– Добар дан желим!
– Добар дан, којим добром, момци и девојке?
– Знате, ми смо дошли да вам поставимо пар питања.
– Одлично, али прво да ја вама поставим пар питања.
– Господине, ми не одговарамо на питања, ми их постављамо.
– Да, само што ја исто волим да постављам питања и добијем одговор.
– Нама је речено да поставимо питања и забележимо одговоре.
– Аха, значи, ви само питате?
– Јесте, рекли су нам да никако не одговарамо на питања.
– Ко вам је то рекао?
– Имали смо курс о томе како игнорисати питања и не одговарати на њих.
– А зашто ови остали ћуте?
– Они нити постављају питања нити одговарају на питања. Они су моја техничка подршка, носе спискове и бележе одговоре.
– Одакле вам ти спискови?
– Ништа се не секирајте, спискови су регуларни и све је по закону.
– Реци ми да ли су ажурирани?
– То не знамо, нису нам рекли на курсу.
– Ето, сада је прилика да их ажурирате. Надам се да ћете то коректно урадити?
– Али, господине, ми нисмо пописна комисија. Ми постављамо питања!
– Добро, зашто онда носите те спискове, који још нису ни ажурирани?
– Добро питање. Нас само занима да нам одговорите на питање које сам имао намеру да вам поставим када сам зазвонио на ваша врата.
– Немам ништа против али видиш колико питања се отворило а да ниси поставио своје питање.
– У праву сте, још само да поставим питање па да завршимо наш разговор.
– Видиш, ваше питање више није битно.
– Како није битно?
– Дали сте ми одговоре на сва моја питања и ја сада знам које је ваше питање.
– И, шта сада да убележимо као ваш одговор?
– Убележи моје питање.
– Опет питање, које питање?
– Па оно са почетка разговора, да и ја волим да постављам питања.
– То не смем, избациће ме из партије.
– Ето, видиш, рекли сте ми сада да сте из неке партије а да вас то уопште нисам питао. Нисам ваш гласач и нећу гласати за вашу партију.
– Па, што ми то одмах нисте рекли?
– Па ниси ме одмах питао!
Други део наслова: Стање ствари
