Владимир Коларић: Идеја слободе изнад идеолошких разлика или Отпор колонијалном поретку

Владимир Коларић

Хорде зомбираних се спремају, или их спремају, да у недељу изађу на биралишта.

Оних којима је прелепо да живе у илузији свеопштег просперитета и стабилности које сигнализира стално присуство премијера, а будућег председника на екранима. 

Његова медијска свеприсутност је мерљива једино са некада Титовом, и има сличну функцију – ко је „против“ тај није нормалан и није „наш“, он се свесно опредељује за искљученост и маргинализацију.

Биће ту и других који се предају илузијама, еврофилским или русофилским, болестима носталгије према грађанском или самоуправном друштву, свеједно, али они у овом тренутку нису она „критична маса“ – критична маса јесте она из свих могућих разлога подлегла обманама нихилизма, спремна на једну регресију и ресантиман без премца, а опет тако у складу са „духом времена“.

Хитлер је дошао на власт на изборима, али можда је, суспензијом демократских процедура, могао бити заустављен, с обзиром да на изборе није ишао са позиција власти. И овде је суспензија демократских процедура више пута призивана – као онда када је ЈНА позивана на пуч против Милошевића, или сада, када су многи последњу наду видели у овде толико мистификованим „службама“.

Ипак, суспензија демократије никад није решење, па макар она схватана и само као формална, али решење није ни пасивност и препуштање терору манипулисане „већине“.

Није решење ни загледаност у сопствени пупак и аристократски презир према „пуку“, али ни пребацивање комплетне одговорности за национални пораз на „мрачне силе са Запада“.

Мета нашег отпора у будућности мора бити колонијални поредак и његове локалне структуре, и због тога се морају макар функционално и привремено ставити на страну генерисане идеолошке разлике и на њима засноване пројекције будућности, и као главни циљ истаћи идеја слободе. А трпељивост и дијалошка природа тог односа, заснованог на сагласности око основног циља, могла би нас научити и да би природа онога што би дошло после, а за шта се боримо, такође морала да почива на међусобном уважавању, трпељивости, здравој равнотежи и разноврсности. На томе да се не може све и одмах, и да је човек важнији од различитих, нужно произвољних, идеолошких схема.

Како конкретно, идејно и организационо осмислити, уобличити и активирати ту идеју слободе, то је задатак који се ставља пред сваког од нас.

(Фејсбук страница Владимира Коларића)

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s