У којој мери је грчка криза јединствена? Два графикона казују трагедију. Прва, из четвртог дела последњег Извештаја ММФ-а о Грчкој, пореди четири највеће економске кризе развијеног света последњих стотину година: Велику депресију у САД, азијску финансијску кризу с краја 90-их година XX века, рецесију еврозоне и дуго пропадање Грчке.
Кликните на слику за увећање
Оно што наступа у Грчкој је од зла горе.
Земље источне Азије је ураган кризе захватио 1997-1998. године, вративши их за свега три године на реални БДП. Еврозони је требало шест година да би њихов данашњи БДП био само 2% изнад највишег степена БДП-а пре кризе. Производ економије САД је опао за четвртину три године после слома Волстрита 1929. године, али се 1936. године опоравио до нивоа на коме је био пре кризе.
Реално опадање грчке економије за 26% одиграло се од 2007. до 2013. године, а 2016. године (девет година од почетка велике светске кризе) – Грчка је на дну заборава.
Седмогодишњи квар
Други графикон је из аналитичке службе Макрополис[1] и пореди особине осам држава које су тражиле помоћ од ММФ-а седам година од почетка програма са ММФ-ом. Посматрани период тече од 1997. године. Најбољи ученик ММФ-а је била Турска која је према стварним показатељима од 2000. до 2007. године удвостручила БДП. Русија је за мало измакла па је на другом месту, за шта има да захвали пре свега расту заснованом на успону цена нафте и гаса. Јужна Кореја је одмах после, надраставши показатеље основне године кризе преко 50%. За њом су Индонезија, Бразил и Тајланд који су плове изнад 25%.
Једине земље чији је БДП остао испод преткризног нивоа – па и после седам година траже помоћ ММФ-а – јесу Аргентина (период кризе 1998-2002) и садашња Грчка. Три године од почетка кризе, паднувши на најнижи ниво, Аргентина је доларски деноминирала БДП (пре свега због девалвације пезоса након укидања његове конвертибилности). БДП је тада опао за две трећине у односу на ниво пре кризе. Седам година после оваквог знамења, Аргентина доживљава снажан опоравак, ни налик на стање у Грчкој.[2]
Загледани у упоредне вредности Велике економске кризе у САД, америчка незапосленост је била на врхунцу маја 1933. године достижући 26%, па је срезана на мање од половине до краја 1936. године. У Грчкој је слично постигнуто јула 2013. године на 28%. Индустријски ниво на Дау Џонс листи је опао за 85% од августа 1929. до маја 1932. године, али је четвороструко порастао за три и по године, до краја 1936. Наредне 23 године је требало да прође пре него што се сасвим вратио на преткризни ниво.
Индекс Атинске берзе је такође треснуо[3] за 85% од октобра 2007. до јуна 2012. године. До данас, опоравио се тек за око 30 одсто.
Гикас Хардувелис, професор Универзитета у Пиреју и бивши министар финансија, напомиње да „грчка криза није ни налик на америчку, није обична криза по три своја обележја: Глобалној поплави кризе од 2008. до 2009. године; Почетној фази грчке кризе између 2010. и 2013. године; Другој фази која је почела 2015. године.“ Он објашњава да пад БДП-а Грчке није био оштар као у САД због „одсуства банкарске кризе 2008. године и позајмљених средстава од партнера чиме је 2010. године спречаван губитак“.
Према Хардувелису, трајност грчке кризе се делимично мора приписати чињеници да је „једино наше макроекономско оружје унутрашња девалвација, а никад на њу нисмо били овлашћени програмима за прилагођавање“. Насупрот томе, САД су „имале контролу над монетарним и девизним курсом“, па су усвојили опсежне реформе (у областима социјалног осигурања, осигурања од незапослености, Глас-Стигалов акт и осигурању депозита), чему треба да захвале за очување социјалног јединства и финансијске стабилности. Наравно, истакао је и тадашње потпуно одсуство државе благостања која је изворно развијена 1930. године, која би сличне стопе рецесије и незапослености претвориле у много већу муку у поређењу с данашњим.
Аргентински случај
Поређење с Аргентином је такође поучно. Три ствари науче се џабе[4].
Прво, мада је за чуваре Аргентине напуштање фиксног девизног курса било неопходно за економски опоравак, нагла девалвација је одвела доларски деноминирани БДП у пад за 64% током једне једине године. То би се у Грчкој одразило на пад куповне моћ, а погодило би грчке штедише ако би Грчка напустила евро.
Друго, Доминго Кавало[5], који је био министар економије Аргентине 1991-1996. године и творац политике конвертибилности, говорио је како је Аргентина у кризу ушла са задуженошћу која је била 50% БДП-а и примарним дефицитом који је износио само 1%, што је било много боље стање него грчко стање 2009. године.
Треће јесте то да је значајан допринос опоравку од 2003. до 2005. године Аргентини дало повећање извоза, нарочито извоза пољопривредних производа.
Кавало је рекао: „Кључ брзог опоравка економије био је добро капитализовани и ефикасни сектор извоза, који није занемарен.“
Бивши министар тврди да опоравак не би био нарушен наставком фиксног режима девизног курса, већ га је само требало ослободити његове инфлаторне природе.
Како год било, упоредно гледано, грчко међународно окружење је мање повољно, а тмурни изгледи извозног сектора Грчке воде ка закључку да би Грчка тешко подражавала аргентински успех, чак и ако би повратила власт над контролом сопствене монетарне политике и девизног курса.
Катастрофална комбинација
Према гостујућем професору Универзитета Принстон и бившем високо рангираном званичнику ММФ Ашоку Модију[6], кључна грешка кредитора Грчке није била реструктуирање дуга те земље маја 2010. године. Ово је довело до „ванредних нивоа штедње“ чије последице су се умножавале, пошто су повериоци упорно негирали своје грешке.
Моди је такође и врло критички настројен према Грчкој. „Није само грчка влада четврт века живела изнад својих могућности, већ је у више наврата лагала о томе и користила неспособност Комисије за праћење, како би ослабила спровођење фискалне дисциплине.“
Упркос свему што се догађало све до данас „Влада задржава своје везе са старим корупцијским мрежама, а прогони и клевета људе који се труде да кажу истину о грчким статистикама“.
„Комбинација катастрофално лоше наметнуте политике и неспремности грчке државе да се промени (а она се увалила у невољу) одвела је у економски и социјални колапс историјских размера“, закључио је Моди.
Са енглеског превео и напомене написао: Душан Ковачев
[1] „Макрополис“ (www.macropolis.gr) је независни грчки сервис којег је основао бивши новинар Блумберга и Бизнисвика, а потом уредник енглеског издања Катимерини Ник Малкуцис 2013. године. Макрополис објављује економске, социјалне и политичке анализе.
[2] Чини се да аутор врло дискретно сугерише како би грчком финансијском систему ваљало да пређе на систем монетарног одбора са америчким доларом као основном валутом, јер као пример износи аргентински пример којим је заснован систем монетарног одбора базиран на америчком долару као основној валути.
[3] Дословно: nosedived, значи оштро опадања.
[4] Дословно: Three things are worth noting.
[5] Доминго Кавало (Domingo Cavallo) у Аргентини је популарно прозван „Минго“.
[6] Ашока Моди (Ashoka Mody) је годинама био ангажован у одељењу ММФ-а за Европу и одлично познаје проблематику „Бејлаута“, као и делатности „Тројке“.
Categories: Посрбљено
Оставите коментар