Ознаке

, , , , ,

Мирослав Вујанић

Свакако да је добро и препоручљиво имати жељу да се човек противи злу, и то злу у свим његовим облицима. Међутим, најбоље и најважније је имати жељу за борбом против зла у себи, јер ту је она најважнија, најодсуднија битка и за народ у целини.

Апостол Павле каже онај који се бори не задобија вијенац ако то не ради по правилу. У складу са речима светог апостола видимо многе који се боре, но венца победе нема.

Опет, гледајући на најсветије примере из далеке историје нашег народа видећемо да су се ти свети и светли примери за добро народно борили дијаметрално супротно од свих начина на који се боримо ми Срби последњих времена. Јер, уколико гледамо модерну историју народа србског видећемо жалосне, тужне и прелесне примере борбе за боље народно сутра. Видећемо револуционарне тежње, уличне протесте и немире, преврате и убиства.

Резултат свега тога одсликава се у данашњој стварности, муци, паду и скоро нестанку нашег народа. Одсликава се у тумарању по магли и нејасном виђењу како изаћи из овог лавиринта у који смо као појединац и као народ упали. Једни би само у Европу, други би само у Азију, једни би само у економију, други би само у дипломатију, једни би само на улицу, други би само у црквену портицу. И једни и други заборављају да ако си са Богом и Св. Савом и Св. Николајем можеш куда хоћеш, али само путем и начином Христовим.

Међутим, у модерној историји рода нашега било је и оних светих и светлих примера који су простодушно и веома добро схватали и знали где је кључ борбе за народно добро, за народно спасење. Међу овим светим и светлим примерима најсветији и најсветлији је био Богомољачки покрет, на чијем челу се као пастир и духовник налазио Св. Владика Николај охридски и жички.

Свети владика Николај

И у њихово време било је издаја и преврата политичких, било је верујућих и не верујућих, окренутих ка Западу и Риму, било је свађа и расправа у Цркви, али они, богомољци нису хитали на уличне протесте, на револуционарне промене и преврате већ су се окренули тешком и свакодневном поправљању и исправљању себе, своје душе, а онда и тешком, живом и мукотрпном делању на поправљању душе народне. Ходили су селима и варошима, пољима и стазама како би народ учили, не о путевима борбе преко уличних протеста и оружаних преврата, него о путу Христовом.

И њихови резултати су остали видљиви до дана данашњег. Нема манастира, нема храма, ни села ни града где су богомољци делали, а да тамо није сачувано оно највредније што има народ Светог Саве, а то је истинско исповедање вере православне у Христа Васкрслога и Његову победу над смрћу. Они, богомољци су добро знали да је Он, Исус Христос, једини истински Победник и Победитељ над силом зла, над самом смрћу. И кад је Он зарад палог човека победио највећу силу и страх човеков, победио саму смрт, зар неће ради народа свога Он победити и оне зле, мале и слабашне креаторе Новог светског поретка. Зато браћо и сестре, богомољачким методима за и кроз овоземаљску Србију пут Небеске Србије.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Мирослава Вујанића)

Advertisements