Ознаке

, , , ,

Мерама афирмативне уписне политике један проценат места на свим факултетима резервисан је за припаднике ромске националне мањине, што се у пракси злоупотребљава

Министар Младен Шарчевић и повереница Бранкица Јанковић са студентима припадницима ромске националне мањине (Фото: К. Ђорђевић)

Захваљујући афирмативним мерама за повећање броја ромских средњошколаца који се уписују на факултете, број академаца из редова ромске националне мањине расте из године у годину. У пракси, међутим, има и злоупотреба: места на буџету намењена ромским студентима заузимају и претенденти на индекс који се пријављују као припадници ове националне мањине, иако то нису.

Процене ромских организације су да се на такав начин сваке године „одлије” између десет и двадесет одсто индекса намењених ромским студентима.

Све су то били разлози због којих је, поводом 8. априла, Међународног дана Рома, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић организовала сусрет ромских студената са Младеном Шарчевићем, министром просвете, науке и технолошког развоја. На састанку је предложено да се пре давања препоруке за упис на факултет формира комисија чији би чланови утврдили да ли свршени средњошколац који претендује на коришћење афирмативних мера уписне политике познаје основе ромског језика, ромску културу и традицију и да ли је учествовао у пројектима за побољшање положаја ромске националне мањине. Овај модел предложила је група студената ромске националне мањине из неколико градова, као и Удружење ромских студената из Новог Сада и НВО Војвођански ромски центар за демократију. Реч је о радном предлогу који може бити допуњаван и модификован, а тренутно није сасвим јасно да ли би се право на афирмативне мере односило и на оне које испуне услове, а нису припадници ромске националне мањине.

„Ово је први састанак студената ромске националне мањине са министром просвете који је организовала Канцеларија повереника за заштиту равноправности, како би се отворено причало о проблемима које имају млади академци и предложиле идеје како да се ти проблеми превазиђу. Захваљујући младом правнику ромске националности кога смо запослили у нашој канцеларији, сазнали смо како се у пракси злоупотребљавају афирмативне мере. Драго нам је да је министар изразио спремност да заједно решавамо ове проблеме и тако омогућимо што већем броју младих Рома да уписују и завршавају факултете, с обзиром на то да они спадају у најмање образовану популацију“, изјавила је Бранкица Јанковић.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић у изјави за „Политику“ изразио је задовољство што је ове године, захваљујући афирмативним мерама подршке, на факултете широм Србије уписано 178 ромских студената – скоро двоструко више него претходне године када их је уписано свега 96. Он је, међутим, додао да су просветне власти приметиле злоупотребе приликом уписа на факултете од стране студената неромске националности. Због тога је поздравио идеју ромских академаца да комисија националног савета ромске националне мањине, приликом издавања потврде за упис на факултет, има право да провери да ли свршени средњошколац познаје ромски језик, културу и традицију.

Млади правник Милан Николић, који данас ради у Канцеларији поверенице за заштиту равноправности, каже да никада не би уписао  факултет да није било афирмативних мера подршке ромским студентима. Наиме, по стручном упутству Министарства просвете, сваки факултет дужан је да одвоји по један одсто индекса за припаднике ромске националне мањине и студенте са инвалидитетом. Он је, међутим, 2013. године изгубио право на студентски дом, јер су бољи просек оцена имали студенти који су се приликом уписа на факултет изјаснили као Роми, иако су били припадници већинског народа.

„Након завршетка средње школе будући студент одлази у Национални савет ромске националне мањине са молбом да добије препоруку да може да користи афирмативне мере на основу тога што је ромске националности. Ту препоруку доставља факултету на коме конкурише – заједно са осталом потребном документацијом. Злоупотребе настају зато што национални савет практично никога не може да одбије и не изда му препоруку, јер свако може да се изјасни као припадник ромске националне мањине. Приликом аплицирања за студентски дом потребна је потврда националног савета и канцеларије за инклузију Рома да је особа ромске националности – и ту се поново отвара простор за злоупотребу”, закључује Николић.

Катарина Ђорђевић

(Политика, 7. 4. 2017)