноумни људи мисле да је велика издаја. Јавно признаје да је издајник. Некоме то не би било лако без обзира колико био притиснут од највећих сила запада али њему који се Бога не боји и људи не стиди то је рутина. Исто као што му је рутина да износи гнусне лажи о ткз државном удару преко свога пиона и послушника Миливоја Катнића. Замислите у свечаној сали се налази и Миливоје Катнић и Дарко Пајовић, да случајно ниједан издајник националних интереса Црне Горе тај дан не остане вани. Путујемо од Котора, преко Тројице, јер је Цетиње опкољено Црном легијом Душка Марковића и Веселина Вељовића. Све специјалне и интервентне јединице су тог дана на и у околини Цетиња. Задатак им је да смање број људи који се противе оваквој одлуци и да обезбједе сигурност за 46 посланика који ће најцрњим словима бити уписани као ткз. скупштинска већина. Пролазимо кроз Његуше. Прелијеп крајолик, бајковит, окружен планинама, подсјећа на нешто што само Божија рука може створити. Божија створила да би људска уништавала. Ничу велике мермерне куће и виле по Његушима, које коштају ко зна колико а кућа у којој је рођен Раде Томов је нереновирана и запуштена.

Музеј је донекле очуван а друга кућа коју је држава вратила принцу Петровићу за кога не знамо ни је ли принц ни је ли Петровић само што не падне. Туга и бијес обузимају свакога ко то види. Најнеупадљивија кућа на Његушима је она у којој се највећи родио. Знам ја да је она највећа у духовном смислу и да сија божанским сјајем али се не мирим са односом државе према светитељу. Смета оваквој држави и оваквој скупштини Ловћенски тајновидац јер их свака његова ријеч подсјећа да су Срби. Смета им свети владика јер од њега не могу сакрити бруку и грјех који чине. Најволији би они да му кућу са црном земљом поравне. Они су потомци оних који му мртвом нијесу дали мира. Док је Његош био жив на овоме свијету нико му ништа није могао. А онда кад се преселио у Царство небеско и кренуо да одмори у капелици на Ловћену, нијесу му дали.

Пребацили су га у маузолеј ђе њему није мјесто. Мада, како му се дивила сва отоманска империја и сав свијет тако је и код Бога брзо мјесто нашао. Устао је и отишао код својих Спартанаца. Тако је Његош некад звао Црногорце. Отишао је код свог стрица Светог Петра и код Светог цара српског Лазара. Код Милоша Обилића, Карађорђа, Светог Саве и свих српских витезова и јунака да са неба онако велики посматра нас мале и ништавне. Да гледа како се српски спартанци претварају у дукљанске лезилебовиће. Да гледа нас који му кућу не чувамо, који Косовски завјет погазисмо и који као олињали пси и лисице само гледамо како ћемо прећи из једнога у други дан. Тебе су свети владико Црногорци издали. Издали су све оно што си им у аманет оставио. Ти знаш али да ти и ја кажем да су из твоје Биљарде на Цетињу јурнули ка српској застави. Ти знаш али да ти кажем да су клетву твог светог стрица погазили и издали Русију. Ти знаш али да ти кажем, немам коме до теби и Богу. Ти знаш али да ти кажем да су ови Цетињани који су везали америчку заставу и твој алај барјак превазишли оне који су Пирција Биролија цвијећем дочекали. Ти знаш али да ти кажем свети, једини и највећи да је Црна Гора нестала. Остао је Монтенегро. Ти знаш лучо и огледало српско, да издаја нема границе, али је највећа воља твоја и снага Божија. Они који тебе називају геноцидним неће нам дијелити лекције о патриотизму. Они који су проказани и јадни разапињу тебе и свету српску лозу Петровића а ти им дај по заслузи за ово што чине. Нас који не можемо ово да трпимо и који смо спремни на отпор узми у своју заштиту. Помоли се Богу за нас и дај нам снаге пресвети владико да устанемо из овога јада и пораза. Дај нам храбрости која нам највише недостаје да се боримо против окупатора. Моле те твоја грешна и понижена чеда.

(ИН4С, 3. 5. 2017)