Ознаке

, , ,

Михаило Меденица

Михаило Меденица

Откуда толика срџба на патријарха због његовог јучерашњег дела – венчања некаквог Николе Селаковића и драге му?!

Нека је младенцима са срећом, све им благословено и благовесно било дабогда, а ако је ко и згрешио онда смо то ми који смо дали себи за право да чињењем једног човека доведемо у питање своју веру и љубав ка Господу!

Дуго сам ноћ полемисао с пријатељем уз кафу, у локалном бирцузу, покушавајући управо да то не чиним- да не полемишем!

– Је ли после свега патријарх пао у твојим очима- питао ме је једно стотину пута на шта сам му једнако пута одговорио: „Не, није! Није ни изникао из њих па зашто би пао у њима?!“

И заиста није, и зато не разумем откуда толика срџба, јер шта искрена вера у Бога има са разочарањем или усхићењем у једног човека, намештеника?!

Верујте, ломио сам се да ли уопште слово да напишем о свему, али морао сам на послетку, јер у четири светиње не дам да ми се дира: Србију, Црну Гору, веру православну и децу!

На срећу, није питање залудног пријатеља никакав темељити удар на веру, напротив, плитка је то вода по којој газе они који верујући вазда траже изговоре за неверу и оправдање за посрнућа и слабости.

Ништа бољи нисам, признајем, и никакво право немам да осуђујем нити премеравам ко верује а ко воли да мисли како верује, Господово је да суди, али оно што знам јесте оно и што сам рекао: „Нико у мантији, па ни сам патријарх није узрастао из мога ока- да би у њему могао и пасти“!

Не верујем ја у патријарха већ Бога светога, па и немам страха да отпишем и бахатим владикама и оним свештеницима што тарифирају благослов, у томе је суштина!

Није ме баш ништа пренеразило у томе што је намештеник венчао Николу Селаковића, баш као што ме није саблазнуло ни то што је тај исти Никола упро лимузином до саме потре Храма Светог Саве, јер није тиме погазио веру већ себе!

Није му је вера то аминовала већ једнако неки намештеник желећи да се сервилно нађе на услузи некоме ко је ништа, прах и пепео, баш као и свако од нас, колико год веровао да га мизерна „привилегија“ чини Богу милијим!

Извор: ТВ БН

Извор: ТВ БН

Није нико од њих грешан, већ једноставно глуп и мизеран, грешни смо ми ако смо дозволили да нам меру вере разрезују и прекрајају такви!

Знам, многи ће сада рећи: „У шта да верујем ако они који нас воде вером чине такве ствари“?!

Па, у Бога, а у шта друго веровати?! У Христа, побогу, у његово страдање за спасење свих нас, а не у чињење једнога човека за „верску“ елиту!

Шта је патријарх до грешник као и свако од нас?!

Једнако ће и он Богу на истину као и ми, једнако ће и свако чињење његово на тас, једнако ће и он го и бос, погнуте главе пред једини суд, у усти ред с нама и у исту раван, јер нема на небесима улаза за ВИП клијентелу, нити су патријаршијска знамења мито за какву пречицу до скута господњих!

Лако се занесемо па лако и паднемо, у томе је суштина наших пораза, јер света Српска православна црква је свако од нас а не један пред њом!

Нису наше победе ако се успемо да јасније видимо туђе поразе, већ ако судећи себи праштамо другима.

Отуда и не осећам баш никакву срџбу нити немир што је патријарх венчао Николу Селаковића, нити што се овај довезао до самог светога храма- није то Божија промисао већ људска бахатост и скоројевићкост, и томе се не сме судити јер ту живу воду вере чинимо оном плитком водом која се лако прегази и још лакше замути!

Да камен из очевине сутра изаберу за патријарха ништа ми вера не би била мања, јер верујем у оно над каменом а не у стећак који се као и свако од нас да окрунити и олупати као помисао да је хрид јача од мора само зато што се тренутно надвила над њим…

Вером у добро верујемо у себе, верујући у себе верујемо у добро у другима, верујући у та добра искрено верујемо у Господа, баш као што верујемо и у посрнуће јер шта би нас друго натерало да се усправимо и наставимо даље?!

Понављам, себи, не вама, јер паду сам једнако склон- нико из мога ока није изникао да би у њему и пао, већ смо изникли из зенице Божије и само се у том оку трудим да не паднем а не смогнем снаге да устанем!

Могао је, што се мене тиче, читав Свети синод да венча Селаковића и драгу му, а он лимузину да притера до олтара ако му драго – свакоме његово на душу!

Фото: e-stock.us/Jovan Jovanovic

Фото: e-stock.us/Jovan Jovanovic

Овог пута на нашу, сваког од нас ко се пустио срџби, јер грешни смо ми а они тек глупи и бахати, али и на то имају право, али ми не да веру поистовећујемо с пролазнима, јер онда ничег иза, ничег испред нас и што је најжалосније – ничег у нама!

Нека је њима благословено и благовесно довека, а нека је у нама мир.

Нити је Господ старлета опчињена лимузином што је дошла „по њега“ пред кућу, нити је патријарх ексклузивни дистрибутер за билете ближе Господу!

Једaн у цркви празног погледа загледан у олтар није вера, већ један пред њом погнуте главе дубоко загледан у себе…

Опрема: Стање ствари

(Два у један, 27. 2. 2017)

Advertisements