Ознаке

,

– Добар дан желим!

– Добар дан, којим добром, момци и девојке?

– Знате, ми смо дошли да вам поставимо пар питања.

– Одлично, али прво да ја вама поставим пар питања.

– Господине, ми не одговарамо на питања, ми их постављамо.

– Да, само што ја исто волим да постављам питања и добијем одговор.

– Нама је речено да поставимо питања и забележимо одговоре.

– Аха, значи, ви само питате?

– Јесте, рекли су нам да никако не одговарамо на питања.

– Ко вам је то рекао?

– Имали смо курс о томе како игнорисати питања и не одговарати на њих.

– А зашто ови остали ћуте?

– Они нити постављају питања нити одговарају на питања. Они су моја техничка подршка, носе спискове и бележе одговоре.

– Одакле вам ти спискови?

– Ништа се не секирајте, спискови су регуларни и све је по закону.

– Реци ми да ли су ажурирани?

– То не знамо, нису нам рекли на курсу.

– Ето, сада је прилика да их ажурирате. Надам се да ћете то коректно урадити?

– Али, господине, ми нисмо пописна комисија. Ми постављамо питања!

– Добро, зашто онда носите те спискове, који још нису ни ажурирани?

– Добро питање. Нас само занима да нам одговорите на питање које сам имао намеру да вам поставим када сам зазвонио на ваша врата.

– Немам ништа против али видиш колико питања се отворило а да ниси поставио своје питање.

– У праву сте, још само да поставим питање па да завршимо наш разговор.

– Видиш, ваше питање више није битно.

– Како није битно?

– Дали сте ми одговоре на сва моја питања и ја сада знам које је ваше питање.

– И, шта сада да убележимо као ваш одговор?

– Убележи моје питање.

– Опет питање, које питање?

– Па оно са почетка разговора, да и ја волим да постављам питања.

– То не смем, избациће ме из партије.

– Ето, видиш, рекли сте ми сада да сте из неке партије а да вас то уопште нисам питао. Нисам ваш гласач и нећу гласати за вашу партију.

– Па, што ми то одмах нисте рекли?

– Па ниси ме одмах питао!

Други део наслова: Стање ствари

(Зекаоница, 11. 3. 2017)