Ознаке

,

Две године су прошле од пада хеликоптера. На ову тужну годишњицу која подсећа на то колико је код нас живот јефтин а политика скупа понављамо текст Јелене Илић први пут објављен 27. 3. 2015. године

Хеликоптер Ми-17 Војске Србије је мртав. Мртвих је седам душа, међу њима, једна стара пет дана. Умрло је новинарство, човечност, морал. Мртва је држава која две недеље од својих грађана крије истину о трагедији. Жив је само бестијалан политички галиматијас који својом бахатошћу и незнањем, безобразлуком и силом држи грађанима ове земље главе под устајалом, смрдљивом водом и не да им да удахну и преживе.

Helikopter sira slika krop

Све што бих, најрадије, овде рекла, било би исувише просто, а да држим језик за зубима, не могу. Не могу јер ме разједају питања на шта смо све, драги моји Срби, још спремни? Шта нам још треба да наставимо понизније да се клањамо Свевишњем који корача овом светом српском земљом, крунисан нашом глупошћу и заслепљеношћу?

Јесте ли спремни да, зарад свог дупета, жртвујете достојанство, морал, седам душа, животе нечијих очева, синова, браће…? Јесте ли спремни да забијете главу у своја мала смрдљива дворишта у страху да из њих Свевишњи не почупа црно цвеће за које вам је дао пелцер? Да ли сте спремни да кажете својој деци „и ви ћете ово да радите, само сутра, кад порастете“. И ви ћете, као и ми, ваши створитељи, да гледате у своје празне кашике, у своја празна срца?

Прошло је сувише, непристојно, ненормално много дана, а нико нам није понудио чињенице о трагедији. У циљу истраге?! То је, бре, прича за малоумне. Какво тужилаштво. То је политичко маскирање несреће и мртвих! Зар ни они, мртви, нису свети, ако већ живе само видите као гласачку машину која ће вам донети осећај свевишњих, сведржитеља наших живота?

А ви, новинари, моје колеге. Како сте ноћас спавали? Ја лоше. Како сте се јутрос пробудили, и погледали у огледало? Како вам мозак не експлодира кад поново погледате своје старе вести?

„У договору министра здравља Златибора Лончара и министра одбране Братислава Гашића, хеликоптер Војске Србије упућен је одмах по сазнању да је санитетско возило са бебом остало заробљено, речено је Танјугу у Управи за односе са јавношћу Министарства одбране. Хеликоптер ће слетети на Аеродром „Никола Тесла“ у Београду, где ће бити и министар здравља Златибор Лончар. ТАНЈУГ

„Спасена беба из Новог Пазара. Беба од пет дана стигла је вечерас хеликоптером у Београд“. БЕТА

Где су вам питања? Ви сте плаћени, вама закон налаже да питате, а не да ћутите.

Ко је ове вести пласирао уредницима? Какав је био командни ланац? Ко је наредио да ВС спашава бебу? Ко је одредио Београд као одредиште? Ко је чекао на аеродрому? Зашто је авион кружио над Сурчином? Зашто је Сурчин неприступачнији терен од француских Алпа на 2.200 метара надморске висине? Зашто је пад боинга лакше решити него пад хеликоптера у центар Србије?

Зашто смо се јутрос пробудили са овим питањима уместо са одговорима које су дужни да нам саопште?

Ако нема криваца, чему скривање? Ако не дате Гашића и Лончара, водите их кући. Нека организују спашавање ваших душа. Јер оне се, као ни беба, пилоти, лекари, не могу спасити. Ако наставите да ћутите.

Војско Србије, имате толико часних војника. У спомен на ваше колеге, не ћутите. Објавили сте на Твитер налогу mo_i_vs mar 14 „Након извршеног увиђаја истражних органа у несрећи нашег хеликоптера Ми-17 констатовано је да, на жалост, нема преживелих”

Има ли међу вама живих? Да ли ће међу вама бити преживелих? Има ли међу вама оних који смеју да устану, војнички поздраве грађане у чијој су служби и проговоре?

Ја хоћу да преживим, нећу да ме сломе, нећу да ћутим и зато ћу сваки дан да питам.

Аутор је новинар из Смедерева

(Блог Трискелион, sdcafe.rs, 27. 3. 2015)

Advertisements