Владимир Коларић: Улога русофобије у светској револуцији – пример текуће америчке политике

Владимир Коларић

Русофобијски ресантиман у савременој америчкој политици не представља само рецидив и инструментализацију наслеђа Хладног рата у околностима слабљења униполарног светског поретка на челу са Сједињеним Државама, већ је производ дуге традиције којом идеолошки Запад свој идентитет гради на одбацивању и негирању византијског и поствизантијског (источноримског, ромејског) културно-цивилизацијског и геополитичког фактора у формирању заједничке европске културне свести.

Оваква конфликтна стратегија формирања европског, а постепено и западног идентитета, започета приматом романско-германске племенске свести над општеевропским јединством заснованим на античкој култури, хришћанској вери и римском праву, и последичним унутархришћанским црквеним расколом, свој наставак у ери доминације англосаксонских сила добија у превласти глобално усмерених геостратешких доктрина обједињених појмом атлантизма, које у прошлом веку бивају зачињене америчким месијанизмом, као идеолошким конструктом високе комплексности и универзалности.

Није стога чудно да се текућа борба за самоодржање и даље доминантних политичко-идеолошко-безбедносно-финансијских структура – која у унутарамеричком контексту имају облик „дубоке државе“ а у глобалном интервенционистичке транснационалне елите – заснива у највећој мери на русофобији, док пракса и тактика ове борбе представља несумњив преседан, својим сасвим експлицитним нарушавањем политичког процеса заснованог на парламентарно-демократском консензусу и наслеђу правне цивилизације.

Русофобијска стратегија интервенционистичко-хегемонистичке елите, без обзира на партијску припадност, заснива се на митологијској персонализацији сложених политичких и културних процеса у лику председника Руске Федерације Путина, манипулацијама либералистичким дискурсом тоталитаризма примењеном на глобалне односе снага, али такође и либералистичким цивилизаторским дискурсом, којима се делегитимизују руски национални интереси, као и на једном сплету псеудо-религијских, посебно псеудо-апокалиптичких доктрина којима се подгрева мит о америчком месијанизму светско-историјских размера.

У унутарамеричком контексту ова стратегија се по правилу спроводи и медијски објективизује тактиком одбацивања сваког контакта са руским званичницима и залагања за превладавање конфликтности, дијалог и уважавање руских националних интереса представља се као политички нелегитимно петоколонаштво, уз оптужбе о глобалној десничарској завери са идеолошко-обавештајно-финансијским центром у Москви.

Интервенционистички естаблишмент у последње време инсистира на конспиролошкој конструкцији о глобалној завереничкој мрежи на челу са Робертом Мерсером и Трамповим „стратегом“ Стивом Беноном, као и њиховом – уз руску помоћ – овладавању информативним простором, док њихови противници – оскољени Трамповом победом – стварају, на емотивно повишеној популистичкој реторици засновану, атмосферу историјски неизбежног пораза „старог режима“ са темељима у „лево-либералном-интервенционизму“ и „неоконзервативистичком хегемонизму“.

Као и увек, ова глобална борба се води најпре на простору свести, односно утицаја на свест. Али народи рубних подручја – као што су Балкан, Блиски исток, Кавказ или Украјина – одлично знају да стратегије хладних, психолошких или меких ратова лако постану тек припрема за неке много озбиљније и опипљивије ратове, чија мета више нису само свест или појединачне свести, већ целокупни људски животи.

Прилози:

  • Одговор водеће фигуре либертаријанског крила Републиканске странке сенатора Ренда Пола на оптужбе сенатора Џона Мекејна о проруској субверзији. Пол се у одговору залаже за реалне америчке интересе уместо идеолошких конструкција.
  • Писмо шесторице америчких сенатора, предвођених Тедом Крузом и Мајком Лијем, државном секретару за спољну политику Рексу Тилерсону о неопходности државне истраге о америчкој улози у процесима безбедносне дестабилизације на Балкану. Ово је важно због озбиљне сумње о улози интервенционистичко-хегемонистичких структура у поновној дестабилизацији Балкана и Украјине (можда ускоро и Кавказа) у циљу уздрмавања председника Трампа, али и као пример праксе противљења оваквим деструктивним стратегијама инсистирањем на легализму и политичком реализму.
  • Чланак у „Гардијану“ о улози Роберта Мерсера и Стива Бенона у „антилибералном“ преврату, започетом у сфери информација. Сугерише се да Трампова победа у основи почива на победи у информационом рату и борби за свест бирача, са јасним руским траговима, како у сфери технологије тако и стратегије. Реч је о конспиролошкој конструкцији о завери предвођеној класичним конзервативцима, екстремним десничарима и десним либертаријанцима, која раст екстремне деснице у Европи, слично као и победу Трампа, добрим делом објашњава руским утицајем.

Др Владимир Коларић је драматург, теоретичар уметности – русиста

Advertisements

2 thoughts on “Владимир Коларић: Улога русофобије у светској револуцији – пример текуће америчке политике”

  1. Наводим само мали извод из овог написа: “…Ресантиман…рецидив и инструментализацију…конструктом високе комплексности и универзалности…глобалном интервенционистичке транснационалне елите …манипулацијама либералистичким дискурсом тоталитаризма….либералистичким цивилизаторским дискурсом…псеудо-апокалиптичких доктрина…`лево-либералном-интервенционизму` и `неоконзервативистичком хегемонизму`“…итд., итд…
    Ја сам само обичан мачор, нисам вискоучени Др. драматург, теоретичар уметности – русиста. Има ли овде неког да посрби овај напис, “па да га цео свет разуме“?

    Свиђа ми се

  2. Присуство дугорочног страха, насталог спознајом о оправданој сопственој немоћи, може проузроковати озбиљан душевни поремећај

    ПАРАНОЈА СИМПТОМИ

    Симптоми параноје се могу релативно лако уочити,ево даћемо вам неколико примера.Особа из ваше околине стално вам сугерише да пазите шта причате преко телефона – можда неко прислушкује,у току разговора на улици ваш саговорник се бојажљиво осврће и мотри на „сумњиве ликове“? Приче да их неко прати и прогања део су свакодневице ових болесника, али параноја симптоми се не препознају при првом контакту са оваквим особама, јер се сумануте идеје односе на само једну, конкретну тему, док на свим другим животним пољима особа размишља јасно, логично и повезано.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s